Торжествено прослављена слава манастира Утешитељева

На велики празник Силаска Светог Духа на апостоле, манастир Утешитељево је свечано свој престолни празник, крсну славу. Свету архијерејску литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ Акакије Утешитељевски, уз саслужење мноштва свештенства и два ђакона, и у присуству великог броја верног народа који је испунио манастирски храм и порту.

ПЕДЕСЕТНИЦА, беседа светог Филарета Њујоршог

Некада је велики светитељ и учитељ Цркве, свети Григорије Богослов, говорећи своју надахнуту беседу на Празник Свете Тројице, почео речима: „Педесетницу празнујемо, и долазак Духа, и испуњење обећања, и остварење наде“. И даље у тој надахнутој беседи он каже: „Дух Свети увек беше, јесте и биће; нити је почео, нити ће престати, Самоблаги, Извор доброте, Светлост и Давалац светлости“. Ове његове прекрасне, дубоке и поетски лепе речи Света Црква је узела за садржај оних светлих, радосних, празничних стихира које смо синоћ слушали овде на свеноћном бдењу. Светом Григорију Богослову припадају ове свештене речи.

Силазак Светог Духа

Сошествије Светога Духа на Апостоле, фреска из Пећке патријаршије, Србија, 14. век.

Објашњење празника по приручнику за проучавање Светог писма Новог завета, архиепископа Аверкија Џорданвилског

 Дела апостолска 2:1–13

Велики догађај силаска Светог Духа на Апостоле неки, са потпуним правом, називају „рођенданом Цркве Христове“. Овај догађај је истовремено био и завршетак целокупног дела „домостроја Божијег“ – дела спасења људског рода. „Оно што је Бог Отац благоволио да буде, што је Син Божији испунио у Себи – сишао је сада Дух Свети да би то усвојили верни“ (Епископ Теофан Вишенски). Просветљени Духом Светим, Апостоли су храбро и без страха, са великом смелошћу почели проповед о Христу распетом и васкрслом из мертвих, и Црква Христова је почела да расте и да се множи – најпре међу Јудејцима у Палестини, а затим и међу паганима (незнабошцима) у целом свету – „све до краја земље“ (Дела апостолска 1:8).

Најава: КАНОНИЗАЦИЈА СВЕТИХ КРАЉЕВСКИХ МУЧЕНИКА АЛЕКСАНДРА И ДРАГЕ

СРПСКА ИСТИНСКИ ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

Са благословом Светог Архијерејског Савета СИПЦ, позивамо верни народ на:

ПРОСЛАВЉЕЊЕ СВЕТИХ КРАЉЕВСКИХ МУЧЕНИКА АЛЕКСАНДРА И ДРАГЕ

На предстојећи празник Сабора свих српских светих, Црква ће их убројати у ред светих следећим поретком:

Слава Ћирилометодијевске парохије у Врднику и 30 - годишњица њеног оснивања (фото албум)

Парохија Светих Ћирила и Методија у Врднику, на Фрушкој Гори, прославила је ове године своју храмовну славу посебно свечано због обележавања 30 – годишњице њеног оснивања. Ову свечаност је увеличао и Преосвећени Владика Акакије, који нам је својим доласком донео велики благослов и духовну радост. 

Владики Акакију саслуживали су домаћин славе врднички парох јереј Урош Манчић, протојереј Јован Ристић са Утешитељева, петровградски парох јереј Зоран Бурсаћ, јеромонах Димитрије Гуглета и ђакон Алексеј Баданов уз молитвено учешће парохијана и гостију.

Поуке Господње и Његово Вазнесење (Дела апостолска)

 

Објашњење празника по приручнику за проучавање Светог писма Новог завета, архиепископа Аверкија Џорданвилског

(Дела апостолска 1:4–12)

Господ им је, „сабравши их, заповедио да се не удаљују из Јерусалима“, што је од ученика захтевало немало самоодрицање, јер они свакако нису желели да остану у том граду који је био непријатељски настројен према њиховом Учитељу и њима самима. Али таква је била воља Божија: „јер ће са Сиона изићи закон, и реч Господња из Јерусалима“ (Исаија 2:2 и даље) – управо тамо где је непријатељство против Бога и Христа Његовог достигло свој највиши израз, требало је да се јави изобиље благодати Божије и да почне ширење Јеванђеља по читавој васељени. Са овом тешком заповешћу да остану у непријатељском граду, Господ је одмах повезао радосно обећање о слању свесилног Покровитеља и Руководитеља од Свемогућег Оца Апостолима – Духа Светога. Несумњиво је да се под „обећаним од Оца“ мисли управо на Духа Светога, Чије је слање преко пророка Бог Отац обећао још у Старом завету (нпр. Исаија 44:3; Јоил 2:28). „Које чусте од Мене“ – о Духу Светом Господ је Апостолима говорио много пута, а нарочито у Својој последњој опроштајној беседи, називајући Га „другим Утешитељем“ (Лука 12:12; Матеј 10:20; Јован 14:16–17, 26, 15:26, 16:7, 13).

Вазнесење Господње и пренесење Светог Јована Богослова

"Пренесење Богослова", фреска манастира Грачанице, Србија, XIV век.

Данас, у ову предивну и благословену четрдесетницу по Васкрсењу, наша Света Црква прославља двоструки велики празник. Ове године, Промислом Божијим, велики празник Вазнесења Господњег (Спасовдан) пао је у исти дан када молитвено славимо и спомен на чудесно и загонетно вазнесење - премештање живог апостола Јована Богослова на небо као и на чудотворни прах који је излазио из његовог празног гроба (8/21. мај).

На иконама и фрескама на којима је представљен догађај вознесења Светог Јована Богослова, често видимо његов празан гроб и у ваздуху, његово изображење у седећем положају окружено мандорлом („аура“ елипсастог или кружног облика која представља божаствену нетварну светлост односно енергију, у којој се Господ изображава на иконама Преображења, Васкрсења и Вазнесења) са два ангела који је придржавају, уз натпис „Премештање/пренесење Богослова“. Овакво за светитеље неуобичајено изображење показује да је свети Јован телом вазнесен на небо. Ова чињеница даје посебну догматску дубину данашњем дану, повезујући Вазнесење Богочовека Христа са тајанственим престављењем Његовог љубљеног ученика.

ВАЗНЕСЕЊЕ ГОСПОДЊЕ

 

Објашњење празника по приручнику за проучавање Светог писма Новог завета Четворојеванђеља, архиепископа Аверкија Џорданвилског

(Лук. 24:49–53 и Марк. 16:19–20)

Последње јављање Васкрслог Христа Спаситеља, које се завршило Његовим вазнесењем на небо, најдетаљније описује Јеванђелиста Лука. О томе укратко говори и Јеванђелиста Марко. Ово јављање се догодило у Јерусалиму, куда су апостоли, дакле, поново дошли из Галилеје, након четрдесет дана током којих им се Господ више пута јављао, учећи их о Царству Божијем, како о томе извештава св. Лука у 1. поглављу књиге Дела Светих Апостола (Дела 1:2–5).