ИСЦЕЉЕЊЕ БЕСОМУЧНОГ МЛАДИЋА: О ВАЖНОСТИ ВЕРЕ, МОЛИТВЕ И ПОСТА

Недеља десета по Педесетници

Објашњење недељног Јеванђеља по приручнику за проучавање Светог писма Новог завета Четворојеванђеља, архиепископа Аверкија Џорданвилског

(Мат. 17:14–23; Марк. 9:14–32 и Лук. 9:37–45)

О овом исцељењу говоре сва три синоптичара, указујући да га је Господ учинио одмах након силаска са горе Преображења. У то време мноштво народа се окупило око Христових ученика, који су Га чекали у подножју горе. Према светом Марку, ученици су се препирали са књижевницима. Тај исти Марко сведочи да се „сав народ“, видевши Христа како силази са горе, „уплаши“, вероватно зато што се на Његовом лицу и на целом изгледу још увек задржао известан одсјај оне славе којом је Господ засијао на Тавору.

Неки човек се обратио Господу са молбом да исцели његовог сина, који о младом месецу бесни и тешко пати, бацајући се час у ватру, час у воду. При томе је додао да га је већ доводио код Христових ученика, али они нису могли да га исцеле.

Архијерејска Литургија у Микуљском манастиру

На дан када Света Црква прославља спомен Свете Марије Магдалине, Преосвећени Епископ Акакије Утешитељевски началствовао је Светом Литургијом у Микуљском манастиру. Владики Акакију је саслуживао јеромонах Максим из оближњег Скита Часног Крста – Лучак.

ОГЊЕНА РЕВНОСТ ЗА СЛАВУ БОЖИЈУ

 

Икона Светог пророка Илије насликана џорданвилским иконописцем архимандтритом Кипријаном (Пижов) у Руској Заграничној Цркви у знак сећања на Архијерејски сабор из 1983. године, који је анатемисао јерес екуменизма (видети спомен-натпис на дну ове иконе).

АРХИЕП. АВЕРКИЈЕ ЏОРДАНВИЛСКИ

☩ СВЕТА РЕВНОСТ ☩

Дођох да бацим огањ на земљу; и како бих желео да се већ запалио. (Лк. 12,49)

По јасном учењу Речи Божије, оно најважније у хришћанству јесте огањ Божанствене ревности, ревности за Бога и славу Његову - света ревност, која је једина у стању да човека подстакне на труд и подвиге угодне Богу, без које нема ни истинског духовног живота, ни истинског хришћанства.

Без ове свете ревности хришћани су само по имену "хришћани": они само имају име да су живи, а у стварности су мртви, како је то било речено светом Тајновидцу Јовану (Откр. 3,1). Истинска духовна ревност изражава се пре свега кроз ревност за славу Божију, чему нас уче речи молитве Господње, које стоје на самом њеном почетку: "Да се свети име Твоје! Да дође Царство Твоје! Да буде воља Твоја и на земљи, као шо је на небу!"

ЧУДЕСНО УМНОЖАВАЊЕ ХЛЕБА И НАСИЋЕЊЕ ПЕТ ХИЉАДА ЉУДИ СА ПЕТ ХЛЕБОВА

Недеља осма по Педесетници

Објашњење недељног Јеванђеља по приручнику за проучавање Светог писма Новог завета Четворојеванђеља, архиепископа Аверкија Џорданвилског

(Мт. 14:14–21; Мк. 6:32–44; Лк. 9:10–17; Јн. 6:1–15)

О овом чудесном догађају говоре сва четири Јеванђелиста, при чему Јеванђелиста Јован указује на овај догађај као на повод Господу да пред Јудејцима открије Своје учење о хлебу небеском и о тајни причешћа Телом и Крвљу Његовом. Такође даје и важну хронолошку напомену, да се све то догодило када се „приближавала Пасха, празник јудејски“ (трећа Пасха служења Христовог).

Недеља Светих Отаца првих шест Васељенских Сабора

Оци Васељенских сабора, фреска, манастир Дечани, Србија, XIV век.

У ову недељу, која пада између 13. и 19. јула, Црква Христова литургијски савршава спомен Светих и богоносних Отаца који су учествовали на првих шест Васељенских Сабора. Овај заједнички празник установљен је зато што су ови Сабори поставили непомериве темеље православне догматике и канонског поретка, одбранивши Цркву од лажних учења која су претила да разоре Цркву Христову.

О значају Васељенских Сабора према Житијима Светих Светог Димитрија Ростовског

Као што учи Свети Димитрије Ростовски, Васељенски Сабори нису били обични људски скупови, већ непосредно јављање Духа Светога који је кроз уста Светих Отаца објавио Божанску Истину. Оци су се сабирали не да измишљају нове догмате, већ да посведоче оно што је од почетка предано од Апостола. На ових шест Сабора укупно је учествовало 928 Светих Отаца, који су као шест златних стубова подупрли целу грађевину Новог Завета.

Нечувено отпадништво у Јерусалимској патријаршији!

Јерусалимски патријарх се моли са "архиепископицом" и поклања јој икону Богородицу Јерасалимитису

Сведоци смо догађаја унутар званичних црквених структура који јасно указују на то како се кроз разне уступке, тзв. црквену дипломатију и компромисе са вером паства полако, али сигурно, навикава на појаве које су потпуно неспојиве са учењем Православне Цркве.

Сусрет који се одржао у јулу месецу ове године у Светој Земљи покренуо је оправдану забринутост међу православним хришћанима који држе до Светог Предања и канонског поретка. Јерусалимски патријарх Теофил III званично је примио Архиепископицу Сару Малали, прву жену на челу Англиканске цркве, и са њом учествовао у заједничким молитвама.

Тајна безакоња, институционализовано чедоморство и сергијанизам Београдске патријаршије: Сведочанство СИПЦ пред лицем велике апостасије

Овај текст разобличава деловање тајне безакоња кроз савремени, од стране државе озакоњени систем масовног чедоморства, који перфидно и готово окултно прожима медицину, козметику и исхрану. Чланак бескомпромисно демаскира сергијанизам званичне црквене јерархије, која својим компромисима и давањем легитимитета безбожним властима континуирано успављује савест народа, не припремајући га за супротстављање духу долазећег антихриста, насупрот чему стоји исповеднички став Истинског Православља.

Пре него што се упустимо у анализу апостатичног односа српског друштва према луциферијанском фетицидном (од латинских речи fetus — плод, зачето дете у утроби, и cidium — убиство) односно, плодоубиственом, чедоморном систему, неопходно је разобличити системски корен ове језиве духовне и моралне декаденције. Овај суноврат хришћанске савести није настао сам од себе; он је директна последица постојања секуларне, обезбожене државе већ више од једног века, којој је пред хришћанском савешћу легитимитет законске власти дала у сергијанизам пала црквена јерархија. Управо из ове симбиозе безбожне власти и сергијанске цркве произишао је злочиначки пројекат озакоњеног масовног, хладнокрвног чедоморства. Све ове године, Београдска патријаршија кроз сергијанске компромисе са безбожним властима континуирано успављује народну хришћанску савест и одузима јој способност духовног расуђивања, разликовања добра од зла, усмеравајући друштво у правцу демонске инверзије — где добро постаје зло, а зло добро, или у најмању руку водећи га ка потпуној релативизацији самог зла, у овом случају од стране државе легализованог и озакоњеног чедоморства.

ИСЦЕЉЕЊЕ ДВОЈИЦЕ СЛЕПИХ И НЕМОГ БЕСОМУЧНИКА

Недеља седма по Духовдану

Објашњење недељног Јеванђеља по приручнику за проучавање Светог писма Новог завета Четворојеванђеља, архиепископа Аверкија Џорданвилског

(Матф. 9:27–34)

Када је Исус изашао из Јаирове куће, за Њим је кренуло мноштво народа, из којег су двојица слепаца викала: „Помилуј нас, Исусе, Сине Давидов!“ Господ је наставио да иде, као да не обраћа пажњу на ово запомагање, очигледно са циљем да испита веру оних који су викали, а који су Га притом називали „Сином Давидовим“, то јест Месијом. Када је дошао у кућу, не зна се коју, и када су Му слепци тамо пришли са молбом за исцељење, Исус их је упитао верују ли да Он може да их исцели. Након што је добио потврдан одговор, Господ је дотакао њихове очи, како би осетили сам тренутак исцељења, и очи им се отворише. Исус им је строго забранио, као и увек у таквим случајевима, да причају о исцељењу, али они од радости и из осећаја захвалности према свом исцелитељу нису могли да се уздрже, те „разгласише о Њему по свој земљи оној“.