☦︎ Званична интернет презентација Епархије утешитељевске +++ Српска Истински Православна Црква ☦︎
Из светог Јеванђеља знамо да када се Господ Исус Христос поново појавио на водама Јордана, након што је четрдесет дана провео у пустињи, Јован Крститељ је, показујући на Њега, рекао: „Се, Агнець Божий... вземляй грехи мира“ (Јн. 1:29), тј. ово је Јагње Божије Које узима на Себе грехе света. Када је реч о испуњењу ових речи, знамо да се ради о великој, страшној и за нас непојмљивој тајни нашег искупљења и спасења.
 |
| Причешће Апостола, фреска манастира Грачаница, Србија, 1320. год. |
Објашњење празника по приручнику за проучавање Светог писма Новог завета
Четворојеванђеља, архиепископа Аверкија Џорданвилског
(Мт. 26:26–29; Мр. 14:22–25 и Лк. 22:19–20)
Сва три синоптичара приповедају о овоме приближно истоветно. Господ прими, тј. „узе“ хлеб и благословивши преломи, и раздајући ученицима, рече: „Примите, једите: ово је Тело Моје“. „Хлеб“ се овде на грчком назива „артос“, што значи „ускисли хлеб“, који је надошао на квасцу, насупрот „аксимону“, како се назива бесквасни хлеб који су Јевреји употребљавали за Пасху. Треба веровати да је такав хлеб наменски био припремљен по Господњој заповести за установљење нове тајне. Значај овог хлеба је у томе што је он на неки начин жив, симболизујући собом живот, насупрот бесквасном хлебу, хлебу мртвом. „Благословивши“, „заблагодаривши“ указује на вербално изражавање захвалности Богу Оцу, као што је то било, на пример, још у тренутку васкрсења Лазара: оно што је тражено било је испуњено у самом тренутку мољења, због чега је у истом тренутку постало предмет благодарења.
На свети и велики четвртак свети оци, који су добро уредили преузето од светих апостола, светих и божанских Јеванђеља, предали су нам да празнујемо четири догађаја: свето прање ногу ученицима, Тајну вечеру, тј. предавање страшних тајни нама, чудесну молитву и само издајство.
САВЕТОВАЊЕ ПРВОСВЕШТЕНИКА И СТАРЕШИНА О УБИСТВУ ХРИСТОВОМ. ПОМАЗАЊЕ ГОСПОДА ЖЕНОМ ГРЕШНИЦОМ У ДОМУ СИМОНА ГУБАВОГ И ЈУДИНО ИЗДАЈСТВО
Објашњење празника по приручнику за проучавање Светог писма Новог Завета Четворојеванђеља, архиепископа Аверкија Џорданвилског
Мт. 26:1–16; Мр. 14:1–11; Лк. 22:1–6
Завршивши све горенаведене беседе Својим ученицима, Господ је прорекао скоро наступање часа Својих крсних страдања речима које наводи само Јеванђеље по Матеју: „Знате да ће кроз два дана бити Пасха, и Син Човечији биће предан да се разапне“. Празник Пасхе почињао је 14. нисана увече и те године је падао у петак (види Јн. 19:14): отуда се може закључити да су ове речи изговорене у уторак увече или у среду.
Мала парохијска заједница храма Благовести у Петровграду (комунистички назив Зрењанин) прославила је ове године своју храмовну славу посебно свечано нарочито због канонске посете нашег Преосвећеног Владике Акакија, који нам је својим доласком донео велики благослов и духовну радост.
Владики Акакију саслуживали су петровградски парох јереј Зоран Бурсаћ и гостујући свештеници протојереј Јован Ристић, јереј Ивица Калиновић и ђакон Дејан Радоњић уз молитвено учешће парохијана. Због радног дана доста наших парохијана ниси били у могућности да узму учешће у прослави храмовне славе.
Током сваког дана Страсне Седмице врши се помен некога догађаја, или личности, или Еванђелске приче или догађаја. Догађај или Еванђелска прича описани су у богослужбеном тексту – Синаксару, који се налази у богослужбеној књизи Посни Триод.
Данас, на ВЕЛИКИ ПОНЕДЕЉАК, Црква врши спомен сасушене смокве. Ево шта је наведено у Синаксару за данашњи дан:
