Исповеднички став Руске Заграничне Цркве у два одломка из беседа Митрополита Виталија Њујоршког

Митрополит Виталије (Устинов) у руском заграничном манастиру Лесна, Француска 

☩ „Оптужују нас да се изолујемо и одвајамо од свих. На ово можемо рећи да у Православној Цркви, када се каже о нечијем одвајању, то увек значи одвајање од Цркве, од Истине, од канона, од Светог Предања и ни од кога другог и ни од чега другог. Црква не познаје ни већину ни мањину, јер Црква није демократија. Њен критеријум је увек само Истина, која може бити и у већини и у мањини; у оба случаја, Истина Цркве ће увек бити у свој својој пуноћи. Узгред, можемо се сетити да је већина разапела Христа. Све ове 62 године наше РЗЦ у иностранству трудили смо се да будемо верни Цркви, њеном Предању, њеним канонима, и када нас оптужују за неку врсту одвајања, то је слично ситуацији у којој би се пристаниште оптужило да се одвоја од брода. Сви знају да са пристаништа полазе све врсте бродова, чамаца, па чак и огромни трансатлантски бродови, упућујући се ка „далекој земљи“, али се не може оптужити пристаниште да се тобоже удаљава од бродова.“

Митрополит Виталије (Устинов) првојерарх Руске Заграничне Цркве, одломак из беседе: „Нећу казати тајну непријатељима Твојим“, Инсвич, САД, 1982.

Став „светог“ старца Пајсија светогорца о јереси екуменизма, јересијарху Вартоломеју и ревнитељима за православље

1992. на око 6 месеци после бруталног избацивања монаха који су били верна чеда Руске Православне Заграничне Цркве из скита Пророка Илије са Свете Горе Атон, који су неправедно протерани из свог манастира од стране новопостављеног у то време „патријарха“ Цариградског Вартоломеја[1], при сусрету са чувеним старцем Пајсијем у светогорском пристаништу Дафни, један ходочасник је пред окупљеним мноштвом људи упитао старца: „Старче (геронда), шта мислите, да ли је било исправно што је Патријарх протерао монахе скита Пророка Илије из њиховог манастира?“ Старац Пајсије је одговорио: „Ако се мајка која доји бебу прехлади, не одузимамо јој бебу и не дајемо је некој другој мајци која има рак“. Рекавши ово, старац Пајсије је наставио да објашњава да је Цариградска патријаршија мајка која једноставно има „прехладу“, док је Руска Православна Црква Заграничне Русије мајка која има рак! По старцу Пајсију јерес екуменизма је безазлена „прехлада“, док је непромењено Православље ревнитељских монаха Руске Православне Цркве Заграничне Русије смртоносни рак!

АПОСТОЛСКА СТРОГОСТ ПО ПИТАЊУ ЧУВАЊА ПРАВОСЛАВНЕ ВЕРЕ

Одломак из ранохришћанског дела "Подсетник (Commonitorium)" од преподобног Викентија Леринског, светог оца са  почетка 5. века из тадашње православне Галије (Француске). Православна црква га прославља: 24. маја/6. јуна.

Свима је познато како силно, како страшно, како сурово грди блажени апостол Павле оне, који су са задивљујућом лакоћом, веома брзо прешли од благовести, која их је призвала у благодат Христову, у другу благовест, која је нешто друго (Гал.1:6–7), који су изабрали себи учитеље по својим жељама, одвраћајући слух од истине, обратили се баснама (2Тим.4:3–4), и који подлежу осуди због тога што су одбацили претходну веру (1Тим.5:12); оне које су преварили они, о којима пише тај исти апостол римској браћи: „Молим вас пак, браћо, да пазите на оне који чине раздоре и саблазни против науке коју ви научисте, и клоните их се. Јер такви не служе Господу нашему Исусу Христу него својему трбуху, и благим и ласкавим речима варају срца незлобивих.“ (Рим.16:17–18).

ПРЕСТОЛНИ ПРАЗНИК МИКУЉСКОГ МАНАСТИРА

Извештај преузет са манастирског сајта СТЈЕНИЧАНКА

Служењем Свете архијерејске Литургије прославу наше манстирске славе Јовањдан благодатно су увеличали наши Преосвећени Архијереји Акакије и Нектарије уз саслуживање свештеног клира и уз присуство монаштва, наших пријатеља, добротвора и верног народа који су поднели велики труд да ходочасте нашу Микуљску планинску пустињу.

Да ли је свети Јован Шангајски помињао московског патријарха?

Владика Јован Шангајски служи у једној од руских црквава у Шангају, Кина, 1939.

ИЗЈАВА 

Духовниих чеда (кинеске пастве) блиских сарадника светог Јована Шангајског дата под заклетвом у Сан Франциску, 1963. године

Ми, долепотписани, који живимо у Сан Франциску и околним градовима, овим, под заклетвом на Крсту и Светом Јеванђељу, потврђујемо својим потписима и јавно изјављујемо да - током његовог мандата као духовног поглавара вишехиљадне руске емигрантске колоније града Шангај, током целог свог мандата као епископа, а касније и архиепископа Шангаја, од 1936. године до масовне евакуације руских антикомуниста из Кине на Филипине почетком 1949. године, - владика Јован се никада није потчињавао Московском патријарху, није ступао ни у какве односе са Московском патријаршијом и никада није био у било каквој вези са њом, и да је писмо од 21. марта 1963. године, објављено на другој страни новина „Рускаја жизн“ (бр. 5326 од 30. априла 1963. године) клевета, лаж и увреда усмерена на дискредитацију части православног руског јерарха, чија се несебична и храбра борба против страшних напада и притиска представника совјетских власти и епископа који су прешли на совјетску страну, укључујући и његовог управљајућег архијереја, одвијала пред очима хиљада руских антикомуниста Шангаја, који ће заувек остати захвални епископу Јовану што је спасао Шангајску саборну цркву од заузимања од стране безбожника; што је одбранио, са изузетком једног храма, све православне цркве Шангаја сачувавших их за Загранични синод; спречавајући већину православног свештенства да следи пример управљајућег архиепископа кинеског Виктора, који је потчинио Руску духовну мисију у Кини совјетским властима, и несебично се борећи против комунистичке пропаганде која је мамила руске душе лажним патриотизмом и убеђивала и застрашивала руске људе да узму совјетске пасоше и репатрирају се - под Стаљиновом амнестијом - у Совјетски Савез.

Светогорски старец јеросхимонах Теодосије Каруљски о старом и новом календару

Ко год брани правила и одлуке Светих Отаца Седам Васељенских Сабора, тај брани и догматско учење Цркве. Ако неко мора да пострада за истину, онда ће му се то урачунати као мучеништво од Господа Бога. Строго чувајмо завета Светих Отаца, помажући једни другима да заштитимо нашу православну веру, и уз Божју помоћ одбијајмо безбожне новотарије Живе Цркве и других отпадничких расколника.

ВИДОВДАНСКА БЕСЕДА О СВЕТОЈ СРБИЈИ

Данас је Видовдан! Какву нам благовест, какво Јеванђеље јавља данашњи велики, свети и страшни Празник. Гле, испред свих, он нам шаље дивног светитеља Божјег Светог Цара Лазара. Он на тањиру носи главу своју. Куда Свети Кнеже? - У Небеско Царство. Дошао је дан када немањићка Србија полаже свој страшан испит, дан - када Свето Јеванђеље Светог Саве отвара тешке, страшне странице своје српске голготе. Свети Кнез определио се у име целог народа и са целим народом за Царство Небеско, јер је: земаљско царство за малена, за кратко време, а небеско је вавек и до века! Требало је изабрати између истинитог Бога Господа Христа и руље са истока која је носила неко својеврсно незнабоштво. И Свети Кнез није могао поступити другачије. Свети Кнез није могао довршити историју Светих Немањића него да са свим својим народом крене путем Јеванђеља Светога Саве. Путем служења Господу Христу, путем стварања Свете Србије. Да, Свети Немањићи су имали један циљ, једну жељу да Србију претворе у Свету Србију. Да целу српску земљу претворе у задужбину Божију. У један велики, огроман манастир у коме ће се само служити Богу, само Господу Христу.

Православни став према јудаизму и ционизму

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Епархија утешитељевска (@uteshiteljevo)