Беседа владике Акакија на слави Леснинског манастира

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Драга у Христу мати игуманијо, часне сестре, драга браћо и сестре,

Данас се наша срца радују духовном радошћу под сводовима ове историјске свете Свето-Богородичине обитељи - чуварке чудотворне Леснинске иконе Мајке Божије. Нећу претерати ако манастир Лесну назовем лавром руског заграничја, шта више, због почетне несебичне подршке светог цара мученика Николаја назваћу је чак и царском лавром. Данас не прослављамо само богато историјско наслеђе и сећање на значај и величину ове свете обитељи, чију смо 140-годишњицу прославили прошле године, већ живи доказ непрекинуте љубави према Мајци Божијој и живе и непрекинуте љубави и покрова Мајке Божије према овоме манастиру, које више од једног века (скоро век ипо) непоколебљиво чува завете његових светих оснивача.

СВЕЧАНО ПРОСЛАВЉЕНА СЛАВА МАНАСТИРА ЛЕСНЕ У НОРМАНДИЈИ

У Царској лаври Руског Зарубежја — — како је ову светињу у својој надахнутој беседи назвао епископ Акакије — историјском Леснинском манастиру Пресвете Богородице у Нормандији (Француска), јуче је свечано и величанствено прослављена манастирска слава, празник Леснинске чудотворне камене иконе Мајке Божије. Овај велики загранични сабор окупио је бројни верни народ пристигао из различитих делова Француске, суседних европских земаља и дијаспоре, који су дошли да целивају чудотворну леснинску икону и узму благослов од леснинских светиња.

Свети Филарет Њујоршки: Беседа на празник Рођења Пресвете Богородице

Сваки пут када се у години савршава празник Рођења Пресвете Богородице, моја лична сећања одлазе далеко у прошлост, у онај незаборавни живот који је некада постојао пре ове крваве невоље која се обрушила на руски народ. У дечијим годинама, када смо похађали школе, у њима се предавао Закон Божији. Обично смо курс Закона Божијег, Свештену историју Новог Завета, почињали управо од овог празника, повестима о томе како се Пречиста Дјева Марија појавила у свету да би у Себи оваплотила Оваплоћеног Сина Божијег. Црква пева на овај празник: „Рођење Твоје, Богородице Дјево, радост објави целој васељени“.

Архиепископ Аверкије: ПРИЧА О ДЕСЕТ МИНА ИЛИ О ТАЛАНТИМА

Недеља шеснаеста по Педесетници

Објашњење недељног Јеванђеља по приручнику за проучавање Светог писма Новог завета Четворојеванђеља, архиепископа Аверкија Џорданвилског

(Лук. 19:11–28 и Матф. 25:14–30)

Налазећи се још у кући Закхејевој, Господ је одмах испричао причу о десет мина (1), која има много сличности са причом о талантима изложеном код Јеванђелисте Матеја. Уз сву њихову велику сличност, између ових прича постоје и суштинске разлике; притом, како се види из Јеванђеља по Матеју, Господ је причу о талантима испричао знатно касније, у вези са Својим беседама о Његовом другом доласку, крају света и Страшном суду. Ипак, основна идеја обе приче је иста, те се зато могу посматрати паралелно.

Архиепископ Андреј Рокландски: Беседа на јеванђелску причу о талантима

Шеснаеста недеља по Педесетници, Прича о талантима

Од Матеја Свето Јеванђеље, 25:14-30

„А сарађујући са Њим, молимо вас да не примите узалуд благодат Божију. Јер Он говори: У време благопријатно услиших те, и у дан спасења помогох ти. Ево сад је време благопријатно, ево сад је дан спасења.“ (2. Кор. 6:1,2) 

Тако говори Апостол за данашњи дан. А Јеванђеље нам говори да је Господар дао својим слугама таланте: једноме је дао пет таланата, другоме два, а трећем један, свакоме према његовој моћи, и одмах је отпутовао. После дугог времена долази Господар тих слугу и тражи од њих да му положе рачун.

Саопштење за јавност Епископа Акакија поводом актуелних догађаја у вези са Студентским покретом

Пошто смо се и раније оглашавали поводом студентских протеста, сматрамо да је неопходно прокоментарисати и најновија дешавања која у потпуности појашњавају тренутне прилике и коначно идеолошко позиционирање овог студентског покрета.

Од самог почетка постојао је прилично озбиљан скептицизам према тзв. Студентском покрету као политичком фактору у борби против Вучићевог режима. Ипак, водећи се надом да унутар њега постоји значајан националан суверенистички фактор, прожет чак и љубављу ка православљу, Епископ Акакије је овом покрету у почетку пружио условну јавну подршку — која је била утемељена на начелима православног монархизма.

СВЕШТЕНОМУЧЕНИК И КАТАКОМБНИ ЕПИСКОП ДАМАСКИН ЦЕДРИК

Свети Дамаскин, епископ Глуховскиј

Одломак из житија свештеномученика Дамаскина Цедрика везан за прекидање општења са митрополитом Сергијем Страгородским.

Свештеномученик и катакомбни епископ Дамаскин Цедрик, стрељан 2/15 септембра 1937. у логору НКВД под оптужбом контрареволуције и организовања секте Истински Православна Црква. Канонизован и присаједињен збору новомученика и исповедника Руских Архијерејским Сабором Руске Заграничне Цркве, 1981. године.

Међутим време је пролазило и разорни утицај Сергијеве црквене политике у животу Руске Цркве постајао је све очигледнији. Уз то, већ је било јасно да Декларација није спасла никога, осим самог Сергија: власт је и даље хапсила како тихоновце, тако и сергијанце. Владика све чешће размишља о томе да је по свему судећи већ наступило време да се прекине литургијско општење са митрополитом Сергијем.

Архиепископ Аверкије: БЕСЕДА О НАЈВЕЋОЈ ЗАПОВЕСТИ У ЗАКОНУ И О БОЖАНСКОМ ДОСТОЈАНСТВУ МЕСИЈЕ

Недеља петнаеста по Педесетници

Објашњење недељног Јеванђеља по приручнику за проучавање Светог писма Новог завета Четворојеванђеља, архиепископа Аверкија Џорданвилског

(Мт. 22:34-46; Мк. 12:28-37; Лк. 20:40-44)

Фарисеји су се, сазнавши да су садукеји постиђени, одмах сабрали у храму на већање и одлучили да Исусу поставе, по њиховом мишљењу, најтеже питање о томе коју заповест треба сматрати највећом у закону. Лукавство овог питања постаје јасно ако узмемо у обзир да су јудејски књижевници разликовали велике и мање заповести у закону, те су међу њима због тога вођене сталне расправе. Једни су сматрали да је највећа заповест о жртвама, други – о суботи, трећи – о обрезању, и уопште су обредне законе стављали на прво место. На ово питање Господ је одговорио директно речима из Поновљених закона (Пон. зак. 6:3): „Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим“, указавши да је то прва и највећа заповест, и додавши да је „друга као и ова: љуби ближњега свога као самога себе“ (Лев. 19:18). Свети Марко додаје томе да је овај одговор Господњи одушевио самог законика, који је узвикнуо: „Добро, Учитељу! Истину си рекао“. Његова искреност је дирнула Исуса и, видећи да овај грешник може да се поправи, Господ му је рекао: „Ниси далеко од Царства Божијега“.