Српска Истински Православна Црква сматра се неодвојивим делом Српске Православне Цркве и њеним канонским наследником након што су архијереји Београдксе патријаршије отпали од Православне вере, сарадњом са безбожном комунистичком влашћу (сергијанизам), уласком у општење са новокалендарским расколницима (и новопасхалцима), прихватањем свејереси екуменизма (религија Антихриста) речју и делом, органским чланством у Светском савету цркава, које подразумева активно учешће у екуменистичким молитвама и богослужењима са јеретицима и другим нехришћанским религијама, огрешујући се на такав начин о Правила Светих Aпостола, Васељенских и Помесних Сабора и Светих Oтаца. Богохулним исповедањем да православни хришћани верују у истог Бога са богопроклетим Јудејцима и богомрским Мухамеданцима, што представља дрско одрицање од Сина Божијег Исуса Христа.

понедељак, 19. октобар 2026.

Прот.-ставр. о. Јован Ристић: Изазови савременог пастирског рада по митрополиту Антонију Храповицком

 

Драги читаоци, пред вама је реферат протојереја-ставрофора Јована Ристића, првобитно прочитан на састанку Епархијског савета. У овом кратком, али изузетно дубоком осврту, отац Јован нас позива на размишљање о суштинским темама пастирског рада, руковођен великим духовним и пастирским искуством блажене успомене митрополита Антонија (Храповицког). Колико наш успех у мисионарском погледу зависи од нашег унутрашњег квалитета? Шта је то истински пастирски дух и како одговорити на изазове пред којима се данас налазимо као служитељи Цркве Христове? Одговоре на ова питања потражите у тексту који следи.

Изазови савременог пастирског рада по митрополиту Антонију Храповицком

(Реферат прочитан на састанку Епархијског савета)

Овај мали осврт саставио сам са жељом да вас подстакнем на разматрање појединих тема којих сам се овде дотакао, а које су записане на основу великог духовног и пастирског искуства блажене успомене митрополита Антонија (Храповицког). Његови ставови требало би да нам помогну како бисмо што боље одговорили на пастирске ситуације и потребе са којима се сусрећемо у раду са паством.

недеља, 18. октобар 2026.

Одржан састанак Епархијског савета и уведен у дужност архијерејски намесник

Јуче, у суботу 4/17. октобра, након одслужене заједничке Свете Литургије у манастиру Утешитељево, одржан је редовни састанак Епархијског савета Епархије утешитељевске, којим је председавао Његово Преосвештенство Епископ Акакије. У раду Савета активно је учествовао клир наше Епархије: протојереј-ставрофор Јован Ристић, протојереј Ивица Калиновић, јереј Урош Манчић, јереј Зоран Бурсаћ, као и ђакони Дејан Радоњић и Златко Кун, док је дужност записничара обављао Тихомир Новаковић.

Свети Филарет Њујоршки: Васкрсење сина Наинске удовице

Недеља 20. по Педесетници: Васкрсење сина Наинске удовице

У Светој Земљи, у Палестини, постоји мали град који се зове Наин. Сам по себе он не представља ништа посебно, али је истовремено његово име записано у Светом Еванђељу. Данас смо на Божанственој литургији чули да је управо за овај град везано једно од задивљујућих чуда Господа Исуса Христа. Еванђеље нам приповеда да је у том граду једној удовици умро син јединац. Наравно, није тешко замислити неутешну тугу и јад осиротеле мајке. Младић је умро. Износе га из града како би обавили сахрану. Заједно са расплаканом мајком иде много народа из града, који вероватно покушавају да је утеше, али је њена туга неутешна. Међутим, када је ова процесија изашла из града, у сусрет јој је кренула друга процесија. То је ишао Господ Иисус Христос са Својим апостолима, окружен мноштвом народа. И гле, две процесије се сусрећу — срели су се смрт и Живот.

субота, 17. октобар 2026.

Архиепископ Аверкије: Учење Цркве о световној власти

У сусрет предстојећим изборима и у тренутку када је политичка ситуација у Србији узаврела, хришћани су позвани да своје ставове ускладе са вечним мерилима Еванђеља и светоотачког предања. Са жељом да понудимо аутентичан црквени став према световним властима, на сајту Утешитељево по први пут на српском језику објављујемо текст чувеног руско-заграничног јерарха-исповедника архиепископа Аверкија (Таушева) „Учење Цркве о власти”.

Овај текст, настао у окриљу Руске Заграничне Цркве, доноси дубоку теолошку и канонску анализу која подсећа да хришћанска одговорност према држави има своје јасне духовне границе. Архиепископ Аверкије опомиње да се покорност по савести не може дуговати властима које се боре против Христа и Његове Цркве, и да се речи Светог писма никада не смеју извртати ради правдања компромиса са безбожништвом.

уторак, 13. октобар 2026.

Светитељ Филарет Њујоршки: Беседа на Покров Пресвете Богородице

Свечано празовање празника Покрова Мајке Божије у целој Руској Цркви, како је својевремено указивао велики Ава Заграничја, блажењејши митрополит Антоније, сведочи о томе да је код руског човека духовно начело стајало изнад свега осталог. Јер, празник Покрова Мајке Божије подсећа нас на догађај који је био давно и у коме су наши преци, опсевши грчки град који се налазио под Покровом Мајке Божије, претрпели пораз. Међутим, десило се тако да Грчка Црква сасвим мало празнује овај празник, готово га уопште не обележавајући, док Руска Црква и руски народ празник Покрова Мајке Божије празнују тако свечано да ово празновање подсећа на дванаест великих празника, највећих у нашој црквеној години. И, наравно, разлог томе је утешни и охрабрујући карактер овог празника.

недеља, 11. октобар 2026.

Архиепископ Аверкије: Заповест о љубави према непријатељима

Недеља деветнаеста по Педесетници

Објашњење недељног Јеванђеља по приручнику за проучавање Светог писма Новог завета Четворојеванђеља, архиепископа Аверкија Џорданвилског

(Лук. 6, 31-36)

У Старом Завету не налазимо заповест: „мрзи непријатеља свога“, али су, по свему судећи, Јевреји сами за себе извели такву заповест из заповести о љубави према ближњем, јер су „ближњима“ сматрали само људе блиске по вери, по пореклу или по узајамним услугама. Остали, тј. иноверци, иноплеменици и људи који су показали злобу, сматрани су „непријатељима“, љубав према којима се чинила неумесном.

понедељак, 5. октобар 2026.

Беседа владике Акакија на слави Леснинског манастира

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Драга у Христу мати игуманијо, часне сестре, драга браћо и сестре,

Данас се наша срца радују духовном радошћу под сводовима ове историјске свете Свето-Богородичине обитељи - чуварке чудотворне Леснинске иконе Мајке Божије. Нећу претерати ако манастир Лесну назовем лавром руског заграничја, шта више, због почетне несебичне подршке светог цара мученика Николаја назваћу је чак и царском лавром. Данас не прослављамо само богато историјско наслеђе и сећање на значај и величину ове свете обитељи, чију смо 140-годишњицу прославили прошле године, већ живи доказ непрекинуте љубави према Мајци Божијој и живе и непрекинуте љубави и покрова Мајке Божије према овоме манастиру, које више од једног века (скоро век ипо) непоколебљиво чува завете његових светих оснивача.

СВЕЧАНО ПРОСЛАВЉЕНА СЛАВА МАНАСТИРА ЛЕСНЕ У НОРМАНДИЈИ

У Царској лаври Руског Зарубежја — — како је ову светињу у својој надахнутој беседи назвао епископ Акакије — историјском Леснинском манастиру Пресвете Богородице у Нормандији (Француска), јуче је свечано и величанствено прослављена манастирска слава, празник Леснинске чудотворне камене иконе Мајке Божије. Овај велики загранични сабор окупио је бројни верни народ пристигао из различитих делова Француске, суседних европских земаља и дијаспоре, који су дошли да целивају чудотворну леснинску икону и узму благослов од леснинских светиња.