СВЕШТЕНОМУЧЕНИЦИ ВЕЛИКИ ИСПОВЕДНИЦИ ПРАВОСЛАВЉА ЈОСИФ И КИРИЛ

Митрополит Јосиф Петроградски

На данашњи дан погубљени су од стране богоборне совјетске власти свети исповедници свештеномученици Јосиф Петроградски и Кирило Казански.
Данас Небеса и света Православна Црква прослављају њихов спомен.
Свети Јосиф се сматра главним разобличитељем Сергијанизма* и оснивачем Катакомбне Руске Цркве познатије под именом Истински Православна Црква.

СВЕТИ СВЕШТЕНОМУЧЕНИЦИ И ВЕЛИКИ ИСПОВЕДНИЦИ ПРАВОСЛАВЉА ПОСЛЕДЊИХ ВРЕМЕНА ЈОСИФЕ И КИРИЛЕ МОЛИТЕ БОГА ЗА НАС ГРЕШНЕ И РАСЛАБЉЕНЕ ДА НАС УКРЕПИ У ПОДВИГУ НЕПОКОЛЕБЉИВОГ СТАЈАЊА ЗА ПРАВОСЛАВЉЕ И ПРАВОЖИВЉЕ!

„Можда вас, то не оспоравам, “тренутно има више него нас“. И нека буде да “велика маса није за мене“ , као што ти кажеш. Никада, међутим, нећу себе сматрати за расколника чак и ако останем сасвим сам, као што је то некада био један од светих исповедника. Овде, не заборави, уопште није реч о количини, него о следећем: Син Божији, Када дође хоће ли наћи веру на земљи (Лк. 18;8)? А можда последњи “побуњеници“ против издајника Цркве и саучесника њеног уништења, неће бити епископи и архиереји него најобичнији смртници, баш као што је на Крсту Христовом Његове последње, стадалничке уздисаје чуло неколико обичних душа коју су му биле блиске.“ 
Одломак из писма једном петроградском архимандриту (1928)

Какав диван, смирени, непоколебиви човек молитве! У његовим очима и на лицу то се осликавало као у огледалу. Веома висок, са великом белом брадом и необично благим лицем, није могао а да не привуче људе, и човек би пожелео да се никада не раздваја од њега. 
Сведочанство Н.В. Урусове о митрополиту Јосифу

Сергијанска Московска Патријаршија је својевремено лицемерно "канонизовала" многе антисергијанце - ИПХ катакомбнике покушавајући на такав начин да обману верне и приклоне их својој лжецркви. Ипак, светог Јосифа петроградског нису подрвгли том светогрђу јер је само његово име за непријатеље и издајнике Православља страшно и оно је симбол Катакомбне Цркве и Истинског Православља. Њега Московска Патријаршија (и СПЦ) и данас сматрају за расколника.

*ШТА ЈЕ СЕРГИЈАНИЗАМ?

У Русији богоборне револуционарне власти на челу са милитантним безбожником Лењином кроз беспрецедентне прогоне који се могу по обиму и свирепости поредити само са прогонима из периода Римских царева од Нерона до Диоклецијана покушавају уништити Цркву физички. Лењинов ништа мање крвожедни наследник Стаљин увиђа да физички прогони не могу у потпуности ликвидирати веру у Христа и саму Христову Цркву. Демонски оштроумно он прелази на много суптилнији план уништења Цркве - стварања анти–цркве која ће у рукама богобораца постати оруђе у жестокој борби против саме Цркве као пуноће Истине Христове. На чело ове псеудоцрквене творевине Стаљин поставља њему сервилног и оданог човека митрополита Сергија, каснијег московског патријарха. Декларација митрополита Сергија из 1927. године у којој је изјавио да су све радости и успеси Совјетског Савеза радости и успеси Цркве представљала је онај крвљу попрскани крајеугаони камен издајства Цркве на коме и данас стоји Московска патријаршија. Од 1927. године патријаршија се обавезала да ће служити не Христу, него силницима овога света и да ће се руководити не Духом Светим, него духом овога света, те да ће пријатељство и братство са антихристовим силама увек претпостављати братству у Христу.  Митрополит Сергије је не једном за инострану штампу изјављивао да у Совјетском Савезу не постоје прогони Цркве.  Шта више, Сергијанска патријаршија је људе често сама осуђивала на муке. Током репресије 20-тих, а потом и 30-тих година пострадало је доста епископа и свештеника који нису пристали на декларацију из 1927. године. Прихватање или неприхватање општења са Стаљиновим штићеником патријархом Сергијем, касније и са патријархом Алексејем I од стране гонитеља било је прихваћено као главно мерило лојалности или нелојалности црквенослужитеља и верног народа Совјетском режиму. Због непризнавања Совјетског патријарха свети исповедници Руских катакомби осуђивани су или на дугогодишњи рок у Совјетским логорима смрти или на погубљење. Ова богопротивна колаборација јудоподобне псеудоцрквене структуре са богоборном влашћу из које је произашла данашња Московска патријаршија прозвана је по свом предводнику митрополиту Сергију – Сергијанска црква или просто Сергијанизам. Сергијанска Московска патријаршија у своме служењу богоборачкој власти дошла дотле да то више није Црква, него органски део безбожне власти (тачније, део пете управе – КГБ), што је и потврђено саопштењем Президијума Врховног Совјета РСФСР од 6. марта 1992. године.