У наше време, отпадништво и свејерес екуменизма успели су да завладају црквеном врхушком, па чак и већином јерархије у свим Помесним Православним Црквама! Осим једне - Руске Заграничне Цркве, што је од посебног значаја за целокупну Православну Пуноћу, али о томе, касније. У исто време "прост" верујући народ иако свестан отпадништва свог црквеног началства, он га са поверењем неодступно прати као верно стадо истинског пастира. На честу констатацију да се овакво стање ствари никада није догодило у историји Хришћанске Цркве, одговарамо да је управо таква ситуација била у Старозаветној Цркви уочи и током Првог доласка Христовог. „Прости“ верујући Јевреји били су уверени да верују у Бога Аврама, Исака, Јакова и да поштују Богом дани Мојсијев Закон, веровали су да њихови духовни наставници (првосвештеници - архијереји, прим. прир.) и вође исповедају исту веру у Оца Небеског. А Христос им је рекао: „Вама је отац ђаво, и жеље оца свога хоћете да чините... Када говори лаж, своје говори; јер је он лажа и отац лажи“ (Јн. 8:44). Ако би ово рекао обичан човек, онда би се такве речи могле схватити не у буквалном смислу већ као увреде у жару расправе. Али у устима Христовим - ово је директан доказ свесног обожавања Луцифера - ђавола које је сазревало у тајним местима јеврејског рабината. У данашње време је разјашњено како је до тога дошло. Током вавилонског ропства, неки рабини су прихватили халдејску кабалу и од ње створили сопствену, јеврејску кабалу. Садашње масонство обавезује свакога ко је инициран у степен „мајстора“ да проучава ову „јеврејску кабалу“. Јеврејски рабини, посебно посвећени обожавању ђавола, који чине мањину чак и у самом рабинату, а да не помињемо целу масу „обичних“ Јевреја, како тада тако и данас, обманом држе цео јеврејски народ у својим мрежама који је још увек уверен да га њихови учитељи воде ка истинитом Богу. Али дух (!) „оца лажи“ кроз „главешине“ посебно посвећене рабине продире у целокупну масу јеврејског народа, чак и изван њихове свести, и чини јеврејство у целини носиоцем зла широм света, за све народе.
Потпуно исту ствар посматрамо и у наше време у
Новозаветној Цркви у екуменистичким црквама!
„Обични“ православни људи су уверени да иду ка Христу и
да их управо ка Њему воде њихове законите вође-епископи. А епископи их воде ка
Антихристу, јер су се посебно посвећени међу њима, заузевши водеће, главне,
кључне положаје у Цркви, испреплели и зближили са вођама јудео-масонства (кроз
Светски савет цркава) делују под вођством оних чији је отац ђаво. Отуда
методе софистицираних лажи и обмане којима прибегавају како би држали
православне људе својих Цркава у мрежама ове обмане, баш као што посебно
посвећени рабини држе јеврејски народ. „Православни“ екуменисти, као и њихове тајне вође – масони, на речима говоре једно, а на делу и намерама - нешто
сасвим друго!
И шта онда, да ли ћемо наставити да се претварамо да не
видимо, не примећујемо, не разумемо и да не знамо ништа од овога?! Каква је то „икономија“? Зар се нећемо уподобити
ноју, који крије главу у песак када се опасност приближи, како је не бисмо
видели? Таквом „икономијом“ можемо
погубити не само себе, већ и Цркву.
У том случају, онда ћемо и ми (истински православни
хришћани који правимо компромис са отпадничким екуменистичким православљем, нап. прир.) постати као они „профани“, „прости“ верници екуменистичких
цркава, који не желе да виде очигледно отпадништво својих патријараха, епископа
и многих других свештеника и црквених вођа. На почетку овог писма већ сам
напоменуо да масе људи екуменистичких цркава нису невине, јер „инерцијом
ћутања“ саучествују у отпадништву (екуменизму). Сада ћу рећи да се у нашем
руском црквеном животу, у савременој Русији, јасно може видети да такозвани
„прости“ верници у већини (осим можда потпуно глупих, неписмених, или они који
су се тек обратили у веру и још ништа не разумеју о животу) савршено осећају,
виде, примећују велико отпадништво, свесни су да продају и издају Цркву и сву њену истину, али... не желе да поверују у то! То јест, ти „прости“ нису само
преварени, већ и желе да буду преварени! Верују лажима и желе да верују лажима!
Тако су васпитани. Од детињства верују да је лагање нормално, да у овом животу
треба говорити једно, а радити друго. Чак имају и изреку: „Ако не лажеш, нећеш
преживети.“ У совјетско време, већина њих је крила своју веру, претварала се да
су као и сви остали, али су заправо „у души“ били православни. Стога им се чини
да „патријарх“ Московски, његов Синод и други пастири поступају на исти начин –
тј. претварају се да су у дослуху са бољшевицима или било којим другим моћницима овога
света, укључујући ту свакако и Јевреје, екуменисте, али да су „у души“
православни и да све чине за добробит Цркве...
Али све је као у огледалу супротно!
Вође Московске „патријаршије“ претварају се да су
православни, али су у души уствари у дослуху са моћницима овога света, са самим
„духом овога света“, који је дух антихриста!
☦ Протојереј Лев Лебедев, истакнути свештеник Руске
Заграничне Цркве, одломак из другог писма митрополиту Кипријану Куцумбасу - Синода
Супротстављених, 1997. (Наслов тексту дат од стране уредништва блога
Утешитељево)
Нема коментара:
Постави коментар