Вазнесење Господње и пренесење Светог Јована Богослова

"Пренесење Богослова", фреска манастира Грачанице, Србија, XIV век.

Данас, у ову предивну и благословену четрдесетницу по Васкрсењу, наша Света Црква прославља двоструки велики празник. Ове године, Промислом Божијим, велики празник Вазнесења Господњег (Спасовдан) пао је у исти дан када молитвено славимо и спомен на чудесно и загонетно вазнесење - премештање живог апостола Јована Богослова на небо као и на чудотворни прах који је излазио из његовог празног гроба (8/21. мај).

На иконама и фрескама на којима је представљен догађај вознесења Светог Јована Богослова, често видимо његов празан гроб и у ваздуху, његово изображење у седећем положају окружено мандорлом („аура“ елипсастог или кружног облика која представља божаствену нетварну светлост односно енергију, у којој се Господ изображава на иконама Преображења, Васкрсења и Вазнесења) са два ангела који је придржавају, уз натпис „Премештање/пренесење Богослова“. Овакво за светитеље неуобичајено изображење показује да је свети Јован телом вазнесен на небо. Ова чињеница даје посебну догматску дубину данашњем дану, повезујући Вазнесење Богочовека Христа са тајанственим престављењем Његовог љубљеног ученика.

ВАЗНЕСЕЊЕ ГОСПОДЊЕ

 

Објашњење празника по приручнику за проучавање Светог писма Новог завета Четворојеванђеља, архиепископа Аверкија Џорданвилског

(Лук. 24:49–53 и Марк. 16:19–20)

Последње јављање Васкрслог Христа Спаситеља, које се завршило Његовим вазнесењем на небо, најдетаљније описује Јеванђелиста Лука. О томе укратко говори и Јеванђелиста Марко. Ово јављање се догодило у Јерусалиму, куда су апостоли, дакле, поново дошли из Галилеје, након четрдесет дана током којих им се Господ више пута јављао, учећи их о Царству Божијем, како о томе извештава св. Лука у 1. поглављу књиге Дела Светих Апостола (Дела 1:2–5).

Димитрије Гдовски - новомученик и исповедник, један од вођа Катакомбне Цркве

Данас 4/17 маја Света православна црква слави светог новосвештеномученика Димитрија Гдовског

Димитрије (Љубимов), архиеп. Гдовски (рођ. 1857) — новомученик и исповедник, један од вођа Катакомбне Цркве.

Завршио је Санктпетербуршку духовну академију. Свештеник, протојереј, пострижен у мантију, архимандрит. Године 1926. хиротонисан је за епископа гдовског, викара Петроградске епархије. Био веома близак митрополиту Јосифу (Петровиху) Петроградском. Један од руководилаца катакомбног покрета истинских православних хришћана. Године 1928. митрополит Јосиф га је узвео у чин архиепископа.

Поука светог Игњатија Брјанчањинова у недељу слепог

Недеља о слепом је шеста недеља по Васкрсу и посвећена је сећању на библијски догађај исцељења слепорођеног човека од стране Господа Исуса Христа.

О УМИШЉЕНОСТИ И СМИРЕЊУ

Љубљена браћо! Господ наш Исус Христос, по исцељењу слепога, о чему смо слушали у данашњем Светом Јеванђељу, рекао је: За суд Ја дођох у овај свет, да виде који не виде, и који виде да постану слепи (Јн. 9,39).

Ове речи Господње нису могли мирно да саслушају горди мудраци и праведници овога света, какви су били јудејски фарисеји. Њихово самољубље и умишљеност сматрали су се увређеним. На речи Господње они су одговорили питањем, којим је изражено уједно и негодовање, и умишљеност, и подсмех, и мржња према Господу, заједно с презиром према Њему. Еда ли смо и ми слепи? – рекли су они. Одговором на питање фарисеја Господ им је представио њихово душевно стање, које је и проузроковало такво питање. Кад бисте били слепи, – рекао им је Исус – не бисте имали греха; а сада кажете: видимо; тако ваш грех остаје.[1]

О Цркви и лажној Цркви

Свет проживљава сурову кризу – сатанска борба се води око разумевања и појаве Цркве. Црква – у свом истинском сушчаству! – није способна да проживљава „кризу“: синтагма „криза Цркве“ садржи у себи непомирљиву унутрашњу противречност. Црква је стуб и тврђава Истине! „Кризу“ могу проживљавати поједини људи, њихове групе, јерархија, државна власт која подржава Цркву, као и црквене формације које су се одвојиле од Истините Цркве. Историја познаје периоде када је готово све што је деловало у Цркви постајало жртва „кризе“ – али зар је то била „криза Цркве“? Црква – Тело Христово – остајала је оно што је и била, оваплоћујући се у том, макар и суженом, саставу верних...

Недеља о жени Самарјанки

ОДЛАЗАК ГОСПОДА У ГАЛИЛЕЈУ И ЊЕГОВ РАЗГОВОР СА САМАРЈАНКОМ

Недеља о жени Самарјанки је пета недеља по Васкрсу и посвећена је сећању на библијски догађај сусрету и разговора Исуса Христа са женом Самарјанком на Јаковљевом извору.

Објашњење празника по приручнику за проучавање Светог писма Новог завета Четворојеванђеља, архиепископа Аверкија Џорданвилског

(Мат. 4:12; Марко 1:14; Лука 4:14; Јован 4:1–42)

Сва четворица јеванђелиста говоре о одласку Господа у Галилеју. Свети Матеј и Марко напомињу да се то догодило након што је Јован бачен у тамницу, а свети Јован додаје да је разлог томе била вест да Исус задобија и крштава више ученика него Јован Крститељ, иако, како он појашњава, сам Исус није крштавао, већ Његови ученици. Након Јовановог утамничења, сво непријатељство фарисеја усмерило се на Исуса, који им се чинио опаснијим од самог Јована. Зато Исус, пошто још није дошао час Његовог страдања, оставља Јудеју и одлази у Галилеју како би избегао прогоне својих завидних непријатеља. О разговору Господа са Самарјанком, који се догодио на путу за Галилеју, извештава само јеванђелист Јован.

НЕДЕЉА РАСЛАБЉЕНОГ

 

ИСЦЕЉЕЊЕ РАСЛАБЉЕНОГ (ПАРАЛИЗОВАНОГ) У БАЊИ ВИТЕЗДА

Недеља раслабљеног је четврта недеља по Васкрсу и посвећена је сећању на библијски догађај исцељења парализованог човека у бањи Витезди (Овчијој бањи).

Објашњење празника по приручнику за проучавање Светог писма Новог завета Четворојеванђеља, архиепископа Аверкија Џорданвилског

(Ин. 5:1–16)

О овом догађају извештава само Јеванђелист Јован, који у свом Јеванђељу бележи сваки Господњи долазак у Јерусалим на празник. У овом случају није јасно о ком се тачно празнику радило, али је највероватније да је то био празник Пасхе или Педесетнице. Само у том случају произилази да је јавна служба Господња трајала три и по године, како је то од давнина прихватала Света Црква, водећи се управо хронологијом четвртог Јеванђеља. Око пола године прошло је од крштења Господњег до прве Пасхе, годину дана до друге (поменуте у 5. глави), друга година до треће (6. глава) и трећа година до четврте Пасхе, оне пре које је Господ пострадао.

ДА ЛИ ЈЕ ЕПАРХИЈА У ЕГЗИЛУ КАНОНСКИ ИСПРАВНА ЦРКВЕНА СТРУКТУРА У СРБИЈИ?

 Епископ Акакије Утешитељевски

О ВАЛИДНОСТИ ЈЕДНОЛИЧНЕ ХИРОТОНИЈЕ ЕПИСКОПА АРТЕМИЈА И О КАНОНСКОМ СТАТУСУ ЊЕГОВЕ ЕПАРХИЈЕ У ЕГЗИЛУ

Сећање на догађај пре једанаест година и на реакцију епископа Акакија.
Текст објављен на сајту Србин истински православан, 2015. године.

Епископ Артемије са једнолично новохиротонисаним епископом Николајем

На недељу св. жена Мироносица 13/26. априла 2015. године у Епархији рашко-призренској у егзилу десило се нешто чему се најмање могло надати. Нада у промену курса егзилаца са лаодикијске еклисиолошке позиције ка еклисиолошким позицијама Истински Православних и поред сталног отрежњавајућег гашења, и даље је тињала. Али догађај једноличне хиротоније црноречког игумана Николаја донео је поновно разочарење

ЕГЗИЛСКА ХИРОТОНИЈА: НАГОВЕШТАЈ ПОЗИТИВНЕ ПРОМЕНЕ ИЛИ ЖАЛОСНО ПОТОНУЋЕ?

Чини се да је еклисиолошка позиција егзилаца дефинитивно измењена, јер су до недавно тврдили да епископ Артемије нема намеру да ствара неку своју, „посебну Цркву“, већ да је он органски део СПЦ. По њиховим сопственим тврдњама, он је епископ Српске Цркве коме је учињена неправда и који трпи неправду, али који због учињене му неправде неће посегнути за неканонским мерама, нити ће кренути путем раскола, а под расколом се подразумева стварање паралелне црквене јерархије. У том контексту епископ Артемије је лично не тако давно недвосмислено изјавио да хиротонија нових епископа са његове стране неће бити и да о томе не може бити ни говора – да таквих покушаја није било, нити ће их бити.