Позивамо све истинске синове и кћери наше Светосавске Српске Истински Православне Цркве, да својим прилозима, узидају себе и своје потомке у живи храм Тела Христовог, вечног и непролазног, и да тиме постану задужбинари попут Немањића светих и свих осталих ктитора српских. Позив је упућен свима да помогну од сувишка свога или од своје смирене лепте, да се реализује пројекат УТЕШИТЕЉЕВА– духовног центра СИПЦ и седишта Истински Православне епископије Утешитељевске. Сваки ваш труд Господ ће изобилно наградити, а при молитвама, непрестано ћете бити пред Богом помињани за спасење душа ваших и за живота и по упокојењу као ктитори и приложници ове нове светиње.

Господ Утешитељ




Свети Кирило Јерусалимски

ПАРАКЛИТ - УТЕШИТЕЉ

(Параклит (ο Παράκλητος) – Утешитељ, једно од библијских имена Духа Светога)

Потребна је духовна благодат да бисмо говорили о Светом Духу. Па опет нећемо моћи да кажемо све оно што доликује. Чак постоји и извесна опасност. И та опасност изгледа велика, ако судимо по речима Господњим: "Онај који рече реч на Духа Светога, неће му се опростити ни у овоме веку ни у будућем".
Постоји, дакле, понекад страх, било из незнања, било од умишљене побожности, да кажемо нешто што не одговара, и да будемо осуђени вечно. Стога ћемо настојати да изнесемо само оно што нам је Свети Дух открио говорећи у божанским Писмима, и нека нам то буде доста.
Постоји један и јединствен Свети Дух, Утешитељ. И као што је један Бог Отац и нема другог, и као што је један Јединородни Син и Логос Божји и нема брата, тако је и један Свети Дух. Не постоји други равночесни дух. Он је нешто божанско и неиспитиво. Он је жив, разуман, увек и свуда присутан заједно са Оцем и Сином. Није нека сила, или неки дах, или неки говор са усана Оца или Сина, који се расипа по ваздуху, него једно Лице, посебна Ипостас, једно посебно Биће. Он сам говори, дела, устројава, освећује. Он осветљује душе праведника. Он надахњује и Пророке и Апостоле.
Он је нешто веома велико, чудесно и свемоћно. Замисли: Колико нас је душа овде? Он се налази између нас и види свачија дела. Чита помисли свакоме, свачију савест. Чује све што говоримо. Види шта мислимо, шта верујемо. То је велика ствар.
Али ни то није ништа. Јер, замисли, примера ради, хришћане читаве наше земље. Па још епископе, свештенике, ђаконе, монахе и цивиле свих народа, па види великог заступника, дародавца свих дарова, да једноме даје целомудреност, другоме девственост. Опет некоме милостивост а другима нестјажаније. И опет као што сунце са једним својим зраком обасјава све, тако и Свети Дух оне који имају очи. Они, пак, који нису привикли очи своје да виде ове дарове, нека не осуђују Светога Духа, него своје неверје.
Јеси ли видео власт коју има у целом свету? Сада, немој да останеш на земљи. Пењи се навише. Пењи се са мном мисаоно на небо, и види толике и толике миријаде Анђела. Пењи се још више ако можеш. Види Архангеле, види Духове, види Силе, види начала, види Власти, види Престоле, види Управитеље. Види Херувиме и Серафиме. Управитељ свима њима и учитељ, и осветитељ јесте Дух Свети  Утешитељ! ***
Дух Свети има разне називе. И да неки неупућени не помисле да се ради о многим и различитим духовима, Црква нас учи у Символу вере да је Дух један. Он је треће Лице Свете Тројице, "који од Оца исходи... који је говорио кроз пророке".
Али да кажемо нешто и о тим називима. Дух се назива духом истине и утешитељ, као што га је сам Господ назвао. Исто тако (назива се) духом Божијим и духом Оца. Апостол Петар га назива духом Господњим. А апостол Павле духом Бога и духом Христа. Такође  духом Сина Божијега. У његовој посланици Римљанима срешћемо га као: дух светости и дух усиновљења, а даље у осталим посланицама  дух откровења, дух обећања и дух благодати. Сети се и Псалама, где некад сусрећемо  дух благи а некад дух царски. А пророк Исаија назива Га духом премудрости и савета и разума и силе и знања, духом побожности и страха Божијег.
И демон се назива духом, али он је нечисти дух. Као што Свето Писмо говорећи о души човека, каже: "дух човечији", или за ветар "дух (ветар) непогоде" или за грех "дух блуда" и тд., тако и овде. Не ради, се, дакле, о Светом Духу, Боже сачувај! Постоји уосталом огромна разлика. Нечисти дух, када долази у душу (нека нас Господ избави од такве казне), долази као крволочни вук, спреман да растргне овцу. Раздражује душу и мучи је, помрачује ум, преплиће језик, искривљује уста, која испуштају пену и неартикулисане крике. Цео човек пада у таму. Очи су му широко отворене (разрогачене), али душа не види ништа. И дрхти трзајући се бедни човек. Најбесрамнији непријатељи човеку су демони, без милости.
Ништа, међутим, слично не бива са Светим Духом. Напротив, сва Његова деловања усмерена су на добро и на наше спасење. Пре свега, Његово присуство је смирено и благоухано. Бреме Његово одвећ лако. Муњеподобни зраци светлости и знања преднајављују Његов долазак. Долази са нежношћу и милосрђем Оца. Долази да спасе, да исцели, да поучи, да посаветује, да укрепи и да утеши. Долази да просвети разум. Да га научи ономе што никад није могао замислити. Долази, и мали човек види отворена небеса. Види, као Исаија, Господа "на престолу високу и уздигнуту". Као Језекиљ, "да седи на Херувимима". Види, као Данило, "миријаде миријади и хиљаде хиљада". Види почетак и крај света, јер је присутан извор светлости и знања.
Отворимо сада Свето Писмо и напијмо се воде из сасуда светих Отаца наших. Напијмо се воде живе, која извире да би нам подарила живот вечни. Тако је некада Господ упоредио Светога Духа, којег су требали да приме сви који ће поверовати у Њега (Господа). И негде на другом месту каже: "Ко верује у мене, као што рече Свето Писмо, реке воде живе потећи ће из утробе његове". Не чувствене реке, које просто натапају суву земљу, него реке духовне, које светлошћу испуњавају душу.
Зашто је, дакле, упоредио са водом благодат Духа? Зато што је вода основни елеменат живота. Зато што са неба силази вода у виду кише. Зато што јој је један и прост облик, премда је дејство многоразличито. Киша пада по целој земљи. Али ова и иста киша даје белину криновима, црвенило ружама, пурпур љубичицама и зумбулима. Један плод одгаја на палми, а други на лози. Бива "све у свему", па ипак је једна и иста, проста киша.
Тако и Дух Свети. Јесте један и нераздељив, али дели дарове своје како хоће. Једноме покреће језик да говори мудрост. Другоме просвећује душу и он пророкује. Другоме опет даје благодат против демона, а некима опет могућност да тумаче Свето Писмо. Учи једнога да пости и да се подвизава, другога да буде целомудрен и да се уздржава. Некога  да се удаљи од ствари овога света, а некога припрема за мучеништво. Но Он је један и исти увек.
Као полусуво дрво када се залије, баца ластаре, тако и грешна душа покајањем и благодаћу Светога Духа доноси слатке и сочне плодове. Тамо где си седео, зар ти се није некада помисао зауставила на чедности или девствености? Утешитељ ју је одвео тамо. Зар није толико пута нека девојка која је била у предворју брака отишла следујући Учитеља девствености?... Веома много је и оних који су живели у палатама, и једнога дана све су напустили: богатство, част и достојанства вођени Светим Духом... Безброј пута младић је затворио очи своје пред лепотом. Није хтео да види, и избегао је оскврњење. Тражиш да видиш ко је поучио душу младића? Дух Свети... Толико и толико је могућности за богаћењем у овоме свету, а хришћани се труде на нестјажанију. Зашто? Зато што их много више привлачи Дух свети.
Пратимо, дакле, дело Утешитеља кроз Свето Писмо. Исти је Дух у оба Завета. У Старом је пророковао долазак Христа а у Новом је сишао, показао Га и објавио Његово божанство.
Пророк Јелисеј је исцелио Неемана од губе и није хтео да прими никакве дарове од њега. Али Гијезије трчи за њим да прими награду за туђи успех. И узима новце од Неемана и сакрива их. Али тајно се не може сакрити од светих. Кад се вратио Гијезије, пита га Пророк: "Одакле долазиш, Гијезије? Мислиш да срце моје није било с тобом? Ја сам био овде, затворен у своје тело, али Дух Божји којег имам у себи, видео је веома далеко. Дакле, из таме си дошао и у таму ћеш отићи. Продао си исцелење губавога? Наследићеш губу његову. Ја сам одржао заповест која ми је говорила: "За бадава сте добили, забадава дајте". Ти си продао благодат Светога Духа. Узми сада оно што си купио".
Дух Свети је облагодатио и просветио праведнике и пророке. Еноха и Ноја, Авраама, Исака и Јакова. За Јосифа је чак и Фараон раумео да има Духа Божијега у себи. За Мојсија и чудеса која је учинио силом Утешитеља, чуо си много пута. Та сила је укрепила и многострадалног Јова. Истом силом  да приђемо и Судијама,  Готонило је владао и Гедеон постао силан. Јефтај је победио, и Девора, иако жена, борила се, а Самсон је учинио натприродне подвиге. За Самуила и Давида говоре јасно књиге о Царевима. За Илију и Јелисеја, чудотворце, и да ништа не кажемо, јасно је да су били пуни Духа Светога. И ако неко прелиста књиге пророка, сусрешће многа сведочанства за Духа Светога.
Каже пророк Језекиљ: "И нападе на мене Дух и рече ми: Говори, овако вели Господ". Реч "нападе на ме" треба да схватимо правилно. Хоће да каже да га је загрлио са нежношћу као Јаков када се сусрео са Јосифом, обеси му се о врат, и као у Еванфељу Отац блуднога сина када је загрлио покајаног сина свога.
Исти Дух је умудрио младога Данила те је пресудио старцима. Оклеветана је Сузана и осуђена на смрт. Чиста као развратна. Подршке ни одакле. Ко ће је избавити од старешина? Већ је ишла путем мучеништва. Џелати су је имали у рукама. Но свемоћни помоћник био је испред ње, Утешитељ, Дух истине. Зове Данила: "Хајде са мном. Ти, још дете, изобличи ове који су старији од тебе, који су сада у старости својој пали у грех младости". И интервенцијом Данила, спасена је невина Сузана.
И Навуходоносор, који је знао да у срцу Данила почива Свети Дух, позва га једнога дана и рече му: "Валтазаре, старешино врачара, ја знам добро да Духа Божијег имаш у себи". Да је имао Духа Светога била је истина, али врачар није био. "Објасни ми, вели му, сан који сам видео и којег не могу да протумачим". Видиш ли силу Духа Светога? Онај који је имао визију, не може да је растумачи. Данило који је није видео, знао је шта је и протумачио је.
Стварно, било би могуће да изаберемо и да испричамо детаљно многобројне случајеве из Старог Завета. Међутим, време не дозвољава. Доста је и ово што смо рекли. Пређимо сада на Нови Завет, да напабирчимо и одавде мало.
Дух Свети је сишао и на Дјеву Марију. Пошто је требало да роди Христа, осенила ју је благодат и Утешитељ ју је припремио да постане обиталиште Бога и Логоса. Не треба много речи да би схватио да је рођење било неупрљано и чисто. То знаш врло добро. Гаврил је био тај који јој је рекао: "Ја сам гласник онога што ће се збити, али не и сарадник. Јесам, наравно, Архангел, али довде допире моја надлежност. Ја иако ти објављујем "Радуј се Благодатна", али начин рођења нисам у стању да ти објасним. "Дух Свети доћи ће на те и сила Вишњега осениће те".
Но Дух Свети јавио се очигледно на крштењу Господњем. Погледајмо шта пише Еванђелист: "Отворише се небеса и виде (Јован) Духа Божијег да силази као голуб на крштаванога". Требало је, као што тумаче неки, почеци и првенство благодати Светога Духа, која се дарује са крштењем, да се принесу и човечанској природи Дародавца ове благодати, тј. Христа.
Благодат Утешитеља делио је својим Апостолима Господ, онда када им је дао и власт "да вежу и дреше" грехе људи. Било је то онда када им је поручио да остану у Јерусалиму, очекујући "да се обуку у силу с висине".
Узишао је дакле Господ на небеса и испунио је своје обећање. Тако, када је дошао дан Педесетнице, сишао је Утешитељ на Апостоле, који беху сабрани у горници чекајући Његов долазак. Сишао је да их обуче у силу и да их крсти, као што им је обећао Господ. Нису добили просто један део благодати, него једну потпуну силу. Тачно као што се крштавани погружава целокупан у воду, тако су и Апостоли погружени (=крштени) у Духа Светога. Вода облива само тело, а Дух Божји и душу и тело. Сумњаш? Навешћу ти овде један пример, сиромашан и прост, али користан. Узми огањ и гвожђе. Како огањ продире унутра у гвожђе и чини га потпуно огњеним? Хладно постаје врело! Дакле, зашто ти изгледа чудно да Дух Свети улази у све дубине душе?
Сишао је Утешитељ. И да не прође не запажен силазак једне тако велике благодати, чуло се нешто као небеска труба, као хујање неког силног ветра. Горница се испунила светлошћу и постала духовна купељ, у којој су крштени (=погружени) Ученици. Показали су се огњени језици, раздељени свакоме од њих и сви су окупани у светлости Духа Светога. Примили су огањ! Огањ који не спаљује, него оживљава. Који уништава трње грехова и просветљује душу. Огњени језици као неке друге круне, непоновљиве, украшавали су главе Апостола. Некада је један пламени мач чувао врата рајска. Сада их огњени језик отвори, дарујући спасење.
"И почеше говорити другим језицима", као што их просвећиваше Свети Дух. Галилејци Петар и Андреј, говораху персиски или мидски. Исто тако Јован и други Апостоли. А мноштво странаца слушаху сваки на свом језик величине Божије.
Ко је тако велики учитељ да нас научи одједанпут ономе што не знамо? Толико година учења и вежби, и једва свој језик успевамо да научимо. Свети Дух нас учи свим осталим одједанпут. Ово је заиста велика мудрост и божанска сила. Како да се упореди дугогодишња неписменост Апостола са многобројним и изненадним говорењем језика? "Накитили су се вина", говорили су неки подсмевајући се. Беше истина... Опојно вино јесте благодат Светога Духа!
Петар, сада просвећен благодаћу Његовом и знајући добро кога има за савезника, стаде са једанаесторицом и повика гласом својим маси. Тако, мрежом проповеди уловио је три хиљаде душа. Таква је била благодат која је сарађивала са Апостолима, која учини да тако многи од распињача Христових поверују и да се крсте у Име Његово.
Сила Утешитеља учинила је тако многа задивљујућа чуда. Мноштво болесних и демонизованих налазили су своје исцелење. Чак је и сенка Петрова лечила болеснике. И не само њих Дванаесторица, него и прворођена чеда до тада неплодне Цркве, седам ђакона. И први међу њима, Стефан, првомученик. Човек пун вере и светлости Духа Светога, који је учинио велика и преславна чуда и коме нико није могао да противстане мудрости и духу којим говораше. И када оклеветан беше осуђен од синедриона, пун присуства Утешитељева, виде небеса отворена и "Исуса који седи с десне стране Богу".
И како да неко довољно исприча чудесна дејства Светога Духа, која су се пројавила у животу апостола Павла? Душа његова била је испуњена силом Његовом. Утешитељ га је показао "сасудом изабраним" да исповеди веру своју у Христа, пред царевима и незнабошцима и Јеврејима. Преобразио је некадашњег гониоца у најватренијег проповедника, који је распростро своју проповед од Јерусалима до Илирског мора, који је поучио вери и саму царицу Римску, а имао је намеру да стигне и до Шпаније.
Како да пропустимо чудесна дела његова на Кипру, где је ослепио врачара Елима, и у Листри где је исцелио хромога! Чудесна дејства Духа Светога! Па још у Киликији, Фригији, Галатији, у Мизији и Македонији. У Филипи је истерао духа погађачког. И у ноћи, после земљотреса и његовог ослобођења из тамнице, крштава читаву породицу чувара тамнице.
Проповеда у Солуну и у сред Атине, на Ареопагу. У Коринту и целој Ахаји. У Ефесу убрушчићи и завоји његови лече болеснике и изгоне нечисте духове, док у Троади васкрсава Евтиха, који је пао са трећег спрата и којег су подигли мртвог.
И када у Кесарији окован у ланце би вођен пред старешине да се правда, толику је благодат и мудрост добио од Духа Светога, да је и сам цар Јудесјски Агрипа рекао: "Још мало па ћеш ме учинити да и ја будем Хришћанин".
Има и другог, много тога. Не дозвољава нам време да то све искажемо. И само оно што наводи Павле у својих четрнаест Посланица о Светом Духу, било би довољно да испуни многе беседе. За сада је довољно и ово. Празнине и оно што је пропуштено допуниће сила Утешитеља. Ја сам Вам принео мало. Ви узмите више. Свети Дух дарује колико можемо да поднесмо. Његови дарови су богати за оне који су чистога срца. Чисто срце је башта Утешитеља са слатким и сочним плодовима Његовим, као што су: Љубав и радост, мир и дуготрпљење, честитост и доброта, вера, кротост и уздржање.


Силазак Светог Духа на свете Апостоле - ПЕДЕСЕТНИЦА

Једносуштност, једнака Божанственост
и једнако поштовање Духа Светога
са Богом Оцем и Сином Божијим

У историји древне Цркве јеретичко умањивање Божанског достојанства Сина Божијег обично је било праћено умањивањем достојанства Духа Светога.
У II веку о Светом Духу лажно је учио јеретик Валентин који је говорио да се Дух Свети по Својој природи не разликује од Анђела. Исто тако су размишљали и аријанци. Но, главни од јеретика који су искривљавали апостолско учење о Духу Светоме био је Македоније, који се у IV веку налазио на Константинопољској архиепископској катедри, и који је пронашао следбенике међу бившим аријанцима и полуаријанцима. Он је Духа Светога називао створењем Сина, који служи Оцу и Сину. Разобличитељи његове јереси били су Оци Цркве: свети Василије Велики, Григорије Богослов, Атанасије Велики, Григорије Богослов, Атанасије Велики, Григорије Ниски, Амвросије, Амфилохије, Диодор Тарсијски и други који писали дела против јеретика. Македонијево лажно учење било је најпре оповргнуто на низу помесних Сабора и, коначно, на Другом Васељенском сабору у Константинопољу (381. године). Други Васељенски сабор је, у заштиту Православља, допунио Никејски Символ вере речима: «(Верујем) и у Духа Светога, Господа, Животворног, Који од Оца исходи, Који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави, Који је говорио кроз пророке» – а такође и следећим члановима, који улазе у Никејско-цариградски Символ вере.
Од многобројних сведочанстава о Светоме Духу која се налазе у Светом Писму, нарочито треба имати у виду она места која а) потврђују учење Цркве, да Дух Свети није безлична Божанствена сила, него Лице Свете Тројице, и б) утврђују Његову једносуштност и једнако Божанско достојанство са Првим и Другим Лицем Свете Тројице.
а) У сведочанства прве врсте, која потврђују да је Дух Свети носилац личног начела, спадају речи Господње из опроштајне беседе са ученицима, где Господ Духа Светога назива «Утешитељем», Који ће «доћи», «научити» и «разобличити»: А када дође Утешитељ, Кога ћу вам Ја послати од Оца, Дух Истине, Који од Оца исходи, Он ће сведочити за Мене (Јн. 15,26). А кад Он дође, покараће свет за грех, и за правду, и за суд. За грех, дакле, што не верују у Мене; за правду пак, што идем Оцу Своме, и више ме нећете видети; а за суд, што је кнез овога света осуђен (Јн. 16,8-11).
О Духу Светом као о Лицу јасно говори апостол Павле, када, расуђујући о различитим даровима Духа Светога – даровима мудрости, знања, вере, исцељивања, чињења чудеса, пророштва, разликовања духова, различитих језика и тумачења језика – закључује: А све ово чини један и исти Дух, делећи свакоме понаособ како хоће (1. Кор. 12,11).
б) О Духу Светоме као Богу говоре речи апостола Петра упућене Ананији, који је утајио новац од свог имања: Зашто испуни сатана срце твоје да слажеш Духу Светоме... Ниси слагао људима него Богу (Дап. 5,3-4).
О једнаком поштовању и једносуштности Духа са Оцем и Сином сведоче места као што су:
Крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа (Мт. 28,19).
Благодат Господа Исуса Христа и љубав Бога Оца и заједница Светога Духа са свима вама (2. Кор. 13,13).Овде се равноправно именују сва три Лица Свете Тројице; Сам Спаситељ изразио је Божанско достојснство Духа Светога следећим речима: И ако рече ко реч против Сина Човечијега опростиће му се; а који рече против Духа Светога, неће му се опростити ни у овом веку ни у будућем (Мт. 12,32).

МОЛИТВА кратка СВЕТОМ и ЖИВОТВОРНОМ ДУХУ

Душе Свети! Ти Који свецелу васељену Собом испуњаваш, и свему живот дајеш, и човека од сваке скврноте удаљујеш, смирено Ти се молим: не згнушај се нечистота душе моје, него дођи и усели се у мене и очисти ме од сваке греховне нечистоте, да би помоћу Твојом све остало време живота свога поживео у покајању и чињењу добрих дела, и да тако прослављам Тебе са Оцем и Сином у векове векова. Амин!