ХОДОЧАШЋЕ ГРОБУ СВЕТОГ ЈОВАНА БОГОСЛОВА

Епископ Акакије испред гроба Јована Богослова

Средином јуна месеца епископ Акакије је ходочастио свети гроб љубљеног ученика Христовог апостола и јеванђелиста Јована Богослова. Место његовог загонетног погребења налази се у Малој Азији, близу древног града Ефес, на месту око кога је потом основан ромејски (византијски) градић Агиос Теологос (Свети Богослов). После турских освајања (XI век) име му је промењено у Ајасолук, што у преводу са турског значи „свети дах“. Овај турски назив везан је за убеђење да чудесну прашину из гроба својим дисањем покреће сам свети Јован Богослов за кога је у хришћанству, на основу речи Христових, постојало веровање да ће остати жив све до Другог доласка Христовог (Јн. 21:23). Тек почетком XX века младотурски револуционари - националисти мењајући топониме који имају везу са хришћанством преименовали су Ајасолук у Селчук (Selçuk), у част Селџука, освајача који су Малу Азију преотели од Византије. Ми ћемо га надаље звати Ајасолук. Ајасолук се иначе налази у Измирнском округу (вилајету) Ататуркове Републике Турске, уз саму обалу Егејског мора. Ајасолук/Селчук је постао главно насеље надалеко чувеног Ефеса након што је древни град у потпуности уништен, током арапско-ромејског рата (VII век).

Житије светог Јована Богослова који је своје последње дане, после прогонства на острву Патмос, провео у Ефесу (укупно је св. Јован пре и после Патмоса у Ефесу провео 43 године), повествује да је он изашао из Ефеса са својих седам ученика и да им је на једном узвишеном месту (касније названом Брдо Светог Богослова) наредио да ископају крстообразни гроб, где су га живог закопали. Када за то чуше остали хришћани из Ефеса, дођоше и раскопаше гроб, али тело светог Јована не нађоше. Сваке пак године, у осми дан месеца маја, као утеха његовим ученицима, а касније и свим хришћанима, излажаше из његовог гроба неки ситан прах, мирисан и лековит, и молитвама светог апостола Јована даваше исцељење болнима и духовну утеху свима који су долазили у додир са њим. Овај свети прах прозван је „Мана“. Цео овај загонетни догађај са погребењем светог Јована Богослова наводи нас на закључак да је љубљени ученик Христов слично Пресветој Богородици и пророку Илији и Еноху вазнет телом на небо.

Икона Успења светог Јована Богослова

Над гробом је током првих векова хришћанства саграђена омања црква – маузолеј. Над овом првом црквом свети ромејски цар Теодосије I Велики подигао је базилику (75 х 44м), над којом је цар Јустинијан сазидао знатно већу базилику (130 х 65м) која се по благољепију екстеријера и ентеријера поредила само са константинопољским бисер храмовима Свете Софије и цркве Светих Апостола као и базиликом светог Аполинарија у Равени. Сматрана је за једно од светских чуда средњовековног света. О овоме сведочи чувени ромејски историчар Прокопије Кесаријски који је између осталог дословно записао: светилиште светог Јована Богослова било је једно од најпоштованијих светиња које је уживало велику част у ромејском царству. По сведочанству ромејских летописа базилика Светог Јована Богослова је постала најпосећенија ходочасна светиња коју су походили како хришћани Истока, тако и Запада. Томе је сигурно допринело чудо светог праха, које је непрекидно трајало десет векова. Чудо излажења светог праха - Мане из гроба светог Јована Богослова пројављивало се на свеноћном бдењу посвећеном светом Јовану Богослову на ноћ између 7. и 8. маја. О овој светињи, сачувана су сведочанства галске (шпанске?) ходочаснице (монахиње?) Егерије (IV век), светог Августина Ипонског (V век) и светог Вилибалда Баварског, просветитеља Немачке (VIII век), који су ходочастили гроб светог Јована. Свети Вилибалд помиње посебне стаклене флашице (у неким изворима се помињу и кашикице), на којима је била изображена икона светога, напуњене светим прахом. Флашице са прахом свештенство гроба Јована Богослова делило је ходочасницима који су их носили својим домовима и њиме исцељивали болести и чак смиравали буре на мору.

Познато нам је и сведочанство руског паломника (ходочасника) игумана Данила. Он је посетио Свету Земљу и Ефес 1104-1107. године. У његовом путопису стоји: "...Ту се налази гроб Јована Богослова, из кога, на дан његовог помена, излази земљани прах свети, њега људи узимају на исцељење свих болести..."

Најкасније сведочанство са самог краја византијског периода налазимо код каталонског најамника Монтанера у његовој Хроници из 1304. (100 година пре разарања базилике) где детаљно описује гроб светог Јована са прелепом мермерном плочом на којој се налазе девет рупица из којих на дан св. Јована Богослова, за време вечерње службе (на навечерје празника) почиње да куља чудотворни прах, а зауставља се тек при крају дана. За ово време изађе доста целебног праха кога ходочасници спомињући име Пресвете Тројице, Богородице и Светог Јована Богослова, пију помешаног у води и исцељују се од разних болести.  

Макета реконструкција базилике Светог Јована Богослова

У XI веку Селџучки освајачи заузела су ово подручје и базилику преиначили у џамију. Године 1402. базилика је до темеља уништена током Тамерланове инвазије. Током Грчко-Туског рата (1920-22) Грци су при покушају заузимања Мале Азије од Турака извршили археолошко ископавање базилике и пронашли гроб светог Јована Богослова. Република Турска је уз подршку UNESCO-а наставила археолошка ископавања и делимично реконструисала разрушене и затрпане делове базилике. Данас је базилика Светог Јована Богослова туристичка атракција овог краја, коју годишње посећују милиони туриста и хришћанских ходочасника из целог света.

Изнад базилике светог Јована Богослова, на брду, налази се истоимено ромејско утврђење, које је заједно са базиликом чинило једну целину ограђену високим каменим зидинама и кулама. Тврђава је саграђена у V веку како би штитила базилику од арапских освајача. Древно отачко предање говори да је свети Јован Богослов долазио на ово брдо да се моли и да је на њему написао своје јеванђеље. У сећање на то, Византијци су на врх брда саградили омању базилику, коју су Турци по освајању порушили, а од преостоле олтарске апсиде направили цистерну.

Владика акакије на брду Јована Богослова

Гроб светог Јована Богослова налази се у крипти испод олтарског дела јустинијанове базилике, чији улаз је на разочарење ходочасника забрављен гвозденим решеткама. На површинском делу олтара изнад самог гроба рекунструсан је узвишени мермерни правоугаоник са четири мермерна стуба у сваком ћошку. На томе месту некада се налазила Часна Трпеза. Иза овог узвишења, наспрам олтарске апсиде налази се аутентични квадратни мермерни отвор из којег је по предању излазио чудотворни прах из крипте.

Испред епископа Акакија уочљива је рупа кроз коју је из крипте излазио свети прах

Испред олтарског узвишења, епископ Акакије је прочитао акатист светом, поменуо имена живих и умрлих и потом отпевао тропар, све уз пратњу монахиња. Током молитава на гроб светога, стављене су ради благослова иконе светог Јована Богослова, а по завршетку молитава покупљен је прах из катакомбе која се налази испод олтарске апсиде. Освећене иконе и покупљени прах при повратку у Србију подељени су манастирима и парохијама СИПЦ као благослов, док ће највећи део праха бити разасут у молчаницу светог Јована Богослова при Микуљском камену (више о молчаници Јована Богослова погледај ОВДЕ).

Поред светиње гроба светог Јована Богослова, еп. Акакије се са монахињама помолио пред другом великом ефеском светињом, пећином Седам Младића Ефеских. У њој се, око 250. године по Р. Х., одиграло знаменито чудо двестогодишњег уснућа и чудесног буђења седморице ефеских младића којим је Промисао Божији хтео све да убеди у истинитост оживљавања упокојених. Током крсташких похода, мошти светих седам отрока ефеских узете су из ефеске цркве-пећине и пренете у Марсељ, у Француској све са великим каменим саркофагом. Данас се чувају у опатији Светог Виктора у Марсеју. И овде пред пећином освећене су иконе одштампане посебно за ту прилику ради дељења на благослов.

Испред пећине седам отрока, Ефес

Као треће место ходачашћа ефеских светиња, владика се поклонио рушевинама велике ефеске митрополитске цркве посвећене Пресветој Богородици (рани V век) која се налази у склопу археолошких ископина древног Ефеса. У овој цркви одржан је Трећи Васељенски Сабор којим је началствовао свети Кирило Александријски, а на коме је осуђена Несторијева човекопоклоничка јерес која је раздвајала богочовечанску природу Сина Божијега и на коме је утврђено учење о Пресветој Дјеви Марији као Богородици. Ово је прва црква у свету посвећена Богородици. 

Ефески Сабор нам оставља драгоцено сведочанство црквеног предања да је Пресвета Богородица заједно са светим Јованом Богословом, један део свог живота заиста провела у Ефесу. 

У овом храму су све до IV века чуване мошти светог апостола Тимотеја, првог ефеског епископа и најближег ученика и сарадника св. апостола Павла, коме је Павле упутио две посланице. Мошти светог доциније су пренете из Ефеса у Цариград у цркву Светих Апостола, из које су при крсташким освајањима у 13. веку однете у Термоли, град на италијанској обали Јадранског мора. После апостола Тимотеја ефеском епископијом началствовао је свети апостол Онисим, такође ученик апостола Павла. 

У Ефесу је светом Јовану Богослову на делу проповедања Јеванђеља помагала света равноапостолна Марија Магдалина. Која се у Ефесу мирно упокојила и сахрањена у близини пећине светих седам отрока ефеских. Њене мошти су пренешене у базилику Св. Јована Богослова и тамо су чуване све до IX века, када их је император Лав IV Философ пренео у Цариград у храм манастира Светог Лазара. Одатле су Светој Гори предати лева рука (Симонопетра) и стопа (Есфигмен). Главнину моштију су при паду Цариграда крсташи пренели у Рим и у Проваже, француски градић који се налази близу Марсеља.

Испред Богородичине цркве, при древном Ефесу.

Мала Азија и Ефес били су апостолски удео светог Јована Богослова, где је он боравио заједно са Пресветом Богородицом. Ипак, први благовесник јеванђелске проповеди у Малој Азији и Ефесу био је апостол Павле који је у Ефесу проживео безмало три године и који се сматра и оснивачем Ефеске Цркве (54. година по Р. Х.). Ефеским хришћанима упућена је једна, и њиховом епископу Тимотеју две посланице светог апостола Павла, док је једну посланицу ефесцима написао и светштеномученик Игњатије Богоносац (Антиохијски). 

Свети Јован Богослов је баш у Ефесу написао своје Јеванђеља (о овоме сведочи свештеномученик Иринеј Лионски као и други древни свети оци), а затим и три посланице. Ефес се још помиње као прва од седам цркава Апокалипсе (Откровење) из визија светог Јована Богослова са острва Патмос. Свих седам цркава Апокалипсе: Ефес, Смирна, Пергам, Тијатира, Сард, Филаделфија и Лаодикија, налазе се на територији Мале Азије.

Свети апостоле Јоване Богослове

 напрсниче Христов, моли Бога за нас!  

Текст тропара осмислио и отпевао епископ Акакије