Поводом прославе овог значајног јубилеја за истинско православље, 100-годишњице оснивања Руске Заграничне Цркве, у Русији је насликана посебна икона.
Икону је живописала монахиња Параскева из Богојављенског манастира (Псковска област) под јурисдикцијом Руске Заграничне Цркве.
Икона
је право иконописачко ремек дело. Осим што је зналачки иконописана у предивном руском новгородско-псковском
стилу, садржај и размештај ликова који заиста имају одлике минијатурних портрета, догађаја и места је тако добро и дубоко осмишљен, да у
молитвеном посматрачу оживљава најузвишеније емоције везане за славну историју
РЗЦ. Она својом свеукупношћу подстиче посматрача на молитву и подражавање свих
оних који су својим исповедништвом и подвигом учинили од РЗЦ оно што је она у
времену и простору постала за целу васељену, светионик Светог Православља у узбурканој
тами велике апостасије наших апокалиптичних времена.
У
центру иконе, у првом реду смештена је Мајка Божија Державнаја око које су
свети које је Руска Загранична Црква канонизовала. У другом реду централног
дела иконе изображени су свети Царски мученици, сабор новомученика и
исповедника руских на челу са св. Патријархом Тихоном и св. Царем Николајем
који држе руски осмокраки крст.
У трећем
реду изображени су првојерарси и јерарси РЗЦ: митрополит Анастасије Грибановски
који држи велику светињу руског зарубежја, Леснинску чудотворну икону Мајке
Божије, митр. Антоније Храповицки, а изнад њих архиепископ Аверкије Таушев.
Митрополит Филарет Вознесенски и архиепископ Јован Максимович држе, такође
велику светињу РЗЦ чудотворну икону Мајке Божије Корено-Курску. Са десне
стране, уз митрополита Виталија Устинова, стоје јеромонах Серафим Роуз и брат
Јосиф Муњоз, чувар још једне заграничне светиње, мироточиве Монтреалске иконе,
коју и држи у свом наручју. На главама оних који су прослављени као светитељи изображени
су ореоли.
На
сличицама са стране, изображени су историјски храмови РЗЦ од којих су неки до
данас сачувани од безбожне уније са Московском Патријаршијом. Поред сличица са
храмовима и манастирима изображене су и сличице из историје РЗЦ: избеглице архијереји
на челу са митрополитом Антонијем Храповицким, на броду који напушта Русију већају
док их са обале благосиља свети патријарх Тихон који у руци држи свитак са његовим
чувеним указом – 362. На основу кога је РЗЦ и основана, као засебна црквена
јурисдикција. Потом видимо изображене Сремске Карловце, архијереје РЗЦ са њиховим
домаћинима патријархом српским Димитријем и краљем Александром Карађорђевићем.
Јер је на позив српског краља и патријарха РЗЦ дошла у Србију и у Сремским
Карловцима положила темељ свог постојања. Посебно су интересантна изображења
катакомбне цркве као пећине, игуманије манастира Лесне света
Екатерине, на чијој позадини су смештан првобитни манастир Лесна, манастир
Хопово у Србији и данашњи Леснински манастир у Нормандији са тако
препознатљивим јабукама и жбуњем, као и велико стратиште Лијенц у Аустрији као симбол голготе страдања
антикомунистичке руске емиграције под спрегом западних „савезника“ и бољшевика
на крају Другог светског рата.
Све у
свему, икона је заиста предиван црквени и уметничко-историјски артефакт, која својим
садржајем и лепотом заслужује достојанство симбола овог
великог и значајног јубилеја.
Ако Бог да, у Србији ће верници бити у прилици да се поклоне овој икони 11. октобра у
манастиру Утешитељево, на свечаном догађају саслуживања СИПЦ и РЗЦ. Икона ће са Утешитељева бити пронешена по свим
важнијим историјским местима оснивања и пребивања РЗЦ у Србији: Сремски
Карловци, Београд, манастири Хопово и Миљков итд., одакле ће кренути даље по
исповедничком путу РЗЦ све до централне прославе јубилеја у САД.
Нема коментара:
Постави коментар