Архиепископ Јован Шангајски: неустрашиви исповедник истинског Православља!

Извештај који следи о много оклеветаној Руској Заграничној Цркви коју је архиепископ Јован бранио ризикујући свој живот, а која сад прославља педесету годишњицу њеног независног постојања, прво се појавио на руском језику 1960. године (Издање „Православна акција“, Женева), и самим тим не покрива важне догађаје у протеклој деценији, посебно обновљени прогон у СССР-у од почетка око 1959. године - што је, међутим, владика Јован у принципу јасно предвидео. Јеромонах Серафим Роуз

Унутрашњи живот хришћанског подвижништва и врлина, мора у Божје време и по Божијем промислу, бити подвргнуто спољашњем искушењу, како би се доказала истинитост духовности подвижника, и како би православни верници имали користи. Такав тест дошао је на архиепископа Јована на крају Другог светског рата, 1944. и 1945. године. Тиранин Стаљин, да би смирио своје поданике код куће и да би уништио слободну Руску цркву у иностранству и тако потчинио руске прогнанике, заповедио је избор „патријарха“ његове марионетске цркве, а затим послао своје емисаре широм света да обезбеде његово признање.

Свети Јован Шангајски и Леснински манастир

Свети Јован у манастиру Лесни, постриг у расофор м. Ангелине, будуће леснинске игуманије

Одлуком Синода РПЦЗ (Руске Православне Заграничне Цркве), 3. јуна 1934. године Светитељ Јован је хиротонисан у Београду за епископа шанхајског, викара кинеске и пекиншке катедре. У Западну Европу је упућен у јулу 1951. године и овде је, на нашој земљи, носио своје архипастирско послушање до 1962. године, током 11 година. Светитељ Јован је преминуо 2. јула 1966. године. Служио је као архипастир скоро 40 година, од којих је 11 – то јест нешто више од четвртине тог служења – прошло овде, у Западној Европи.

ВИДОВДАНСКА БЕСЕДА ВЛАДИКЕ АКАКИЈА

Епископ Акакије Утешитељевски

Пад хришћанског поретка и тајна заветне жртве Помазаника

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Драга браћо и сестре, данашњи заветни празник Видовдан овога пута сагледаћемо из једног другачијег угла. Нећемо се осврнути само на уобичајено величанствено црквено-историјско сећање на нашу славну, херојску прошлост и на косовску голготу којом су честити кнез и његова војска пошли путем Небеске Србије. Иако нам то даје повод за црквене и националне видовданске светковине, данас желимо да откријемо дубоки мистични катехонски смисао Косовског завета.

Духовни закон црквене историје нам налаже да сваки епохални пад хришћанске власти бива праћен добровољном, заветном жртвом миропомазаног владара. То се дешава увек када тајна безакоња преузима власт над хришћанским народом и државом.

A Historical Day at Utesiteljevo: The Glorification of the Holy Royal Martyrs Alexander and Draga

CANONIZATION

On the feast day of All Saints of Serbia, the Serbian True Orthodox Church officially numbered among the saints the holy pious martyrs King Alexander and Queen Draga, the last God-anointed Serbian monarchs of the House of Obrenovic.

This historic, long awaited church event took place at Utesiteljevo, where the canonization of the Royal Martyrs Alexander and Draga was solemnly performed. With this prayerful act, a centuries-old historical injustice was corrected, and the curse of regicide, which brought tragic consequences to the Serbian people to this very day, was lifted.  In these difficult times of great apostasy, the suffering Church has gained new protectors and intercessors before the Throne of God.

RESOLUTION FOR THE CANONIZATION OF THE PIOUS ROYAL MARTYRS KING ALEXANDER AND QUEEN DRAGA OBRENOVIC

The Serbian True Orthodox Church

Holy Hierarchical Council

No. 1/26
Sunday of the Myrrbearers,  3/16 April A.D. 2026
Utesiteljevo Monastery

 

RESOLUTION FOR THE CANONIZATION OF THE PIOUS ROYAL MARTYRS KING ALEXANDER AND QUEEN DRAGA OBRENOVIC

In the name of the Father and of the Son and of the Holy Spirit!

            The pious, anointed King Alexander and his wife Queen Draga were devout and righteous royal rulers of Serbia at the turn of the 20th century. This was a time when revolutionary, anti-monarchist, and inherently anti-Christian upheavals were shaking not only the great Orthodox Empire of Russia but also the small, newly-emerging Orthodox Kingdom of Serbia. The Obrenovic dynasty, from the time of its founder Prince Milos the Great, had nurtured the medieval, Nemanjic-Byzantine tradition of Christian anointed rulers. Simply opposing the evil spirit of revolution and fighting to preserve the basic principles of Christian monarchy was, in itself, akin to an act of confession of the faith.

The Holy Royal Martyrs Alexander and Draga - Life and Canonization

Their August Majesties, Pious Lord and King of Serbia Alexander I and Pious Lady and Queen of Serbia Draga Obrenović

Bishop Akakije of Utesiteljevo 

The Holy Royal Martyrs Alexander and Draga 

Life and Canonization

Recommendation for Inclusion into the Dyptichs of the Holy Serbian Orthodox Church of the Martyred Royal Couple King Alexander and Queen Draga Obrenović

Blessed are ye, when men shall hate you, and when they shall separate you from their company, and shall reproach you, and cast out your name as evil, for the Son of Man’s sake. Rejoice in that day, and leap for joy, for behold, great is your reward in heaven.  – Luke 6:22-24

Part One

THE LIFE, WORKS, AND MARTYRIC END OF THE HOLY ROYAL MARTYRS ALEXANDER AND DRAGA

Introduction

            The following life was compiled using the historical material available which contemporary scholarship divides between academic and journalistic historiography. Strong political agendas drove the historiography published shortly after the May Revolution and regicide. For those who had come into power, it was expedient to portray the king and queen in a negative light to justify the regicide and revolution, therefore legitimizing the new political authorities. Historians, journalists, and memoirists from the victorious side had a privileged position from which to propagate their version of events through educational systems and media. Such a negative portrayal of the life and deeds of the last Obrenovići prevails to this day.

РАЗЛИЧИТИ ПРИСТУПИ КАНОНИЗАЦИЈИ СВЕТИХ ПОМАЗАНИКА: СЕРГИЈАНСКИ РЕЛАТИВИЗАМ НАСУПРОТ ИСПОВЕДНИЧКОМ МОНАРХИЗМУ

Еклисиолошка апологија канонизације последњих Обреновића кроз супротстављање истински православног и сергијанског еклисиолошког става

I. Савремени Београд и Москва: Сергијански релативизам и изнуђени компромис

Савремене јерархије Београдске патријаршије (БП) и Московске патријаршије (МП) примењују строге, формално-правне критеријуме за канонизацију савремених владара, али из позиције која суштински више није монархистичка. У својој сржи, ове две структуре функционишу на темељима историјског сергијанства — идеологије безусловне лојалности било којој световној власти ради овоземаљских привилегија или очувања црквених спољашњих оквира. Према државним властима оне се постављају чисто релативистички и утилитаристички[1], лако прилагођавајући своје еклисиолошке принципе тренутним политичким околностима. Као институције које су својевремено прихватиле и легитимизовале безбожни комунистички режим, ове патријаршије данас без потешкоћа тесно сарађују са модерном либералном демократијом или Путиновим неосовјетизмом.

Тумачење Јеванђеља у Трећу недељу по Духовима

Објашњење недељног Јеванђеља по приручнику за проучавање Светог писма Новог завета Четворојеванђеља, архиепископа Аверкија Џорданвилског

(Мт. 6:19–34)

Беседа на гори - Нагорна проповед

Даље, од 19. стиха 6. главе, Господ нас учи да пре свега тражимо Царство Божије и да нас од тог тражења не одвраћа никаква друга брига: да се не бринемо о стицању и сакупљању земаљских блага, која су кратковечна и лако пропадљива и уништива. Где је коме сабрано благо, тамо он стално борави својим мислима, осећањима и жељама. Зато хришћанин, који срцем треба да буде на небу, не сме да се заноси земаљским имањем, већ треба да тежи стицању небеских блага, а то су врлине. За то је потребно чувати своје срце као зеницу ока. Морамо чувати своје срце од земаљских жеља и страсти, како оно за нас не би престало да буде проводник духовне, небеске светлости, као што је телесно око за нас проводник материјалне светлости.