Позивамо све истинске синове и кћери наше Светосавске Српске Истински Православне Цркве, да својим прилозима, узидају себе и своје потомке у живи храм Тела Христовог, вечног и непролазног, и да тиме постану задужбинари попут Немањића светих и свих осталих ктитора српских. Позив је упућен свима да помогну од сувишка свога или од своје смирене лепте, да се реализује пројекат УТЕШИТЕЉЕВА– духовног центра СИПЦ и седишта Истински Православне епископије Утешитељевске. Сваки ваш труд Господ ће изобилно наградити, а при молитвама, непрестано ћете бити пред Богом помињани за спасење душа ваших и за живота и по упокојењу као ктитори и приложници ове нове светиње.

Епископ


ЕПИСКОП УТЕШИТЕЉЕВСКИ ГОСПОДИН АКАКИЈЕ
КРАТКА БИОГРАФИЈА
Његово преосвештенство Епископ Акакије Утешитељевски рођен је 1971. године у Осијеку од оца Мирољуба и мајке Слађане Станковић, добивши на крштењу име Немања. Основну и средњу уметничку школу (одсек графички дизајн) завршио је у Новом Саду. Образовање је наставио у Атини где је на Уметничкој академији (Схоли Калон Технон) успешно завршио вишу школу византијске уметности (иконе, фрескопис, мозаик) у класи познатог професора Константина Ксенопулоса (ученика Фотија Кондоглуа).
По повратку из Атине (1993) постаје искушеник у манастиру Ковиљ у Бачкој епархији Српске Православне Цркве. Из манастира Ковиљ одлази на Свету Гору (Скит Кавсокаливија и Кареја). За време боравка на Светој Гори прекида општење са светским екуменистичким православљем и придружује се светогорским зилотима из манастир Есфигмен (1995). Као светогорски зилот, услед прогона, бива замонашен у катакомбним условима добивши монашко име Акакије (по преподобном Акакију Кавсокаливијском, 12/25 април). Због озбиљне болести одлази за Атину где у грчком старокалендарском манастиру "Ваиофорос" (Атичка област) од архимандрита Филарета прима велику схиму. Потом се враћа у Србију где на Фрушкој Гори, на родитељском имању, оснива манастир Светих Методија и Кирила.
Године 1997. у Грчкој бива рукоположен у чин јеромонаха од стране Грчке старокалендарске Цркве којом је председавао Хризостом (Киусис), Архиепископ Атински и целе Јеладе, као помоћ настојањима да у Србији дође до препорода истински Светосавске, несергијанске и неекуменистичке Српске Православне Цркве. Његовим залагањем по Србији ниче још неколико истински православних манастира и парохија за чије је опслуживање рукоположено неколиконових свештенослужитеља. Од самога почетка, уз борбу за препород Истинског Православља у Србији, борио се и за право Српске Истински Православне Цркве на самосталност у односу на Грчку ИПЦ. Био је један од иницијатора и активни учесник преговора о успостављању јединствадвеју помесних Истински Православних Цркава, Грчке и Руске. Временом, пријатељски односи са Руском Истински Православном Црквом све више су јачали. Јеромонах Акакије је као званични представник Српске ИПЦ позван на велики црквено-народни Сабор Руске ИПЦ у Одеси 2008. на коме је обављена историјска канонизација св. Филарета, Митрополита њујоршког, трећег по реду првојерарха Руске Заграничне Цркве.

Епископску хиротонију преосвећеног Акакија савршили су јерарси Руске ИПЦ под председавањем Његовог Високопреосвештенства Владике Тихона, Архиепископа Омског и Сибирског. Хиротонија је обављена 2/15. августа 2011. у Свето-Богородичином манастиру Лесна – историјском манастиру Руске Заграничне Цркве који се налази у Нормандији у Француској. Преосвећени Акакије је рукоположен за првог епископа Српске ИПЦ.
На Црквено-народном Сабору Српске ИПЦ октобра 2013. изабран је за председника Архијерејског Савета Српске ИПЦ.
Седиште преосвећеног владике Акакија је епископија Утешитељево - Раља, Београд