Празник Духовдан, Силазак Светог Духа - Утешитеља на апостоле, као слава манастира Утешитељево и истоимене епархије Српске ИПЦ прослављен је и ове године светом архијерејском литургијом којом је началствовао епископ утешитељевски Акакије уз саслуживање владике Нектарија шумадијског уз свештенство епархије утешитељевске.
У литургијској беседи владика Акакије је нагласио важност празника Силаска Духа Светога на апостоле као догађаја којим је заједно са Вазнесењем Христовим завршен божански домострој људског спасења. То је круна и печат свих празника. Људска природа је вазнесењем Богочовека Христа узнета на небо и тиме је за људски род отворено Царство небеско. А да би човек задобио Царство Небеско Дух Свети је својим силаском поделио апостолима сву пуноћу благодатних дарова, уз помоћ којих се чистимо, спасавамо и постајемо причасници божанства. Дух Свети се јавио у виду огњених језика, а својства огња су топлота, светлост и сагоревајућа сила. Управо су то својства и благодатних дарова Светог Духа јер се кроз њих греју наша охладнела срца, просветљује наша тама и спаљује сво трње наших сагрешења. Дух Свети се јавио у виду језика који су подељени апостолима од којих су они добили дар полиглотства. Владика Акакије је полиглотство простих галилејских рибара повазао са божанском потврдом, да је у самом настанку Цркве, јер се Силазак Духа Светога на апостоле сматра њеним рођенданом, Бог показао коме је усмерена јеванђелска проповед. Не више Јеврејима, пошто су одбацили у разапели Христа, већ новом избрању, новом Израиљу, Цркви Христовој. Ово потврђују речи које је Господ рекао својим ученицима по свом васкрсењу: "идите и научите све народе". Владика је још рекао да је учење од Светом Духу најважнији догмат тријадолошког учења Православне цркве који је тачно дефинисан и додат Никејском Символу вере од стране Другог Васељенског сабора одржаног у Цариграду. Отуда нашу православну веру зовемо још и Никео-Цариградско исповедање вере. Никео-Царигадско догматско учење је од свих потоњих Васељенских Сабора запечаћено и проглашено коначним, без могућности било какве па и најмање измене. Пребивање у Цркви и коришћење благодатних спасоносних дарова Духа Светога условљени су пребивањем у православној вери и зато је од суштинске важности да се православна Истина сачува неукаљаном и неокрњеном као темељ нашег спасења. Пошто су апостоли били, по речима Писма обучени "у силу са висине" тако да су од плашљиваца који су се сакривали због страха од Јудеја, постали неустрашиви проповедници спасења у васкрслом из мртвих и вазнесеном на небо, Христу, који се више нису плашили никаквих прогона и никакве смрти. За ту "силу са висине", силу свете храбрости, помолио се владика Акакије да осени све присутне, да се и ми не устрашимо застрашујућих прогона антихристових, него да до краја останемо верна чеда Цркве Христове коју по Господњем обећању, ни сама врата пакла неће надвладати.
По завршетку литургије и освећења славског колача и жита које су монахиње украсиле изображењем Светога Духа у виду голуба, уследила је празнична трпеза љубави, на којој су се обратили присутнима са пригодним надахнутим здравицама преосвећени епископ Акакије, новостјеничка игуманија мати Ефросинија и утешитељевски свештеник отац Јован Ристић.
По празничној трпези одслужена је светодуховска вечерња служба са коленопреклоним молитвама на којим су верници плели духовске венчиће као видљиви светодуховски благослов за своје домове. Тако се и овогодишња светодуховска светковина привела крају.
Нема коментара:
Постави коментар