субота, 21. фебруар 2026.
РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА ЗА ПРВУ НЕДЕЉУ ВЕЛИКОГ ПОСТА
недеља, 15. фебруар 2026.
НЕДЕЉА МЕСОПУСНА - СТРАШНОГ СУДА
Светитељ Игњатије Брјанчањинов
АСКЕТСКЕ ПРОПОВЕДИ
Поука у недељу месопусну:
О другом доласку Христовом
Када дође Син Човечији у слави Својој.[1]
Љубљена браћо! Недавно смо сазерцавали Господа нашег Исуса Христа како се родио у пећини, како је повијен пеленама и положен у јасле, како је заједно са људском природом примио на Себе све немоћи људске, осим греха; недавно смо сазерцавали како Га гони Ирод, како пред мачем убице бежи у Египат, како се враћа у Јудеју и не усуђује се да се задржи у њој, него се настањује у Назарету, сиромашном и безначајном граду неславне Галилеје, како је примио крштење заједно са онима којима је оно било потребно, и како је проповедао покајање и наступање Царства Небеског. Све смо ово недавно сазерцавали, а сада се припремамо за ново сазерцање, за нови поражавајући призор. Да бисмо постали достојни тога призора, колико је то људима могуће, намеравамо да се претходно позабавимо очишћењем својих духовних очију – ума и срца – подвигом поста. Намеравамо да посредством подвига поста истањимо и само своје тело, како завеса којом је заклоњена наша духовна природа не би била одвећ густа и непрозирна, и како нам не би представљала препреку да са потребном чистотом, вером и умиљењем видимо за нас распетог Спаситеља нашег, Који је на крсту разрушио преграду између нас и Бога.[2] Поред тога очекује нас још један ужасавајући призор и најстрашнији догађај: други долазак на земљу Господа нашег Исуса Христа. Први долазак можемо да сазерцавамо у благочестивој успомени, док је други долазак Реч Божија у најживописнијим и најупечатљивијим цртама препустила нашој машти. Та слика може спасоносно да протресе наше душе страхом Божијим, и да нас прене из дубоког немара за нашу вечну судбину, као из дубоког сна којим нас је успавао наш телесни живот. Када дође Син Човечији у слави Својој.
субота, 14. фебруар 2026.
РЕПУБЛИКАНСКЕ РЕФОРМЕ БОГОСЛУЖБЕНИХ ТЕКСТОВА
![]() |
| Реформисана републиканска верзија кондака Сретења |
недеља, 8. фебруар 2026.
недеља, 1. фебруар 2026.
Карактер цариника и фарисеја
Светитељ Игњатије Брјанчањинов
Поука
прва у
недељу о царинику и фарисеју
Љубљена браћо! У Јеванђељу које смо данас читали чули смо причу Господа нашег Исуса Христа о царинику и фарисеју. (Лк. 18:9-14)
Којим поводом је Господ испричао ту причу? Испричао ју је људима који се, заведени и обманути умишљеношћу, ослањају на своју праведност и уздају у своја добра дела, а друге људе гледају из перспективе своје умишљености и самообмане, понижавају их, то јест имају ниско мишљење о њима, презиру их, осуђују и клевећу, како тајно, у својој души, тако и јавно, пред људима.
уторак, 27. јануар 2026.
САБОР У ЖИЧИ (одломак из Житија Светог Саве од св. Николаја Жичког)
Сабор у Жичи
Нема лепоте која се може упоредити са лепотом светости. Зато је визионар
тако узвишене лепоте узвикнуо: „О, славите Господа у лепоти светости!“ (Пс.29,2). Јер, само
лепота светости чисти и уздиже душу. То рађа два племенита осећања у срцима
људи: поштовање и радост.
Безброј људских очију посматрало је Жичу са неописаном радошћу и поштовањем. Данима пре великог празника, као што је обичај код Православаца, народне масе су се сјатиле у Жичу, да би благовремено нашле место и да би своје душе храниле лепотом светости. Пространа црквена порта, обе обале Жичког потока, манастирска ливада доле испод, воћњаци и долине, брдашца и висоравни и све докле око може да сагледа, беше испуњено народом који се комешаше као пчеле у кошници. Шатори беху разапети, а настрешнице и колибе од лиснатих грана били су на брзу руку направљени за одмор и починак. Становници града и села дођоше у својим најлепшим ношњама, извезеним и богато украшеним. Народ из разних крајева, па и покрајина, лако се распознавао баш по тим ношњама. Све душе беху управљене према Богу, а све очи према чудесном новом манастиру, очекујући да у њему виде Саву и Великог жупана са пратњом.
понедељак, 19. јануар 2026.
Поука на Богојављење
Ово
је Син Мој љубљени Који је по
Мојој вољи,Њега слушајте. (Мт. 3,17; 17,5)
То су
биле речи предвечног Бога Оца упућене људима о предвечном Богу Сину, када је
Син, по вољи Оца, дејством Духа Светога, постао човек од Дјеве, и спасао
изгубљени људски род. Браћо! Покажимо послушност Сину Божијем, како то Бог жели
од нас, да би благонаклоност Божија почивала на нама.
Неко ће, можда, рећи: ја бих хтео да послушам Сина Божијег, али како, кад је прошло већ око две хиљаде година од времена када је Господ наш Исус Христос телом живео на земљи и проповедао Своје свесвето учење?






