СРПСКА
ИСТИНСКИ ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
БОЖИЋНА
ПОСЛАНИЦА 2024.
Архијерејски
Савет СИПЦ
под
председавањем г. Акакија,
Епископа
Утешитељевског
Свим
верним чедима Светосавске Цркве
честитамо велики
и радосни празник Рођења Христовог:
МИР
БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!
Свак на свету има рода,
има браник свој,
А ја само Тебе имам, о,
Исусе мој!
Песма св. владике Николаја
Велимировића
Нашем поколењу, деци која су тек закорачила у
живот, омладини која хита животним путем, средњовечницима који су добар део
свог живота већ прешли и старијима који се налазе на самом крају свог животног
пута, Промисао Божији доделио је судбину сведока и судеоника завршног чина
успостављања светске владавине таме (Лк. 22:53).
Ипак, колико год нам се владавина таме услед савремених збивања чинила никада јачом и непобедивијом, она је, подсећамо, чудесном небеском појавом, појавом једне Звезде заувек развејана. Реч је о божићној витлејемској Звезди која у време оно засија на небу више од свих звезда (Мт. 2:2,9) и чија светлост, како то у својој посланици ефесцима говори св. Игњатије Богоносац, беше неизрецива и њено јављање изазва опште изненађење, а све остале звезде заједно са сунцем и месецом, постадоше хор овој Звезди, док она зрачаше светлошћу својом изнад свих. Појава ове Звезде потресла је темеље царства таме и постала залог његовог уништењ. Пробијајући густу таму (Рим. 13:12), Звезда је људском роду показала светлост истиниту (1. Јн. 2:8) спасоносну зору Сунца Правде – Христа Бога нашега (Мал. 4:2).
Ова нас небеска
Путеводитељка, савршено прецизно, као некада тројицу источних мудраца, и данас
води ка Витлејему, ка новорођеном Младенцу, ка Истоку с висине (Лк. 1:78), ка
самој Светлости („Ја сам светлост“ - Јн. 8:12) – Спаситељу нашем Господу Исусу
Христу, на крају времена коначном Победнику сваког зла, Коме душа наша
непрестано тежи и непрестано Га тражи.
Она нам је потребнија више
него икада, јер одгони од нас таму малодушја, а у мучним страдањима и жалосним
лутањима теши нас надом, показује нам пут који у живот води, чинећи нас тако
децом светлости (Еф.5:8).
Она нас доводи до пред саму витлејемску
пећину, до тајне Христовог рођења – „и Логос постаде тело и настани се међу
нама“ (Јн. 1:14); до сазнања и непоколебљивог уверења да је Светлост, која је
очекивана још од времена Адама, коначно дошла у свет (Јн. 3:19) и да нас Његова
незалазна божанска светлост која изсијава из Витлејемске пећине увек изнова
теши и крепи. Та светлост нас тајанствено обасјава разгонећи језиву таму кнеза
света овога (Јн. 12:31). У светлости Звезде која најављује рођење Сунца Правде,
ми јасније видимо Светлост – оваплоћеног Сина Божијег („у светлости твојој
видимо светлост“ – Пс. 36:10). Мислено стојећи пред пећином озарени непоколебљивом
вером у Сина Божијег који се јавио да разори дела ђавоља (1. Јн. 3:8), осећамо
да нас светлост рођеног од Дјеве Богомладенца радосно милује, као светлост кандила -
икону.
Божићни празник је празник победе светлости над тамом, светлости која
просвећује помрачене (Лк. 2:32),
која светли у мрачној пустињи света овога, коју тама не може победити (Јн.
1:15). Подсећамо, да су се у раној Цркви празници Рођења и Крштења Христовог
славили заједно као један празник 6. јануара под заједничким називом „Теофанија“
- Богојављење или „И Мера тон Фотон“ - Дани Светала или скраћено: „Та Фота“ -
Светла.
Прослављајући Рождество Христово као
најсудбоноснији и најспасоноснији догађај у историји човечанства – дан када се
у свету јавила светлост истинита (Јн. 1:9) ми, ваши архипастири вас упозоравамо
да светлост којом бејасмо просвећени
може због непажње постати тама (Лк. 11:35) јер ако неправилно разумемо и
неправилно применимо јеванђелску истину, душа наша може изгубити јасан духовни
вид и то са тако ужасним последицама да можемо лаж прихватити за истину и порок
за врлину, а то стога што се не руководимо Јеванђељем, већ својим жељама и
страстима.
Морамо бити свесни тога да постоји опасност да
се и сам сатана представи као анђео светлости (2. Кор. 11:14,15). Свети Оци,
тумачи Јеванђеља, кажу да су лажни анђели светлости уствари лажни апостоли, они
који носе маску апостола, али немају силу апостолску; они веома вешто истину
замењују лажју; све што чине, ништа не могу стварно чинити већ се само
претварају, стварају привид. А управо је то најђаволскија особина – претварање,
привид, глума, представа. Зато морамо бити изузетно опрезни да под видом светлости
не прихватимо таму. Чувајте се да вас ко не превари! (Мат. 24:5), упозора нас
сам Господ, јер ће у последња времена многи одступити од вере слушајући духове
преваре и науке демонске (Тим. 4:1).
Будимо стога веома обазриви и разборити.
Проверимо какво нас то светло руководи и путеводи животом – Христово или неко
друго? Каква год била та светлост, ако није Христова, она је у односу на наше
вечно спасење, без обзира што има привид светлости исто што и тама, а понекад и
гора од таме. Јер човек ухваћен у мраку бар стане, хода опрезније пипајући око себе и покушава да, ако је могуће, изађе на светлост. А при лажној светлости човек
је опуштен, хода без заустављања, дозвољава себи свакакве слободне покрете,
смело иде погрешним путевима и странпутицама, излажући се непосредним
опасностима или
још горе, уверен у исправност свог намерења одлази тамо одакле нема повратка.
Није ли то исто што се
дешава многим мудрацима који, уздајући се гордељиво у своју светску мудрост,
занемарују Христову светлост? То су они за које је Писмо рекло да више заволеше
таму неголи светлост. А зашто? Јер су њихова дела зла (Јн. 3:19); Њих Писмо
назива „онима који пропадају“. А зашто? Јер не примише љубав истине да би се спасли и зато им је Бог послао силу обмане да верују
лажи (2. Сол. 2:10,11). Ово последње је најизраженија особеност нашег времена:
Богом послата (допуштена) „сила обмане“ и „веровање у лаж“.
Ови зли људи и опсенари напредоваће од зла на
горе, варајући и варајући се (Тим. 3:13). Начин њиховог размишљања, њихово
разумевање и знање самообмана су и демонска прелест. А где их води такво њихово
преузношење и куда иду они који их прате? У такав понор безумља и изопачености на кога
само један поглед срце испуњава страхом и трепетом.
Чувајте се, браћо, лажне светлости која
се, како у почетку рекосмо, у наше време нарочито несметано шири заслепљујући
очи многима. Запамтите да је само Христос наша истинита Светлост, која обасјава сваког човека који долази у свет (Јн.
1:9); Христос је једино и непогрешиво мерило разликовања добра и зла (Јев.
5:14). Овог става морамо се непоколебљиво
држати без и најмањег компромиса са Истином, јер је речено: нико не може два
господара служити; јер ће једнога мрзити, а другога љубити (Мат. 6:24).
Ако је у време хришћанских држава – катехона
(оних који задржавају долазак Антихриста), под којим подразумевамо период од владавине светог императора Константина Великог (337) до
владавине светог императора Николаја Романова (1917), у свету постојало добро
коме су се хришћани могли приклонити, данас га више нема. Тај период не треба
гледати само као на период уређења државе и друштва на хришћанским начелима, него и у
црквеном контексту пошто је Апостолска
Црква светих седам васељенских сабора током тог периода успевала да у
васељенском монолитном формату сачува веру и канонски поредак. На супрот томе,
после бољшевичке револуције у оба сегмента, светском и црквеном, то више није
случај. На
место хришћанских држава – монархија дошле су секуларне безбожне републике, а
уместо васељенске цркве чуварке православног исповедања вере имамо сергијанско
– екуменистичке јерархије огрезле у апостасију духа овога времена које глуме
изглед побожности а силе њезине су се одрекли (2. Тим. 3:5).
Због
свега овога речи Писма да свет сав у злу лежи (1. Јн. 5:19) данас су се у свој
силини актуелизовале. Свет у себи више не поседује ни најмањи
одбљесак светлости Христове. Он нам данас нуди само огољену таму и лажну
светлост. Он више није дуалистички, састављен из добра и зла, у коме постоји
могућност опредељења за једно или друго. Не, он сав у злу лежи (1. Јн. 5:19)! Све наведене савремене
противоположности само су привидне, иза њих стоји једна скривена доминанта која
их контролише и координира: Капитализам и социјализам;
глобализам и суверенизам; Запад и Исток; САД и СССР - РФ; демократија и
ауторитаризам; либерализам и традиционализам, НАТО и БРИКС, Украјина и Руска
Федерација, власт и опозиција... и тако у недоглед.
Идентичну ситуацију видимо и у светском
православљу где
су, под једним кровом апостасије сергијанизма и
антихристове јереси екуменизма, сви међусобно у
евхаристијском општењу као једна недељива црква, једна органска целина али
са дуалистичким привидом антитеза: Екуменисти и „антиекуменисти“ – борци изнутра; новообредци (отворене двери) и
старообредци (затворене двери); папофили (за долазак римског Папе) и папофоби
(против доласка римског Папе); Цариградска патријаршија и Московска
патријаршија,
што представља лажни утисак, да тамо, супротно јеванђелском учењу, поред мрака
још увеки има и светла, јер је речено: јер шта има праведност са безакоњем; или
какву заједницу има светлост с тамом? (2. Кор. 6:14).
Оба
ова начела дају само привид својих унутрашњих антипода, док у стварности постоје само огољена тама и лажна светлост -
лице и наличје једне те исте медаље „тајне безакоња“ (2. Сол. 2:7) којим
руководи светско јеврејство које навелико остварује своју од сатане дату му мисију зацарења
јеврејског Мешијаха Антихриста.
Само Истински Православна Црква која се
уклонила и суштински измакла (Отк. 12:14) утицају екуменизма и сергијанизма,
тим главним оруђима остварења сложеног процеса глобалног прихватања
Антихриста
као светског деификованог владара, може бити на висини
задатка цркве есхатолошко – апокалиптичног периода. Блажени Аверкије Џорданвилски околности у
којима се истинска црква нашла у свету повезује са Филаделфијском црквом из
Откровења, то јест, са претпоследњим периодом Христове Цркве, када она због
своје малобројности и нелегалног статуса у односу на државу „има мало снаге“ али
чврсто држи реч Христове истине и није се одрекла Имена Његовог (Отк. 3:8).
Зато пазите, да пре него своје поверење
поклоните било каквим ауторитетима црквеним или световним, испитате да ли су
они деца светлости (Еф. 5:8) или синови таме (1. Сол. 5:5), деца Божија или
деца ђавоља (1. Јн. 3:10). Или како каже Напрсник Христов: Не верујте сваком
духу него испитујте духове јесу ли од Бога, јер су многи лажни пророци
изашли у свет (1. Јн. 4:1). Ако није Христов, ко год да је, зачепите пред њим
своје уши и своје срце и клоните их се (Рим. 16:17). Јер, као што је у чулном
свету једно Сунце и нема
друге светлости осим њега, тако је и у духовном свету једно истинито и
животворно светило – Господ и Спаситељ наш Исус Христос, Њему нека је слава,
сада и увек и у векове векова. Амин.
У тој божанској радости, желимо свим
верним чедима Светосавске Српске Цркве и свима клирицима, монаштву и верном
народу које се налазе под нашим архијерејским омофором, срећну наступајућу
2025. годину, са вером и надом да ће бити благословена,
да ће донети духовни препород свакој људској души. Овај духовни
препород могућ је само кроз истинско покајање и саборно учешће свих
нас у тајни Тела Христовог, у Коме дејствује Дух Свети – Дух Истине и Љубави,
а ово спасоносно благодатно дејство Утешитеља могуће је само кроз
Истинску Православну Цркву. Нека рођени од Дјеве Господ зато
благослови нашу свештену борбу за препород и напредак Истинске Отачаствене Цркве, која
се попут витлејемског Богомладенца нашла у смиреним јаслама катакомбног
служења Богу и српском народу.
Нека нашем христоименитом и многострадалном
народу српском Господ још подари и мудрост и снагу да се уз Њега и са Њиме
избори за победу над слугама Антихриста.
Са таквим молитвеним жељама, призивајући
благослов Божји на све вас, још једном вас поздрављамо светосавским
Божићним поздравом:
Мир Божији – ХРИСТОС СЕ РОДИ!
Утешитељево, о Божићу 2024. Године
Ваши молитвеници пред Витлејемским
Богомладенцем,
+Епископ утешитељевски АКАКИЈЕ
+Епископ шумадијски НЕКТАРИЈЕ
Нема коментара:
Постави коментар