ОДЛУКА СРПСКЕ ИСТИНСКИ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ О КАНОНИЗАЦИЈИ БЛАГОВЕРНИХ КРАЉЕВСКИХ МУЧЕНИКА КРАЉА АЛЕКСАНДРА И КРАЉИЦЕ ДРАГЕ ОБРЕНОВИЋ

 

СРПСКА ИСТИНСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

Свети Архијерејски Савет

Бр. 1/26 
Недеља жена Мироносица, 13/16. април 2026. л. Г.
Манастир Утешитељево

ОДЛУКА О КАНОНИЗАЦИЈИ БЛАГОВЕРНИХ КРАЉЕВСКИХ МУЧЕНИКА КРАЉА АЛЕКСАНДРА И КРАЉИЦЕ ДРАГЕ ОБРЕНОВИЋ

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Благоверни миропомазани краљ Александар и његова супруга краљица Драга били су побожни и праведни краљевски владари Србије са краја 19. Века. То је било време када су револуционарна антимонархистичка а по својој суштини антихришћанска превирања увелико потресала не само велику православну царевину Русију већ и малу тек зачету нововековну православну краљевину Србију. Династија Обреновић је још од самог њеног оснивача књаза Милоша Великог неговала средњовековну, немањићко-византијску традицију хришћанских миропомазаних владара. Већ само по себи супротстављање злодуху револуције и борба за очување основних постулата хришћанске монархистичке власти било је равно подвигу исповедништва и одбрани вере.

ПОРЕДАК СВЕЧАНОГ ПРОСЛАВЉЕЊА СВЕТИХ КРАЉЕВСКИХ МУЧЕНИКА ОБРЕНОВИЋА – ДАТУМИ БОГОСЛУЖЕЊА

Из канцеларије Архијерејског Савета Српске Истински Православне Цркве

ПОРЕДАК СВЕЧАНОГ ПРОСЛАВЉЕЊА СВЕТИХ КРАЉЕВСКИХ МУЧЕНИКА ОБРЕНОВИЋА – ДАТУМИ БОГОСЛУЖЕЊА

Свечаност канонизације светих благоверних краљевских мученика Александра и Драге Обреновић обавиће се на другу недељу по Духовима. На овај дан Црква слави Сабор свих српских светих, све свете из нашег рода – од Светог Саве и Симеона Мироточивог, преко светих краљева, царева, архијереја и преподобних, до новомученика пострадалих у новијој историји.

Пошто ова недеља зависи од Васкрса, она ове 2026. године, када је велики јубилеј 120. годишњице рођења краља Александра, пада на 1. / 14. јун, што је само три дана након годишњице Мајског краљеубиства, 29. мај / 11. јун.

О храбрости која ум превазилази и о умртвљености људског духа

СВЕТИ ИГЊАТИЈЕ БРЈАНЧАЊИНОВ

Проповед на Недељу Жена мироносица - трећу по Васкрсу[1]:

Јеванђеље је данас говорило о подвигу светих жена које су следиле Богочовека за време Његовог земаљског странствовања, које су биле сведоци Његових страдања и присуствовале Његовом погребу. Погреб је обављен у петак увече. Злоба Јудејаца изливала се као огњена лава из вулкана Етна, устремљујући се не само на Господа, него и на Њему блиске људе. Стога су свети апостоли били приморани да се сакрију, или су само из далека могли да посматрају задивљујући догађај. Једино је омиљени ученик љубави, за коју не постоји ништа страшно, непоколебљиво остајао уз Господа. Тада Јосиф – почасни члан Синедриона, ученик који се још држао у тајности скривајући залог свога срца из страха због прогона од стране Синедриона – изненада гази све препреке, колебања и недоумице које су га дотле спутавале и узнемиравале, долази код хладног и суровог Пилата, моли за тело кажњенога срамном казном, добија тело и сахрањује га са побожношћу и почашћу. Јеванђеље Јосифовом поступку даје значење великодушног и храброг чина. Такав је и био. Члан Синедриона, пред очима Синедриона који је починио богоубиство, пред очима Јерусалима који је учествовао у богоубиству, скида са крста тело Богочовека, Кога су људи убили, и односи га у врт који се налазио близу градских врата и зидина. Тамо, у усамљености и тишини, у сенци дрвећа, у новом гробу исеченом у великој каменој стени, уз обилно изливање миомириса за помазивање, полаже тело којим су искупљена и тела и душе свих људи, пошто га је обавио најчистијим платном, као што се увија и украшава драгоцено благо. У погребењу Господа учествовао је и други члан Синедриона, Никодим, који је ноћу долазио Господу, сматрајући Га за посланика Божијег. Пошто је навалио велики камен на врата гроба – вратима је у Јеванђељу назван низак отвор пећине – Јосиф одлази окончавши своје служење како доликује. Синедрион је пратио шта Јосиф ради. Након његовог одласка постарали су се да на гробу буде постављена стража и да се камен који је наваљен на улаз запечати. Погребењу Господњем сведоци су били и Његови следбеници и непријатељи. Сами чланови Синедриона, који су у помами и гневу починили најтежи злочин, несвесно су извели највеће жртвоприношење[2]: они су заклањем свесвете Жртве искупили људски род, закључили су бесплодни низ праобразујућих жртава, учинили су сувишним и те жртве, и само њихово установљење. Други чланови Синедриона, представници свих старозаветних праведника, у богоугоодном настројењу и расположењу  духа, послужили су погребу Искупитеља људи, и тим делом окончали су и запечатили побожно дело синова Старог Завета. Одатле почиње посебно служење делатника Новог Завета.

РУСКА ФЕДЕРАЦИЈА: ВЕЛИЧАЊЕ НАЈВЕЋЕГ ЏЕЛАТА РУСКЕ ЦРКВЕ И РУСКОГ НАРОДА

Владимир Путин је 22. априла 2026. године потписао указ којим је Академији Федералне службе безбедности (ФСБ) враћено име Феликса Дзержинског. У указу се наводи да је назив Дзержинсковог враћен због његовог „изузетног доприноса осигурању државне безбедности“. Овим Путиновим указом се заправо враћа назив који је ова институција већ носила у време СССР-а све до 1992. године, када се звала Виша школа КГБ-а „Ф. Е. Дзержински“. 

ЈАВЉАЊЕ ВАСКРСЛОГ ГОСПОДА ЈЕДАНАЕСТОРИЦИ УЧЕНИКА У ОСМИ ДАН ПО ВАСКРСЕЊУ И РАЗВЕЈАВАЊЕ ТОМИНОГ НЕВЕРОВАЊА

Томино неверовање, фреска манастира Грачанице, Србија, 14. век

Објашњење празника по приручнику за проучавање Светог писма Новог завета Четворојеванђеља, архиепископа Аверкија Џорданвилског

(Јн. 20:24–31)

Еванђелист Јован напомиње да је приликом првог јављања Господа свим Својим ученицима, окупљеним заједно, одсуствовао апостол Тома, звани Близанац, или Дидим (на грчком). Као што се види из Еванђеља, карактер овог апостола одликовао се упорношћу која је некада прелазила у тврдоглавост, својствену простим (једноставним) људима, али непоколебљивим. Још када је Господ ишао у Јудеју ради Лазаревог васкрсења, Тома је изразио уверење да од тог путовања неће бити ништа добро: „Хајде и ми да умремо с Њим“ (Јн. 11:16). Када је Господ у Својој опроштајној беседи рекао ученицима: „Куда Ја идем знате, и пут знате“, Тома је и тада почео да противречи: „Господе, не знамо куда идеш; и како можемо знати пут?“ (Јн. 14:5).

Васкршња архијерејска посета Микуљском камену

Његово Преосвештенство епископ  Акакије Утешитељевски у Светлу Среду посетио је манастир Микуљски камен и тамо отслужио Свету Литургију. Владики Акакију је прислуживао јеромонах Максим. 

Васкршња радост у манастиру Утешитељево – фото албум

Празник над празницима у манастиру Утешитељево прослављен је ноћном свечаном пасхалном јутарњом и архијерејском Литургијом. Светом службом је предстојао Његово Преосвештенство Епископ Акакије утешитељевски, уз саслуживање протојереја Јована Ристића и ђакона Алексеја и Дејана.

У наставку погледајте галерију фотографија која преноси делић васкршње благодати, заједничке молитве и духовне радости коју смо доживели у овом великом дану.

ВАСКРШЊА ПОСЛАНИЦА СИПЦ 2026. год.

Српска Истински Православна Црква

ВАСКРШЊА ПОСЛАНИЦА 2026. год.

Архијерејски Савет СИПЦ

под председавањем г. Акакија, Епископа утешитељевског 

свему клиру, монаштву и благочестивом и Богом чуваном народу православном честитамо празник над празницима Светло Васкрсење Христово

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!

Да васкрсне Бог, и да се расеју непријатељи Његови (Псл. 67:1)

Васкрсење Господа нашег Исуса Христа јесте централни догађај васцелог домостроја спасења људског рода. Оно је свеобухватни одговор Божије љубави на свечовечанску трагедију грехопада, почевши од дана када је Адам, због преступа заповести, изгнан из Раја у свет пропадљивости и смрти. Све што се од тог кобног изгнанства до данас збивало у историји света, била је чежња твари за искупљењем, коју је Господ испунио Својим славним устајањем из гроба.