О штетности лицемерја

Светитељ Игњатије Брјанчањинов

 Поука у среду 1. недеље Великог поста: 

А кад постите, не будите суморни као лицемери. [1]

Љубљена браћо! Господ наш Исус Христос, Који нам је наложио да пред ступање у подвиг поста праштамо ближњима њихова сагрешења, заповедио је да сам пост брижљиво чувамо од лицемерја. Као што црв, који се заметне унутар плода, уништи сву његову унутрашњост, остављајући само спољашњи слој, тако и лицемерје уништава сву суштину врлине. Лицемерје се рађа од сујете.[2] Сујета представља тражење пролазне људске похвале. Сујета се јавља од дубоког непознавања Бога или од дубоког заборава Бога, од заборава вечности и небеске славе, стога она у својој помрачености незасито стреми ка задобијању пролазне земаљске славе. Ова слава, попут земаљског живота, њему изгледа као његова вечна и неотуђива сопственост. Сујета, која не тражи врлину као такву, него само похвале за њу, стара се и труди једино око тога да људима покаже маску врлине. Лицемер стоји пред људима одевен у хаљину двоструке обмане: његова спољашњост показује врлину коју он у суштини уопште нема; у његовој души приметни су самозадовољство и надменост, јер је, пре свега, обманут и у заблуди о самоме себи. Он се претерано наслађује сујетом која га убија, претерано се наслађује обмањивањем ближњих. Уједно, отуђује се од Бога: пред Богом је мрзак ко је год поносита срца.[3]

РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА ЗА ПРВУ НЕДЕЉУ ВЕЛИКОГ ПОСТА

 

Понедељак, уторак, среда и четвртак

18:00ч - Велико повечерје

са покајним каноном Св. Андреја Критског

Среда и петак 

09:00ч - Литургија пређеосвећених дарова

НЕДЕЉА МЕСОПУСНА - СТРАШНОГ СУДА

 

Светитељ Игњатије Брјанчањинов

АСКЕТСКЕ ПРОПОВЕДИ

Поука у недељу месопусну:

О другом доласку Христовом

Када дође Син Човечији у слави Својој.[1]

Љубљена браћо! Недавно смо сазерцавали Господа нашег Исуса Христа како се родио у пећини, како је повијен пеленама и положен у јасле, како је заједно са људском природом примио на Себе све немоћи људске, осим греха; недавно смо сазерцавали како Га гони Ирод, како пред мачем убице бежи у Египат, како се враћа у Јудеју и не усуђује се да се задржи у њој, него се настањује у Назарету, сиромашном и безначајном граду неславне Галилеје, како је примио крштење заједно са онима којима је оно било потребно, и како је проповедао покајање и наступање Царства Небеског. Све смо ово недавно сазерцавали, а сада се припремамо за ново сазерцање, за нови поражавајући призор. Да бисмо постали достојни тога призора, колико је то људима могуће, намеравамо да се претходно позабавимо очишћењем својих духовних очију – ума и срца – подвигом поста. Намеравамо да посредством подвига поста истањимо и само своје тело, како завеса којом је заклоњена наша духовна природа не би била одвећ густа и непрозирна, и како нам не би представљала препреку да са потребном чистотом, вером и умиљењем видимо за нас распетог Спаситеља нашег, Који је на крсту разрушио преграду између нас и Бога.[2] Поред тога очекује нас још један ужасавајући призор и најстрашнији догађај: други долазак на земљу Господа нашег Исуса Христа. Први долазак можемо да сазерцавамо у благочестивој успомени, док је други долазак Реч Божија у најживописнијим и најупечатљивијим цртама препустила нашој машти. Та слика може спасоносно да протресе наше душе страхом Божијим, и да нас прене из дубоког немара за нашу вечну судбину, као из дубоког сна којим нас је успавао наш телесни живот. Када дође Син Човечији у слави Својој. 

РЕПУБЛИКАНСКЕ РЕФОРМЕ БОГОСЛУЖБЕНИХ ТЕКСТОВА

Реформисана републиканска верзија кондака Сретења

Као и на многим другим местима у богослужбеним текстовима и овог пута откривамо измену старог изворног монархистичког садржаја и то у кондаку празника Сретење. Изворна верзија кондака пре републиканско-комунистичко-демократских реформи богослужбених текстова  садржала је попут тропара Часном крсту помињање цара, императора или краља. Да нема сачуваних старих књига не би ни знали шта су све републикански реформатори црквених богослужбених текстова изменили.

Недеља о блудном сину и спомен св. новомученика и исповедника руских катакомби

Карактер цариника и фарисеја

Светитељ Игњатије Брјанчањинов

Поука прва у недељу о царинику и фарисеју

Љубљена браћо! У Јеванђељу које смо данас читали чули смо причу Господа нашег Исуса Христа о царинику и фарисеју. (Лк. 18:9-14)

Којим поводом је Господ испричао ту причу? Испричао ју је људима који се, заведени и обманути умишљеношћу, ослањају на своју праведност и уздају у своја добра дела, а друге људе гледају из перспективе своје умишљености и самообмане, понижавају их, то јест имају ниско мишљење о њима, презиру их, осуђују и клевећу, како тајно, у својој души, тако и јавно, пред људима.

САБОР У ЖИЧИ (одломак из Житија Светог Саве од св. Николаја Жичког)

Сабор у Жичи

Нема лепоте која се може упоредити са лепотом светости. Зато је визионар тако узвишене лепоте узвикнуо: „О, славите Господа у лепоти светости!“ (Пс.29,2). Јер, само лепота светости чисти и уздиже душу. То рађа два племенита осећања у срцима људи: поштовање и радост.

Безброј људских очију посматрало је Жичу са неописаном радошћу и поштовањем. Данима пре великог празника, као што је обичај код Православаца, народне масе су се сјатиле у Жичу, да би благовремено нашле место и да би своје душе храниле лепотом светости. Пространа црквена порта, обе обале Жичког потока, манастирска ливада доле испод, воћњаци и долине, брдашца и висоравни и све докле око може да сагледа, беше испуњено народом који се комешаше као пчеле у кошници. Шатори беху разапети, а настрешнице и колибе од лиснатих грана били су на брзу руку направљени за одмор и починак. Становници града и села дођоше у својим најлепшим ношњама, извезеним и богато украшеним. Народ из разних крајева, па и покрајина, лако се распознавао баш по тим ношњама. Све душе беху управљене према Богу, а све очи према чудесном новом манастиру, очекујући да у њему виде Саву и Великог жупана са пратњом.

Поука на Богојављење

Ово је Син Мој љубљени Који је по Мојој вољи,

Њега слушајте. (Мт. 3,17; 17,5)

То су биле речи предвечног Бога Оца упућене људима о предвечном Богу Сину, када је Син, по вољи Оца, дејством Духа Светога, постао човек од Дјеве, и спасао изгубљени људски род. Браћо! Покажимо послушност Сину Божијем, како то Бог жели од нас, да би благонаклоност Божија почивала на нама.

Неко ће, можда, рећи: ја бих хтео да послушам Сина Божијег, али како, кад је прошло већ око две хиљаде година од времена када је Господ наш Исус Христос телом живео на земљи и проповедао Своје свесвето учење?