СТРАСНА СЕДМИЦА НА УТЕШИТЕЉЕВУ

РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА

СТРАСНЕ НЕДЕЉЕ СВЕТИХ И СПАСОНОСНИХ

СТРАДАЊА ХРИСТОВИХ

И СВЕТЛОГ ВАСКРСЕЊА ХРИСТОВОГ

Велики Уторак - Благовести Пресвете Богородице

08:00ч -  Света Литургија Св. Јована Златоустог

БЕСЕДА владике Акакија на празник Цвети

ВАСКРСЕЊЕ ЛАЗАРЕВО

Објашњење празника по приручнику за проучавање Светог писма Новог завета

Четворојеванђеља, архиепископа Аверкија Џорданвилског (Јован 11:1–46)

О овом догађају приповеда само један јеванђелист – Јован. Још током Господњег боравка у Переји, Он је примио вест о болести Свог вољеног пријатеља Лазара, који је живео у Витанији са својим сестрама Мартом и Маријом. Ова породица била је посебно блиска Господу и Он је, боравећи у Јерусалиму, вероватно често посећивао како би се тамо одморио од буке мноштва које Га је непрестано пратило и од лукавих испитивања књижевника и фарисеја.

Преждеосвјашченом Литургијом завршили смо подвиг Свете Четрдесетнице

Данашњом Архијерејском Литургијом Пређеосвећених Дарова (петак шесте недеље великог поста) завршили смо подвиг Четрдесетнице. Са својим Владиком Акакијем, на прагу Лазареве суботе и празника Цвети, припремамо срца за велику седмицу светих спасоносних страдања Христових и Његово славно светло Васкрсење.

„Испунивши четрдесет дана корисних за душу, молимо Те, Човекољупче: дај нам да видимо и Свету седмицу Твога страдања, да у њој прославимо Твоја величанства и Твоје неисказано старање за нас...“

Јеванђеље пете недеље Великог поста

ГОСПОД ПОНОВЉА ПРЕДСКАЗАЊЕ О СВОЈИМ ПРЕДСТОЈЕЋИМ СТРАДАЊИМА И ВАСКРСЕЊУ И ДАЈЕ ОДГОВОР ЗЕВЕДЕЈЕВИМ СИНОВИМА О ПРВЕНСТВУ У ЊЕГОВОМ ЦАРСТВУ

(Мат. 20:17–28; Марк. 10:32–45 и Лук. 18:31–34)

Сва три синоптичара сагласно приповедају да је на путу за Јерусалим Господ поново почео да говори ученицима о Својим предстојећим страдањима, смрти и васкрсењу. Најдетаљније и најживље то описује Свети Марко, који је несумњиво све то чуо из уста апостола Петра. Он каже да је Господ ишао испред њих, очигледно као онај који иде на добровољно страдање, жудећи да изврши вољу Божију (упореди Лук. 12:50).

Предлог за канонизацију

Њихова Августјејша Височанства Благоверни Господар и Краљ Србије АЛЕКСАНДАР I
 и Благоверна Господарица и Краљица Србије ДРАГА Обреновић

Епископ Акакије Утешитељевски

СВЕТИ СРПСКИ БЛАГОВЕРНИ КРАЉЕВСКИ МУЧЕНИЦИ

АЛЕКСАНДАР И ДРАГА

Животопис и канонизација

 

Прилог за уношење у Диптих Светих Српске Православне Цркве

мученички убијеног благоверног краљевског пара

краља Александра и краљице Драге Обреновић

 

Блажени сте кад вас људи омрзну

и кад вас одбаце и осрамоте, и разгласе име ваше

као зло због Сина Човечијега. Радујте се у онај дан

и играјте, јер гле, велика је плата ваша на небу (Лук. 6:22-23).

 

Део први

 

ЖИВОТ И ДЕЛО И МУЧЕНИЧКА КОНЧИНА СВЕТИХ КРАЉЕВСКИХ

МУЧЕНИКА АЛЕКСАНДРА И ДРАГЕ

 

Увод

За састављање житија које следи у наставку  коришћена је доступна историјска грађа коју савремена наука дели на академску и публицистичку историографију. У историографији везаној за краљевски пар Александра и Драгу, публикованој непосредно по мајској револуцији и краљеубиству, доминира изразита политичка мотивисаност и унапред одређени циљ приказивања краља и краљице у негативном светлу ради оправдања револуције и краљеубиства и легитимизације нових револуционарних власти. Ондашњи историчари, публицисти и писци мемоара са победничке стране имали су привилеговану позицију да пропагирају њихову званичну верзију догађаја и да кроз образовне системе и медије стварају наратив који и до данас преовладава када је у питању живот и дело последњих Обреновића.

Синаксар четвртка пете седмице Великог поста - Маријино стајање

У овај дан, по стародревном предању, певамо чин Великог Канона (чинећи 250 метанија, нап. уред.). Овај уистину највећи од свих канона, изврсно и вешто сачини и написа свети отац наш Андреј, архиепископ Критски, који се назива и Јерусалимски. Он се крете, дакле, из Дамаска у четрнаестој години свога живота, одаде се изучавању граматике, и завршивши изучавање, остаде у Јерусалиму да проводи монашки живот, живећи преподобно и богољубиво у молитвеном тиховању и безметежном животу. И многе друге списе, корисне за живот, остави Цркви Божјој, речи и каноне, будући и показујући се обилан, особито у похвалним саставима.

Поука у недељу четврту Великог поста

Свети Игњатије Брјанчањинов

Значај поста у односу на пале духове

Овај се род – рекао је Господ својим апостолима о духовима злобе – ничим не може истерати до молитвом и постом.  (Мк. 9,29.)

Ево новог својства  поста! Бог прима пост када му претходи велика врлина – милост; за пост је припремљена награда на небу, кад су му страни лицемерје и сујета; пост је делотворан када је с њим повезана друга велика добродетељ – молитва. И како делује? Не само да кроти страсти у људском телу, него и ступа у борбу са духовима злобе побеђујући их.