АРХИПАСТИРСКА ОСУДА ЕКУМЕНИСТИЧКОГ САБОРА У АСИЗИЈУ

АРХИПАСТИРСКА ОСУДА ЕКУМЕНИСТИЧКОГ САБОРА У АСИЗИЈУ: 

Демонски дух апостасије у служби антихристове глобалне религије

Од 25. до 27. октобра 2026. године, у италијанском граду Асизију, одржано је ново међурелигијско екуменистичко сабрање под називом „Наоружани и разоружавајући мир”, у организацији папистичке прогресивне заједнице „Свети Еђидио”. Под плаштом лажног човекољубља и молитве за светским миром, овај антихристовски сабор је кроз 24 тематска форума окупио 384 верска представника из 53 земље. На истом месту, у заједничком обредном деловању, нашли су се папистички кардинали, православни епископи, протестантске свештенице и епископице, јеврејски рабини, муслиманске муфтије, али и отворени пагански идолопоклоници — будистички монаси, шинтоистички жреци, хиндуистички гуруи као и предствници других религија. Повод за овај екуменски скуп јесте јубилеј — 40. годишњица од првог оваквог синкретистичког међурелигиозног сабрања у Асизију које је 1986. године покренуо папа Јован Павле II.

М. В. Назаров, „Руска идеја”: Какав све бива „страх јудејски”?

Овај израз је први пут употребљен у Јеванђељу и означава страх првих Јевреја-хришћана од Јевреја-жидова, који су покренули антихришћански терор. У Јеванђељу се такав страх манифестовао код апостола Петра, који се из тог разлога три пута одрекао Христа. Сам израз је преузет из Јована 20:19-20, када се васкрсли Христос након распећа јавио Својим потиштеним ученицима, који су се закључали у соби, и ослободио их страха од Јевреја. А они су, заиста, били фанатични и сурови, што видимо у опису погубљења архиђакона Стефана од стране жидова.

Архиепископ Аверкије: Причa о богаташу и Лазару

Недеља двадесетдруга по Педесетници

Објашњење недељног Јеванђеља по приручнику за проучавање Светог писма Новог завета Четворојеванђеља, архиепископа Аверкија Џорданвилског

(Лк 16:19–31)

Основна мисао ове приче јесте да погрешна употреба богатства лишава човека Царства Небеског и своди га у пакао на вечне муке. Један богати човек одевао се у порфиру и висон. Порфира је сиријска горња одећа од скупоцене тканине црвене боје, а висон је бела, танка и нежна тканина од египатског лана. Овај богаташ је, живећи раскошно, сваког дана раскалашно гозбовао, живећи, дакле, за своје задовољство. Код капије његове куће лежао је сиромах по имену Лазар. Реч „Лазар“ буквално значи „Божија помоћ“, тј. „сиромах“ од свију остављен, коме преостаје само да се узда у Бога. Пси су му наносили још више патње долазећи и лижући његове ране, а он, очигледно, није имао снаге да их отера. Управо у овом сиромаху богаташ је могао себи стећи пријатеља који би га после смрти примио у вечне станове, према мисли из претходне приче, али богаташ је, како се види, био бездушан човек, безжалостан према сиромаху, иако не и шкрт, будући да је сваког дана гозбовао. Он није жалио новац, али га је трошио искључиво на своја задовољства.

Српски епископи узели учешће у хиротонији новог епископа за Руску Заграничну Цркву у Русији

На позив Високопреосвећеног Архиепископа Санкт-петербуршког и Северноруског Софронија и Преосвећеног Епископа Јаравилског и Аустралијско-новозеландског Андреја (који однедавно обавља и дужност привременог администратора Северо-америчке епархије, услед недавног упокојења Архиепископа Андроника Котљарова), архијереји Српске Истинске Православне Цркве узели су учешће у хиротонији новог викарног епископа за Санкт-петербуршки и Северно-руски административни округ Руске Православне Заграничне Цркве (РПЦЗ).

Свечано прослављена слава сестринства Преподобне Екатерине Леснинске

Данас је, на празник Преподобне Екатерине Леснинске, свечано прослављена слава женског монашког сестринства установљеног при Епископији утешитељевској, чија је ова велика светитељка небеска заштитница.

Прот.-ставр. о. Јован Ристић: Изазови савременог пастирског рада по митрополиту Антонију Храповицком

 

Драги читаоци, пред вама је реферат протојереја-ставрофора Јована Ристића, првобитно прочитан на састанку Епархијског савета. У овом кратком, али изузетно дубоком осврту, отац Јован нас позива на размишљање о суштинским темама пастирског рада, руковођен великим духовним и пастирским искуством блажене успомене митрополита Антонија (Храповицког). Колико наш успех у мисионарском погледу зависи од нашег унутрашњег квалитета? Шта је то истински пастирски дух и како одговорити на изазове пред којима се данас налазимо као служитељи Цркве Христове? Одговоре на ова питања потражите у тексту који следи.

Изазови савременог пастирског рада по митрополиту Антонију Храповицком

(Реферат прочитан на састанку Епархијског савета)

Овај мали осврт саставио сам са жељом да вас подстакнем на разматрање појединих тема којих сам се овде дотакао, а које су записане на основу великог духовног и пастирског искуства блажене успомене митрополита Антонија (Храповицког). Његови ставови требало би да нам помогну како бисмо што боље одговорили на пастирске ситуације и потребе са којима се сусрећемо у раду са паством.

Одржан састанак Епархијског савета и уведен у дужност архијерејски намесник

Јуче, у суботу 4/17. октобра, након одслужене заједничке Свете Литургије у манастиру Утешитељево, одржан је редовни састанак Епархијског савета Епархије утешитељевске, којим је председавао Његово Преосвештенство Епископ Акакије. У раду Савета активно је учествовао клир наше Епархије: протојереј-ставрофор Јован Ристић, протојереј Ивица Калиновић, јереј Урош Манчић, јереј Зоран Бурсаћ, као и ђакони Дејан Радоњић и Златко Кун, док је дужност записничара обављао Тихомир Новаковић.

Свети Филарет Њујоршки: Васкрсење сина Наинске удовице

Недеља 20. по Педесетници: Васкрсење сина Наинске удовице

У Светој Земљи, у Палестини, постоји мали град који се зове Наин. Сам по себе он не представља ништа посебно, али је истовремено његово име записано у Светом Еванђељу. Данас смо на Божанственој литургији чули да је управо за овај град везано једно од задивљујућих чуда Господа Исуса Христа. Еванђеље нам приповеда да је у том граду једној удовици умро син јединац. Наравно, није тешко замислити неутешну тугу и јад осиротеле мајке. Младић је умро. Износе га из града како би обавили сахрану. Заједно са расплаканом мајком иде много народа из града, који вероватно покушавају да је утеше, али је њена туга неутешна. Међутим, када је ова процесија изашла из града, у сусрет јој је кренула друга процесија. То је ишао Господ Иисус Христос са Својим апостолима, окружен мноштвом народа. И гле, две процесије се сусрећу — срели су се смрт и Живот.