Српска Истински Православна Црква сматра се неодвојивим делом Српске Православне Цркве и њеним канонским наследником након што су архијереји Београдксе патријаршије отпали од Православне вере, сарадњом са безбожном комунистичком влашћу (сергијанизам), уласком у општење са новокалендарским расколницима (и новопасхалцима), прихватањем свејереси екуменизма (религија Антихриста) речју и делом, органским чланством у Светском савету цркава, које подразумева активно учешће у екуменистичким молитвама и богослужењима са јеретицима и другим нехришћанским религијама, огрешујући се на такав начин о Правила Светих Aпостола, Васељенских и Помесних Сабора и Светих Oтаца. Богохулним исповедањем да православни хришћани верују у истог Бога са богопроклетим Јудејцима и богомрским Мухамеданцима, што представља дрско одрицање од Сина Божијег Исуса Христа.

петак, 27. фебруар 2026.

Након причешћа Светим Христовим Тајнама

Беседа светог Игњатија Брјанчањинова 

монасима током прве недеља Великог поста

Љубљена у Христу браћо! Данас се у вашим срцима разлеже утешни глас оваплоћеног Бога Речи: Који једе Моје тело и пије Моју крв у Мени пребива и Ја у њему! (Јн. 6:56)

среда, 25. фебруар 2026.

О штетности лицемерја

Светитељ Игњатије Брјанчањинов

 Поука у среду 1. недеље Великог поста: 

А кад постите, не будите суморни као лицемери[1]

Љубљена браћо! Господ наш Исус Христос, Који нам је наложио да пред ступање у подвиг поста праштамо ближњима њихова сагрешења, заповедио је да сам пост брижљиво чувамо од лицемерја. Као што црв, који се заметне унутар плода, уништи сву његову унутрашњост, остављајући само спољашњи слој, тако и лицемерје уништава сву суштину врлине. Лицемерје се рађа од сујете.[2] Сујета представља тражење пролазне људске похвале. Сујета се јавља од дубоког непознавања Бога или од дубоког заборава Бога, од заборава вечности и небеске славе, стога она у својој помрачености незасито стреми ка задобијању пролазне земаљске славе. Ова слава, попут земаљског живота, њему изгледа као његова вечна и неотуђива сопственост. Сујета, која не тражи врлину као такву, него само похвале за њу, стара се и труди једино око тога да људима покаже маску врлине. Лицемер стоји пред људима одевен у хаљину двоструке обмане: његова спољашњост показује врлину коју он у суштини уопште нема; у његовој души приметни су самозадовољство и надменост, јер је, пре свега, обманут и у заблуди о самоме себи. Он се претерано наслађује сујетом која га убија, претерано се наслађује обмањивањем ближњих. Уједно, отуђује се од Бога: пред Богом је мрзак ко је год поносита срца.[3]

субота, 21. фебруар 2026.

РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА ЗА ПРВУ НЕДЕЉУ ВЕЛИКОГ ПОСТА

 

Понедељак, уторак, среда и четвртак
18:00ч - Велико повечерје
са покајним каноном Св. Андреја Критског

Среда и петак 
09:00ч - Литургија пређеосвећених дарова

недеља, 15. фебруар 2026.

НЕДЕЉА МЕСОПУСНА - СТРАШНОГ СУДА

 

Светитељ Игњатије Брјанчањинов

АСКЕТСКЕ ПРОПОВЕДИ

Поука у недељу месопусну:

О другом доласку Христовом

Када дође Син Човечији у слави Својој.[1]

Љубљена браћо! Недавно смо сазерцавали Господа нашег Исуса Христа како се родио у пећини, како је повијен пеленама и положен у јасле, како је заједно са људском природом примио на Себе све немоћи људске, осим греха; недавно смо сазерцавали како Га гони Ирод, како пред мачем убице бежи у Египат, како се враћа у Јудеју и не усуђује се да се задржи у њој, него се настањује у Назарету, сиромашном и безначајном граду неславне Галилеје, како је примио крштење заједно са онима којима је оно било потребно, и како је проповедао покајање и наступање Царства Небеског. Све смо ово недавно сазерцавали, а сада се припремамо за ново сазерцање, за нови поражавајући призор. Да бисмо постали достојни тога призора, колико је то људима могуће, намеравамо да се претходно позабавимо очишћењем својих духовних очију – ума и срца – подвигом поста. Намеравамо да посредством подвига поста истањимо и само своје тело, како завеса којом је заклоњена наша духовна природа не би била одвећ густа и непрозирна, и како нам не би представљала препреку да са потребном чистотом, вером и умиљењем видимо за нас распетог Спаситеља нашег, Који је на крсту разрушио преграду између нас и Бога.[2] Поред тога очекује нас још један ужасавајући призор и најстрашнији догађај: други долазак на земљу Господа нашег Исуса Христа. Први долазак можемо да сазерцавамо у благочестивој успомени, док је други долазак Реч Божија у најживописнијим и најупечатљивијим цртама препустила нашој машти. Та слика може спасоносно да протресе наше душе страхом Божијим, и да нас прене из дубоког немара за нашу вечну судбину, као из дубоког сна којим нас је успавао наш телесни живот. Када дође Син Човечији у слави Својој. 

субота, 14. фебруар 2026.

РЕПУБЛИКАНСКЕ РЕФОРМЕ БОГОСЛУЖБЕНИХ ТЕКСТОВА

Реформисана републиканска верзија кондака Сретења
Као и на многим другим местима у богослужбеним текстовима и овог пута откривамо измену старог изворног монархистичког садржаја и то у кондаку празника Сретење. Изворна верзија кондака пре републиканско-комунистичко-демократских реформи богослужбених текстова  садржала је попут тропара Часном крсту помињање цара, императора или краља. Да нема сачуваних старих књига не би ни знали шта су све републикански реформатори црквених богослужбених текстова изменили.

недеља, 1. фебруар 2026.

Карактер цариника и фарисеја

Светитељ Игњатије Брјанчањинов

Поука прва у недељу о царинику и фарисеју

Љубљена браћо! У Јеванђељу које смо данас читали чули смо причу Господа нашег Исуса Христа о царинику и фарисеју. (Лк. 18:9-14)

Којим поводом је Господ испричао ту причу? Испричао ју је људима који се, заведени и обманути умишљеношћу, ослањају на своју праведност и уздају у своја добра дела, а друге људе гледају из перспективе своје умишљености и самообмане, понижавају их, то јест имају ниско мишљење о њима, презиру их, осуђују и клевећу, како тајно, у својој души, тако и јавно, пред људима.