Позивамо све православне хришћане на стојање у Истини, на покајну молитву и јединство око своје Свете Мајке – Светосавске Истински Православне Цркве. Духовни препород сваке људске душе и друштва у целини могућ је само кроз покајање и саборно учешће свих нас у Телу Христовом, у Коме дејствује Дух Свети – Дух Истине и Љубави. Губитак истинске саборности у друштву води ка губитку причасности Телу Христовом, ка губитку дејства благодати Духа Светога на то друштво. Благодатно дејство могуће је само кроз Истинску Цркву Христову. Схватајући то, савремени пали свет, руковођен непријатељем нашег Спасења, покушава да Истинску Цркву замени духовним сурогатима и лажним црквама. Стога за Православног Хришћанина ништа не може да буде важније од правог препорода кроз Истински Православну Цркву, чисту Невесту Христову, која чува верност свом Небеском Женику. Изван Цркве немогуће је истинско духовно исцељење и препород појединца и нације. Нека је од Христа Србији милост, а Христу од Србије слава и похвала на вјек вјека. Амин

Епархија и епископ


ЕПАРХИЈА УТЕШИТЕЉЕВСКА
Епархија Утешитељевска, поред Шумадијске, једна је од две епархије Српске Истински Православне Цркве. Ове две епархије основане су одлуком Црквено-народног Сабора Српске ИПЦ, одржаног у Новим Бановцима, октобра месеца 2013. године. За епархијског архијереја Утешитељевске епархије Сабор је изабрао Епископа Акакија (Станковића), а за епархијског архијереја Шумадијске епархије Сабор је изабрао Епископа Нектарија (Иванковића).
По Уставу СИПЦ који је донесен на овом Црквено-народном Сабору највиши орган управљања у СИПЦ је Црквено-народни Сабор. У периоду између Сабора црквом управља Архијерејски Сабор, а између Архијерејских Сабора – Аријерејски Синод. 
При Архијерејском Синоду, ради помоћи истом, Црквено-народни Сабор је установио и Виши Црквени Савет, који се састоји из презвитера и мирјана, компетентних у богословским питањима, питањима канонског права итд. Рад Вишег Црквеног Савета има саветодавни карактер, а његов састав одређује Архијерејски Синод.
У периоду до формирања Архијерејског Синода састављеног од четири архијереја, Црквено-народни Сабор је основао Архијерејски Савет у чији састав улазе сви архијереји Српске ИПЦ. За председника Архијерејског Савета је изабран епископ Утешитељевски Акакије (дотадашњи Ресавско-шумадијски) као архијереј најстарији по хиротонији. Архијерејски Савет представља привремени облик црквене управе који ће бити укинут након формирања Архијерејског Синода.
Данас у састав Епархије утешитељевске улазе парохије Београдска, Новосадска и Петровградска (Зрењанинска) као и манастир Нови Стјеник, са четири стална свештенослужитеља који опслужују целу територију Епархије.
Седиште Епархије је манастир Утешитељево у Раљи, (општина Сопот), који уједно опслужује потребе парохије Београдске.  
Седиште Епископа се налази у епископском дому при манастиру Утешитељево.
У Манастирима Утешитељево и Нови Стјеник, постоје и делају иконописне радионице.


ЕПИСКОП УТЕШИТЕЉЕВСКИ
КРАТКА БИОГРАФИЈА
Његово преосвештенство Епископ Акакије Утешитељевски рођен је 1971. године у Осијеку од оца Мирољуба и мајке Слађане Станковић, добивши на крштењу име Немања. Основну и средњу уметничку школу (одсек графички дизајн) завршио је у Новом Саду. Образовање је наставио у Атини где је на Уметничкој академији (Σχολή Καλών Τεχνών) успешно завршио вишу школу византијске религиозне уметности (иконе, фрескопис, мозаик) у класи професора Константина Ксенопулоса (ученика Фотија Кондоглуа).
По повратку из Атине (1993) постаје искушеник у манастиру Ковиљ у Бачкој епархији Српске Православне Цркве. Из манастира Ковиљ одлази на Свету Гору у скит Кавсокаливија. За време боравка на Светој Гори прекида општење са светским екуменистичким православљем и придружује се светогорским зилотима из манастир Есфигмен (1995). Као светогорски зилот, услед прогона, бива замонашен у катакомбним условима добивши монашко име Акакије (по преподобном Акакију Кавсокаливијском, 12/25 април, види житије). Због болести одлази на лечење за Атину где у грчком старокалендарском манастиру "Ваиофорос" (Атичка област) од архимандрита Филарета прима велику схиму. Потом се враћа у Србију где на Фрушкој Гори, на родитељском имању, оснива манастир Светих Методија и Кирила.
Године 1997. у Грчкој бива рукоположен у чин јеромонаха од стране Грчке старокалендарске Цркве којом је председавао Хризостом (Киусис), Архиепископ Атински и целе Јеладе, као помоћ настојањима да у Србији дође до препорода истински Светосавске, несергијанске и неекуменистичке Српске Православне Цркве. Његовим залагањем по Србији ниче још неколико катакомбних истински православних манастира и парохија за чије је опслуживање рукоположено неколико нових свештенослужитеља. Од самога почетка, уз борбу за препород Истинског Православља у Србији, борио се и за право Српске Истински Православне Цркве на самосталност у односу на Грчку ИПЦ. Био је један од иницијатора и активни учесник преговора о успостављању јединства двеју помесних Истински Православних Цркава, Грчке и Руске. Временом, пријатељски односи са Руском Истински Православном Црквом све више су јачали. Јеромонах Акакије је као званични представник Српске ИПЦ позван на велики црквено-народни Сабор Руске ИПЦ у Одеси 2008. на коме је обављена историјска канонизација св. Филарета, Митрополита њујоршког, трећег по реду првојерарха Руске Заграничне Цркве.

Епископску хиротонију преосвећеног Акакија савршили су јерарси Руске ИПЦ под председавањем Његовог Високопреосвештенства Владике Тихона, Архиепископа Омског и Сибирског. Хиротонија је обављена 2/15. августа 2011. у Свето-Богородичином манастиру Лесна – историјском манастиру Руске Заграничне Цркве који се налази у Нормандији у Француској. Преосвећени Акакије је рукоположен за првог епископа Српске ИПЦ.
На Црквено-народном Сабору Српске ИПЦ октобра 2013. изабран је за председника Архијерејског Савета Српске ИПЦ.
Седиште преосвећеног владике Акакија је епископија Утешитељево - Раља, Београд

Хиротонија епископа Акакија