 |
| Причешће Апостола, фреска манастира Грачаница, Србија, 1320. год. |
Објашњење празника по приручнику за проучавање Светог писма Новог завета
Четворојеванђеља, архиепископа Аверкија Џорданвилског
(Мт. 26:26–29; Мр. 14:22–25 и Лк. 22:19–20)
Сва три синоптичара приповедају о овоме приближно истоветно. Господ
прими, тј. „узе“ хлеб и благословивши преломи, и раздајући ученицима, рече:
„Примите, једите: ово је Тело Моје“. „Хлеб“ се овде на грчком назива „артос“,
што значи „ускисли хлеб“, који је надошао на квасцу, насупрот „аксимону“, како
се назива бесквасни хлеб који су Јевреји употребљавали за Пасху. Треба веровати
да је такав хлеб наменски био припремљен по Господњој заповести за установљење
нове тајне. Значај овог хлеба је у томе што је он на неки начин жив,
симболизујући собом живот, насупрот бесквасном хлебу, хлебу мртвом.
„Благословивши“, „заблагодаривши“ указује на вербално изражавање захвалности
Богу Оцу, као што је то било, на пример, још у тренутку васкрсења Лазара: оно
што је тражено било је испуњено у самом тренутку мољења, због чега је у истом
тренутку постало предмет благодарења.