☦︎ Званична интернет презентација Епархије утешитељевске +++ Српска Истински Православна Црква ☦︎
На празник Преноса моштију светог првомученика и архиђакона Стефана, Српска Истински Православна Црква свечано обележава велики историјски јубилеј – петнаест година од архијерејске хиротоније Преосвећеног Епископа утешитељевског Акакија. Овај значајан датум сведочи о тријумфу истинског Православља, очувању црквено-канонског поретка и непоколебљивом исповедничком континуитету Светосавског пута СИПЦ у нашој отаџбини.
 |
| Светих Седам макавејских мученика, њихова мајка Соломонија и учитељ Елеазар. Фреска манастира Светог Георгија - Старо Нагоричино, Србија, 1317. |
У историји јеврејског народа постојао је црквени период, када су пали под власт моћног паганског краља Антиоха Епифана, који је Цркви наметнуо да сви његови поданици, сви који су под његовом влашћу, исповедају једну веру и имају исте обичаје. Слаби, слабовољни, плашљиви људи су увек били, јесу и биће. Када је краљ покушао да спроведе ову своју наредбу у Јудеји, било је, наравно, и тамо случајева, када су малодушни, плашљиви људи пристајали да испуне краљеву наредбу и одрицали се своје вере и свог закона. Али истовремено, краљ је чуо тако чврст и одлучан отпор многих да је и сам био у недоумици.
Архипастирска посланица епископа Акакија Утешитељевског
Док званични западни медији, и међународне глобалистичке политичке институције својим ћутањем и пасивношћу саучествују у прикривању стравичних блискоисточних злочина, застрашујућа истина о страдању Палестине све се теже може сакрити од истинољубиве јавности. Иако се кроз режимске главнотоковске канале углавном пробијају штури и циљано уоквирени извештаји о терору и разарањима, пуну, сурову слику дешавања на лицу места значајно допуњују независни интернет извештачи са терена. Ови теренски волонтерски посматрачи, изложени сталном ризику од хапшења и ликвидација, преносе нецензурисана сведочанства која у потпуности демаскирају израелски систем војног апартхејда[1] и етничког чишћења. Међутим, за нас као православне хришћане, ова нецензурисана теренска слика иако веома драгоцена представља само спољну манифестацију једне много дубље и страшније духовне завере. Окупација Свете Земље није пуки геополитички сукоб, већ пре свега духовно-политички пројекат јеврејског светског поретка, вођеног талмудском мржњом према Христу Спаситељу и усмерен ка успостављању царства антихриста[2].
Недеља десета по Педесетници
Објашњење недељног Јеванђеља по приручнику за проучавање Светог писма
Новог завета Четворојеванђеља, архиепископа Аверкија Џорданвилског
(Мат. 17:14–23; Марк. 9:14–32 и Лук. 9:37–45)
О овом исцељењу говоре сва три синоптичара, указујући да га је Господ
учинио одмах након силаска са горе Преображења. У то време мноштво народа се
окупило око Христових ученика, који су Га чекали у подножју горе. Према светом
Марку, ученици су се препирали са књижевницима. Тај исти Марко сведочи да се
„сав народ“, видевши Христа како силази са горе, „уплаши“, вероватно зато што
се на Његовом лицу и на целом изгледу још увек задржао известан одсјај оне
славе којом је Господ засијао на Тавору.
Неки човек се обратио Господу са молбом да исцели његовог сина, који о младом месецу бесни и тешко пати, бацајући се час у ватру, час у воду. При томе је додао да га је већ доводио код Христових ученика, али они нису могли да га исцеле.
На дан када Света Црква прославља спомен Свете Марије Магдалине, Преосвећени Епископ Акакије Утешитељевски началствовао је Светом Литургијом у Микуљском манастиру. Владики Акакију је саслуживао јеромонах Максим из оближњег Скита Часног Крста – Лучак.
 |
| Икона Светог пророка Илије насликана џорданвилским иконописцем архимандтритом Кипријаном (Пижов) у Руској Заграничној Цркви у знак сећања на Архијерејски сабор из 1983. године, који је анатемисао јерес екуменизма (видети спомен-натпис на дну ове иконе). |
АРХИЕП. АВЕРКИЈЕ ЏОРДАНВИЛСКИ
Дођох да бацим огањ на земљу; и како бих желео да се већ запалио. (Лк. 12,49)
По јасном учењу Речи Божије, оно најважније у хришћанству јесте огањ Божанствене ревности, ревности за Бога и славу Његову - света ревност, која је једина у стању да човека подстакне на труд и подвиге угодне Богу, без које нема ни истинског духовног живота, ни истинског хришћанства.
Без ове свете ревности хришћани су само по имену "хришћани": они само имају име да су живи, а у стварности су мртви, како је то било речено светом Тајновидцу Јовану (Откр. 3,1). Истинска духовна ревност изражава се пре свега кроз ревност за славу Божију, чему нас уче речи молитве Господње, које стоје на самом њеном почетку: "Да се свети име Твоје! Да дође Царство Твоје! Да буде воља Твоја и на земљи, као шо је на небу!"
Недеља
осма по Педесетници
Објашњење
недељног Јеванђеља по приручнику за проучавање Светог писма Новог завета
Четворојеванђеља, архиепископа Аверкија Џорданвилског
(Мт. 14:14–21; Мк.
6:32–44; Лк. 9:10–17; Јн. 6:1–15)
О овом чудесном догађају говоре сва четири Јеванђелиста, при чему Јеванђелиста Јован указује на овај догађај као на повод Господу да пред Јудејцима открије Своје учење о хлебу небеском и о тајни причешћа Телом и Крвљу Његовом. Такође даје и важну хронолошку напомену, да се све то догодило када се „приближавала Пасха, празник јудејски“ (трећа Пасха служења Христовог).
 |
| Оци Васељенских сабора, фреска, манастир Дечани, Србија, XIV век. |
У ову недељу, која пада између 13. и 19. јула, Црква Христова литургијски савршава спомен Светих и богоносних Отаца који су учествовали на првих шест Васељенских Сабора. Овај заједнички празник установљен је зато што су ови Сабори поставили непомериве темеље православне догматике и канонског поретка, одбранивши Цркву од лажних учења која су претила да разоре Цркву Христову.
О значају Васељенских Сабора према Житијима Светих Светог Димитрија Ростовског
Као што учи Свети Димитрије Ростовски, Васељенски Сабори нису били обични људски скупови, већ непосредно јављање Духа Светога који је кроз уста Светих Отаца објавио Божанску Истину. Оци су се сабирали не да измишљају нове догмате, већ да посведоче оно што је од почетка предано од Апостола. На ових шест Сабора укупно је учествовало 928 Светих Отаца, који су као шест златних стубова подупрли целу грађевину Новог Завета.
