☦︎ Званична интернет презентација Епархије утешитељевске +++ Српска Истински Православна Црква ☦︎
СРПСКА ИСТИНСКИ ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
Са благословом
Светог Архијерејског Савета СИПЦ, позивамо верни народ на:
ПРОСЛАВЉЕЊЕ
СВЕТИХ КРАЉЕВСКИХ МУЧЕНИКА АЛЕКСАНДРА И ДРАГЕ
На предстојећи празник Сабора свих српских светих, Црква ће их убројати у ред светих следећим поретком:
Парохија Светих Ћирила и Методија у Врднику, на Фрушкој Гори, прославила је ове године своју храмовну славу посебно свечано због обележавања 30 – годишњице њеног оснивања. Ову свечаност је увеличао и Преосвећени Владика Акакије, који нам је својим доласком донео велики благослов и духовну радост.
Владики Акакију саслуживали су домаћин славе врднички парох јереј Урош Манчић, протојереј Јован Ристић са Утешитељева, петровградски парох јереј Зоран Бурсаћ, јеромонах Димитрије Гуглета и ђакон Алексеј Баданов уз молитвено учешће парохијана и гостију.
Објашњење
празника по приручнику за проучавање Светог писма Новог завета, архиепископа
Аверкија Џорданвилског
(Дела апостолска 1:4–12)
Господ им је, „сабравши их, заповедио да се не удаљују из Јерусалима“, што је од ученика захтевало немало самоодрицање, јер они свакако нису желели да остану у том граду који је био непријатељски настројен према њиховом Учитељу и њима самима. Али таква је била воља Божија: „јер ће са Сиона изићи закон, и реч Господња из Јерусалима“ (Исаија 2:2 и даље) – управо тамо где је непријатељство против Бога и Христа Његовог достигло свој највиши израз, требало је да се јави изобиље благодати Божије и да почне ширење Јеванђеља по читавој васељени. Са овом тешком заповешћу да остану у непријатељском граду, Господ је одмах повезао радосно обећање о слању свесилног Покровитеља и Руководитеља од Свемогућег Оца Апостолима – Духа Светога. Несумњиво је да се под „обећаним од Оца“ мисли управо на Духа Светога, Чије је слање преко пророка Бог Отац обећао још у Старом завету (нпр. Исаија 44:3; Јоил 2:28). „Које чусте од Мене“ – о Духу Светом Господ је Апостолима говорио много пута, а нарочито у Својој последњој опроштајној беседи, називајући Га „другим Утешитељем“ (Лука 12:12; Матеј 10:20; Јован 14:16–17, 26, 15:26, 16:7, 13).
 |
| "Пренесење Богослова", фреска манастира Грачанице, Србија, XIV век. |
Данас, у ову предивну и благословену четрдесетницу по Васкрсењу, наша Света Црква прославља двоструки велики празник. Ове године, Промислом Божијим, велики празник Вазнесења Господњег (Спасовдан) пао је у исти дан када молитвено славимо и спомен на чудесно и загонетно вазнесење - премештање живог апостола Јована Богослова на небо као и на чудотворни прах који је излазио из његовог празног гроба (8/21. мај).
На иконама и фрескама на којима је представљен догађај вознесења Светог Јована Богослова, често видимо његов празан гроб и у ваздуху, његово изображење у седећем положају окружено мандорлом („аура“ елипсастог или кружног облика која представља божаствену нетварну светлост односно енергију, у којој се Господ изображава на иконама Преображења, Васкрсења и Вазнесења) са два ангела који је придржавају, уз натпис „Премештање/пренесење Богослова“. Овакво за светитеље неуобичајено изображење показује да је свети Јован телом вазнесен на небо. Ова чињеница даје посебну догматску дубину данашњем дану, повезујући Вазнесење Богочовека Христа са тајанственим престављењем Његовог љубљеног ученика.
Објашњење
празника по приручнику за проучавање Светог писма Новог завета
Четворојеванђеља, архиепископа Аверкија Џорданвилског
(Лук. 24:49–53 и Марк. 16:19–20)
Последње јављање Васкрслог Христа Спаситеља, које се завршило Његовим вазнесењем на небо, најдетаљније описује Јеванђелиста Лука. О томе укратко говори и Јеванђелиста Марко. Ово јављање се догодило у Јерусалиму, куда су апостоли, дакле, поново дошли из Галилеје, након четрдесет дана током којих им се Господ више пута јављао, учећи их о Царству Божијем, како о томе извештава св. Лука у 1. поглављу књиге Дела Светих Апостола (Дела 1:2–5).
Данас 4/17 маја Света православна црква слави светог новосвештеномученика
Димитрија Гдовског
Димитрије (Љубимов), архиеп. Гдовски (рођ. 1857) — новомученик и
исповедник, један од вођа Катакомбне Цркве.
Завршио је Санктпетербуршку духовну академију. Свештеник, протојереј, пострижен у мантију, архимандрит. Године 1926. хиротонисан је за епископа гдовског, викара Петроградске епархије. Био веома близак митрополиту Јосифу (Петровиху) Петроградском. Један од руководилаца катакомбног покрета истинских православних хришћана. Године 1928. митрополит Јосиф га је узвео у чин архиепископа.
Недеља о слепом је шеста недеља по Васкрсу и посвећена је сећању на библијски догађај исцељења слепорођеног човека од стране Господа Исуса Христа.
О УМИШЉЕНОСТИ И СМИРЕЊУ
Љубљена браћо! Господ наш Исус Христос, по исцељењу слепога, о чему смо слушали у данашњем Светом Јеванђељу, рекао је: За суд Ја дођох у овај свет, да виде који не виде, и који виде да постану слепи (Јн. 9,39).
Ове речи Господње нису могли мирно да саслушају горди мудраци и праведници овога света, какви су били јудејски фарисеји. Њихово самољубље и умишљеност сматрали су се увређеним. На речи Господње они су одговорили питањем, којим је изражено уједно и негодовање, и умишљеност, и подсмех, и мржња према Господу, заједно с презиром према Њему. Еда ли смо и ми слепи? – рекли су они. Одговором на питање фарисеја Господ им је представио њихово душевно стање, које је и проузроковало такво питање. Кад бисте били слепи, – рекао им је Исус – не бисте имали греха; а сада кажете: видимо; тако ваш грех остаје.[1]
Свет проживљава сурову кризу – сатанска борба се води око разумевања и појаве Цркве. Црква – у свом истинском сушчаству! – није способна да проживљава „кризу“: синтагма „криза Цркве“ садржи у себи непомирљиву унутрашњу противречност. Црква је стуб и тврђава Истине! „Кризу“ могу проживљавати поједини људи, њихове групе, јерархија, државна власт која подржава Цркву, као и црквене формације које су се одвојиле од Истините Цркве. Историја познаје периоде када је готово све што је деловало у Цркви постајало жртва „кризе“ – али зар је то била „криза Цркве“? Црква – Тело Христово – остајала је оно што је и била, оваплоћујући се у том, макар и суженом, саставу верних...
