Позивамо све православне хришћане на стојање у Истини, на покајну молитву и јединство око своје Свете Мајке – Светосавске Истински Православне Цркве. Духовни препород сваке људске душе и друштва у целини могућ је само кроз покајање и саборно учешће свих нас у Телу Христовом, у Коме дејствује Дух Свети – Дух Истине и Љубави. Губитак истинске саборности у друштву води ка губитку причасности Телу Христовом, ка губитку дејства благодати Духа Светога на то друштво. Благодатно дејство могуће је само кроз Истинску Цркву Христову. Схватајући то, савремени пали свет, руковођен непријатељем нашег Спасења, покушава да Истинску Цркву замени духовним сурогатима и лажним црквама. Стога за Православног Хришћанина ништа не може да буде важније од правог препорода кроз Истински Православну Цркву, чисту Невесту Христову, која чува верност свом Небеском Женику. Изван Цркве немогуће је истинско духовно исцељење и препород појединца и нације.

петак, 30. октобар 2015.

ПОСЕТА ПРЕОСВЕЋЕНОГ ЕПИСКОПА АКАКИЈА РУСИЈИ, ОКТОБАР 2015.

Тројице - Сергијева Лавра
Другом половином октобра, његово Преосвештенство епископ Акакије Утешитељевски је у својству представника Српске Цркве отпутовао у Русију ради посете Синоду Руске Истински Православне Цркве. У пратњи владике Акакија био је протојереј отац Алексеј Лебедев из Санкт Петербурга и монахиње Макрина и Алипија. Заседање Руског Синода је одражано у  примосковском граду Дмитрову, у парохијском дому храма преподобног Серафима саровског. Разлог посете био је, покретање дискусије на тему јединства Истински Православних Цркава.

Епископ Гермоген, архиепископи Вењамин и Тихон, епископ Акакије и епископ Саватије

Ручак у трпезарији парохијског дома храма преп. Серавима Саровског у Дмитрову
Владика Акакије је пред Руским архијерејима изнео став Српске ИПЦ, о подршци  јединства дела породице Истинских Православних Цркава које је покренула, у марту 2014. године, Грчка Истински Православна Црква. У том контексту владика Акакије је у име СИПЦ, изнео неслагање са примањем Грчких клирика под омофор Синода РИПЦ. Такође, распитивао се и о могућностима сједињења разједињених делова Руске Цркве. Под разједињеним деловима подразумевају се Руска Истински Православана Црква (председавајући архиепископ Тихон Омски и Сибирски), Руска Православна Аутономна Црква (председавајући митрополит Теодор Суздаљски и Владимирски) и Руска Загранична Црква (председавајући митрополит Агатангел Тавричевски и Одески). Излагања и ставове Српске ИПЦ, Синод РИПЦ примио је к знању и узео на разматрање.
 
У храму при архијерејском дому Суздаљске епархије. Протојереј Алексеј, епископ Акакије, митрополит Теодор и епископ Иринарх

Разговор између митрополита Теодора и епископа Акакија за братском трпезом љубави

Осим посете Синоду РИПЦ, по утврђеном плану, у службени део путовања ушла је и посета Руској Православној Аутономној Цркви (Суздаљски Синод). У граду Суздаљу, у архијерејском дому Суздаљске Епархије, владика Акакије се срео са његовим високопреосвештенством митрополитом Теодором и његовим преосвештенством епископом Иринархом. Вишечасовни пријатељски разговор проведен је у веома пријатној и топлој атмосфери. Пошто их је владика Акакије упознао са историјатом Српске ИПЦ, епископи су разменили своја мишљења и ставове по питању проналажења могућности ка достизању јединства Руске Цркве. По завршеном разговору, епископ Иринарх је повео госте у обилазак историјског града Суздаља и његових светиња.

Током шестодневног боравка у Русији, група из Србије је посетила Москву и Тројице – Сергијеву Лавру, а по жељи владике Акакија, посетили су и град Подолск, тачније мало познати музеј посвећен антибољшевичкој борби.
Пошто се монахиње, као и преосвећени владика Акакије, баве иконописом, поред неколико Московских светиња обишли су и чувену Третјаковску галерију. Имали су прилику да се у Третјаковки (како је Руси из милоште зову) надахњујући диве древном Руском иконопису знаменитих и непревазиђених руских иконописаца међу којима се свакако издвајају дела Теофана Грка, Андреја Рубљова и Дионисија. Стајали су пред Третјаковским светињама оригиналним иконама рубљововске новозаветне свете Тројице, Мајке Божије Владимирске и Донске  као и пред осталим ремек-делима руског црквеног стваралаштва. Поред одељка посвећеног иконопису, у коме су провели више часова, обишли су и делове галерије у којима се налазе и ремек-дела руских мајстора световног сликарства. За њих најупечатљивија дела биле су слике: Шишкина, Левитана, Поленова, Сурикова, Несторова, Васнецова и Репина.
 
Испред Рубљовске новозаветне Тројице
Иља Репин: Цар Александар III
Од Московских светиња успели су због мањка времена да обиђу само Марто-Маријинску обитељ, где се чува рука преподобномученице велике кнегиње Јелисавете и Донски манастир у коме се налазе мошти свештеномученика  патријарха Тихона. На гробљу Донског манастира помолили су се на гробовима  антибољшевичких хероја Руског грађанског рата Деникина и Капеља, а такође и познатог Руског монархисте и мислиоца Ивана Иљина.
 
Пред моштима преподобномученице велике кнегиње Јелисавете

Пред кивотом са моштима светог патријарха Тихона

Над гробовима Деникина, Капеља и Иљина

У Тројице – Сергијевој Лаври поклонили су се великој светињи, моштима преподобног Сергија радоњешког чудотворца, као и мноштву других честица моштију светих од којих се издваја десница светог првомученика Стефана, који је иначе Крсна слава владике Акакија.
 
Светиња: Десна рука светог првомученика Стефана
Његово преосвештенство владика Акакије имао је одавно жељу да посети музеј антибољшевичке борбе, кога је у граду Подолску основао господин Владимир Мелихов познати козачки активиста. Музеј је смештен на његовом приватном имању у пространој троспратној згради уз коју се налази живописна црква – брвнара посвећена св. цару мученику Николају испред које се уздиже импозантни споменик цару.
 
Пред улазом у антибољшевички музеј белогардејац гази црвену аждају на којој стоје разни натписи: комунизам, социјализам, либерализам...

Са господином Мелиховим пред спомеником светом цару Николају

Господин Мелихов кроз историјску причу и објашњења показује експонате музеја
Тематика музејске поставке као и сви њени веома ретки и драгоцени експонати везани су за период пред, за време и после крваве Октобарске револуције, период Руског грађанског рата, развијање монструозне безбожничке творевине Совјетског Савеза, као и период Другог светског рата. Поставка верно и сликовито сваком посетиоцу открива другачију страну историје од оне општеприхваћене. Уз опширна објашњења стручног водича, у овом случају самог господина Мелихова, посетиоц се суочава са истинском суштином тргедије свргавања Самодржавља преко демократије, социјализма, либерализма и комунизма под изговором жеље за „слободом“ коју је покренуло међународно јеврејство и масонерија. Изложба поред отвореног разобличавања сваколиког зла и зверолике природе револуције и њених тековина показује верне синове Русије који су се неустрашиво супротставили црвеној звери. Током целе изложбе може се пратити континуитет антибољшевичке борбе од јуначких првобораца Беле армије - непоколебљивих антикомуниста и монархиста преко беле емиграције до антикомунистичке борбе Другог светског рата и трагедије насилне репатријације и масовних погубљења и депортовања у Стаљинове логоре смрти. Нарочити акценат стављен је на масовно учешће козака у антибољшевичкој борби.


Музеј као и његов оснивач господин Мелихов трпе постојане прогоне и непријатности од стране власти Руске Федерације. Власти константно покушавају да затворе музеј. Господин Мелихов је неколико пута хапшен док напорни судски процеси и дан данас трају на основу оптужби за пропагирање наводног екстремизма. Господин Мелихов је после обиласка музеја угостио владику Акакија ручком у својој приватној кући.
 
На пријатном ручку код господина Мелихова
Поред све очаравајуће лепоте и светиње Русије, веома мучан и тежак утисак оставља ужасавајућа чињеница да се на сваком тргу већег или мањег града и села обавезно налази угланцани споменик или у најмању руку биста В. И. Лењина. Такође његови ликови, као и амблеми петокраке и српа и чекића могу се видети свуда, а сводови московског метроа врве од оваквих изображења. Држати свуда и на сваком месту Лењина и називати његовим именом тргове, булеваре, улице, реоне, школе, библиотеке, научно – културне установе, и као врхунац његову одвратну балзамовану лешину у самом срцу свете Русије, показује сву лаж тврдњи да се Русија ослободила демонског зла комунизма. Овај језиви и мрачни део Русије, преко кога многи олако прелазе, не може оставити ни једног часног човека равнодушним. Колико савремена постсовјетска или боље рећи неосовјетска Русија може свакога одушевити својим старинама и светињама, толико га и даље живећи комунизам може крајње разочарати. Русија, земља јарке небеске светлости и најдубљег адског мрака, земља изненађујућих и крајњих супротности и контраста.

3 коментара:

Unknown је рекао...

Izuzetno vazna poseta Vladike Akakija Rusiji.Posete RIPC I RAPC ce dodatno ojacati veze izmedju Istinskih Pravoslavnih Hriascana

ninoslav је рекао...

Pomaze Bog Preosveceni Vladiko Akakije.Ovo je izvanredno dobar clanak i na mene je ostavio izvanredan utisak.Ovo sto ja pisem ne bi bio klasican komentar nego vise pitanje vama.Rusija je komunisticka zemlja i dalje.Gde je onda po vama preosveceni istina za Srbiju i srpski narod.Zapad je takav kakav je prema Srbiji,a Rusija je komunisticka.Srbija sama ne moze.Kojem se carstvu privoleti.

serbiantrueorthodox је рекао...

Брате Нинославе Бог ти помогао.
Дозволите да вам уместо преосвећеног владике одговорим ја пошто са њим делим исто мишљење.
"Gde je onda po vama preosveceni istina za Srbiju i srpski narod?" Одговор:
1. Истина је у Истинском Православљу, тј. борби против лажног екуменистичког и сергијанског назови православља.
2. Истина је у Православном Самодржављу (монархизму), тј. борби против лажи демократије, комунизма, либерализма, секуларизма, једном речју - безбожништва.

Србија је, у световном смислу, у истој ситуацији као и Русија, још увек окупирана, неослобођена земља под љутим јармом безбожника били они необољшевици или демократе свеједно је јер су то две стране исте јудеомасонске антихришћанске медаље.
Српска јерархија је, у духовном смислу, исто као и Руска пала у јерес екуменизма и сергијанизма, док је Истинско Православље у полуилегали прогоњено и слабо. Тако да Русија нема ни богомблагословеног православног вођу - Цара ни духовну силу на свом челу како би могла истински помоћи нама или било коме другом.
Наш заједнички задатак је да се боримо за васкрс и препород Истинског Православља као и за православно Самодржавље. Ту, у тој борби (на живот и смрт) сакривена је и чудесна васкрсавајућа и препорађајућа помоћ Божија!
Јереј Јован Ристић