ЈЕВАНЂЕЉЕ О БОГАТАШУ И УБОГОМ ЛАЗАРУ

У данашњем Јеванђељу, љубљена браћо и сестре, сам Господ наш Исус Христос приказује видљиву неједнакост људских срећа и живота у овом земаљском животу, и одговарајућу неједнакост њихове судбине у бескрајном загробном животу. Ради се о богаташу, чије име није поменуто, и сиромаху по имену Лазар. Ко је овај несрећни богаташ, овај раскошни весељак, који је наследио вечне муке? Судећи по томе што Аврама назива својим оцем и да су он и његова браћа били упознати са списима Мојсија и пророка, мора се претпоставити да је богаташ био јеврејског порекла и закона, потомак Аврама.

Нечувено светогрђење Свете Русије и руских светих новомученика!

4. новембра председник Руске Федерације Владимир Путин  и московски патријарх Кирил, посетили су новоотворену изложбу „Православна Русија“ коју је организовала Московска патријаршија, Федерална архивска служба и Државни архив РФ, уз подршку Министарства културе и Министарства просвете. Главна тема изложбе „Православна Русија“ била је 80-годишњица победе у „Великом отаџбинском рату“. Као централни експонат ове изложбе постављена је оригинална „Застава победе“, совјетска црвеноармејска црвена застава са српом, чекићем и пентаграм звездом подигнута изнад Рајхстага 1945. године.

Царство Божије и тајна безакоња

Религија непријатељ науке и културе... Године 1918. Лењин је издао декрет о одвајању државе од цркве (тзв. секуларна држава), а у Уставу из 1936. слобода вероисповести замењена је слободом „верског обреда“ и „антирелигијске пропаганде“, док се у суштини слобода јавног испољавања односила само на антирелигиозну пропаганду.

Усред безбројних брига земаљског живота – за парче хлеба, породицу, разних побољшања грађанског система, међународне борбе за независност и доминацију и тако даље – човек, као што видимо кроз све хиљаде година свог постојања, никада не избегава помисао: да ли заиста само у тим бригама лежи сав смисао његовог живота? Зар живот нема виши смисао, више циљеве, који могу дати смисао свим тим ситним бригама? Ово питање је неискорењиво у човеку, чак и када изгледа нерешиво и само рађа тешку душевну патњу.

Светитељ Филарет Њујоршки, беседа на 21. недељу по Духовима

Прича о сејачу

Чули смо Спаситељеву причу о сејачу (Мт. 13:3-8). Она је многима, наравно, позната. Сејач је посејао своје семе, оно је пало на разна места, и само је оно што је пало на добру земљу донело добар плод. Неко је пало поред пута, као што је рекао Господ, и птице су слетеле и покљуцале га, не остављајући ништа иза себе. То се дешава са духовно непажљивим човеком. Можда чују реч истине, али оно што му се дешава јесте, као што каже руска пословица: „Ушла је на једно ухо, изашла на друго, и ништа није остало у глави.“ Када се он тако лакомислено и олако односи према речи истине, онда, као што је рекао Господ, долази сатана и отима ту реч истине из његове душе потпуно, и он остаје без ичега.

МУЂУРЕЛИГИОЗНИ ЕКУМЕНИЗАМ У РИМСКОМ КОЛОСЕУМУ

Представници светских религија у Риму, на заједничкој молитви за мир

28. октобра 2025. године, у римском Колосеуму папа Лав XIV предводио је екуменистичко сабрање „у духу Асизија“[1]. Ову екуменску/међуверску синкретистичку „Молитву за мир“ организовала је Заједница прогресивних хришћана Светог Еђидија. Учествовали су „хришћански“, јеврејски, муслимански, будистички, хиндуистички и други верски представници, укључујући и протестантску „геј“ свештеницу са "епитрахиљем" у дугиним бојама. Током свог обраћања, папа Лав XIV је позвао људе да „одрже овај дух живим, чак и идући против струје“. Такође је охрабрио све религије да „понуде огромно благо древних духовности савременом човечанству“.

Одломак из беседа епископа Акакија на прослави 140-годишњице оснивања манастира Лесне

Васкрсење сина наинске удовице

Архиепископ Роклендски Андреј Римаренко, РЗЦ

Христос, окружен апостолима и мноштвом народа, креће се ка капијама града Наина. И у том тренутку, из Наина излази погребна поворка. Носе младића, јединог сина удовице из Наина. Замислите патњу мајке: њен вољени јединац, њена нада у старости. Али у том тренутку, истим тим путем, Христос, са мноштвом народа и апостола, прилази овој поворци... Он види патњу мајке, прилази јој и каже: „Не плачи.“ Ко би могао, ко је имао право да изговори ове речи мајци над ковчегом њеног сина? Само Он, јер је Он победио смрт. Носачи су стали. Христос узима младића за руку и каже: „Устани!“ И враћа га мајци. Можете ли замислити кроз шта је мајка прошла? Мир који је мајка могла имати пре синовљеве смрти не само да се обнавља, већ оживљава цео њен живот. Она, не само да је поново видела њеног син, него је видела и силу васкрсења. А све се то догодило зато што се Христов пут поклопио са путем погребне поворке. Христов пут... по овом Христовом путу треба да иде покојник, јер на Христовом путу не може бити туге.

ЖАЛОСНА СУДБИНА САВРЕМЕНЕ ОМЛАДИНЕ

„И приступивши (Исус) рече: Момче, теби говорим, устани!

 И седе мртвац и стаде говорити.“ (Лк. 7, 14 – 15)

Овим речима јеванђељско читање (зачало) Недеље двадесете по Духовима приповеда нам овеликом чуду које је учинио Господ наш Исус Христос васкрсавши умрлог сина несрећне наинске удовице. Размишљајући о овом јеванђељском зачалу, Свети Василије Велики поставио је себи питање: „Шта је тако рано довело овог младића до смрти?“ А Свети Амвросије Милански указује да постоје четири „ковчегоносца“ који носе тела младих људи кa гробу. По његовим речима то су: 1) претеривање у храни и пuћy, 2) распуштеност, 3) непослушност родитељима и 4) необуздана гневљивост.