Српска Истински Православна Црква сматра се неодвојивим делом Српске Православне Цркве и њеним канонским наследником након што су архијереји Београдксе патријаршије отпали од Православне вере, сарадњом са безбожном комунистичком влашћу (сергијанизам), уласком у општење са новокалендарским расколницима (и новопасхалцима), прихватањем свејереси екуменизма (религија Антихриста) речју и делом, органским чланством у Светском савету цркава, које подразумева активно учешће у екуменистичким молитвама и богослужењима са јеретицима и другим нехришћанским религијама, огрешујући се на такав начин о Правила Светих Aпостола, Васељенских и Помесних Сабора и Светих Oтаца. Богохулним исповедањем да православни хришћани верују у истог Бога са богопроклетим Јудејцима и богомрским Мухамеданцима, што представља дрско одрицање од Сина Божијег Исуса Христа.

уторак, 6. јануар 2026.

РОЖДЕСТВЕНСКА ПОСЛАНИЦА

 

СРПСКА ИСТИНСКИ ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

БОЖИЋНА ПОСЛАНИЦА 2025.

Архијерејски Савет СИПЦ

под председавањем г. Акакија, Епископа утешитељевског

свему клиру, монаштву и благочестивом и Богом чуваном народу православном

честитамо велики и радосни празник Рођења Христовог:

МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

 

"Слава на висинама Богу, и на земљи мир,

 међу људима добра воља." (Лк. 2:14)

 

Богољубива браћо у Христу и верна чеда Православља!

Слава Богу и мир људима! Ове две речи откривају нам велику тајну побожности, тајну дела искупљења рода људског кроз оваплоћење Бога: Бог се јави у телу (1. Тим. 3:16). Сва Божанска савршенства, моћ, мудрост, доброта, правда данас се јављају у најјаснијем светлу. Исус Христос се рађа да би помирио свет са Својим Оцем, одајући Богу славу коју је ђаво кроз грех, покушао да Му украде; рађа се да би водио борбу са грехом и победио га, свезао ђавола, покорио тело духу и сјединио људске воље међусобно и са вољом Божјом; стога, анђели су достојно и праведно запевали ову песму истинске радости: Слава Богу! Мир људима! Слава Богу, који узвраћа праштањем! Мир људима, послушнима учењу и благодати Спаситеља.

среда, 31. децембар 2025.

СВАКЕ НОВЕ ГОДИНЕ…

 


Ево све чиним новим. (отк 21,5)
И видех небо ново и земљу нову. (Отк 21,1)

Сасвим је различита психологија нас православних хришћана и људи овога века, макар они понекада називали себе „хришћанима“ па чак и „правослвнима“. Они упорно верују у некакав „прогрес човечанства“ или „у Царство Божије на земљи“, успостављање општег благостања и добробити, када ће сама смрт тобоже бити побеђена и људи вечно живети на земљи и несметано уживати у свему. И све ово упркос свакодневној мрачно-злослутној очигледности, која сведочи о нечем сасвим другом и која би, чини се, требало да потпуно разбије свакојаке сличне фантастичне илузије и пусте снове. Али они тврдоглаво верују или хоће да приморавају себе да верују да човечанство очекује некакав „златни век“, и зато тако весело дочекују сваку наступајућу нову годину, спремни да је празнују чак и два пута: и по новом и по старом календару.

четвртак, 25. децембар 2025.

БОЖИЋ ИЛИ СВЕТИ СПИРИДОН?

Свети оче Спиридоне моли Бога за нас!
ЧУДО СВЕТОГ СПИРИДОНА
У саборном храму у Каристосу, Грчка, 1930.г.

Празник светог Спиридона се од стране Истински Православних Хришћана слави посебно свечано јер на тај дан "православни" новокалендарци славе католички Божић. У Грчкој на светог Спиридона често можете видети и литије старокалендараца које по улицама села и градова носе икону светог Спиридона како би новокалендарцима показали да се тог дана по православном календару не слави Божић. Пред нама је сведочење о једном чуду светог Спиридона које је многе новокалендарце преобратило у Истински Православне Хришћане.

О чуду Светог Спиридона причала је 1976. г. старица Зиновија Сидери (доживела 102 године), једна од многих сведока који су присуствовали овом догађају, о коме су у то време писале и атинске новине Скрип”.
Ево шта је причала старица Зиновија :
Био је празник Рождества Христовог по новом календару. Ја тада још нисам прешла старокалендарцима. Дошла сам на свеноћну службу у храм Св. Николаја. Храм је био препун народа. Стајала сам са леве стране, поред једног стуба. Изнад мене на том стубу висила је икона Св. Спиридона , дар Антонија Лумидиса из Пиреја. Икона је била украшена цвећем, које је остало још од празновања светога по новом календару.