Српска Истински Православна Црква сматра се неодвојивим делом Српске Православне Цркве и њеним канонским наследником након што су архијереји Београдксе патријаршије отпали од Православне вере, сарадњом са безбожном комунистичком влашћу (сергијанизам), уласком у општење са новокалендарским расколницима (и новопасхалцима), прихватањем свејереси екуменизма (религија Антихриста) речју и делом, органским чланством у Светском савету цркава, које подразумева активно учешће у екуменистичким молитвама и богослужењима са јеретицима и другим нехришћанским религијама, огрешујући се на такав начин о Правила Светих Aпостола, Васељенских и Помесних Сабора и Светих Oтаца. Богохулним исповедањем да православни хришћани верују у истог Бога са богопроклетим Јудејцима и богомрским Мухамеданцима, што представља дрско одрицање од Сина Божијег Исуса Христа.

понедељак, 4. октобар 2021.

ПУТ ИСТИНСКОГ ХРИШЋАНИНА ЈЕ ПУТ НЕПОМИРЉИВЕ БОРБЕ СА ЗЛОМ

 

Архиепископ Аверкије

На наше дубоко жаљење, треба приметити да се толстојевско несупротстављање злу, још увек проповеда у многим, чак и неким црквеним круговима наше заграничја, под прихватљивим слоганом „немешања цркве у политику“, као да је борба против очигледног сатанског зла за верујућег црквено настројеног хришћанина, грешно бављење политиком?! Шта? Зар су св. благоверни кнез Александар Невски, и св. Сергије Радоњешки, и свештеномученик патријарх Гермоген били „политичари“? Зар цела историја наше Руске православне цркве, нераскидиво повезане са историјом Руске државе, не сведочи на најречитији начин да је за руског православног човека непомирљива и бескомпромисна борба против зла у свим облицима његовог испољавања, како у личном, тако и у друштвеном и државном животу, света дужност, коју су руском човеку завештали његови свети преци - угодници Божији који су у земљи руској заблистали - а не грешно бављење политиком?!

Такви претерано “љубављу испуњени хришћани и непријатељи политике“ требали би, искрено речено, да преиспитају свој однос према светим угодницима Божјим који су у земљи руској засијали, и да се доследно одрекну њих и целе велике прошлости наше отаџбине, инспирисане и створене благодатним утицајем и вођством ових духовних светила Руске Православне Цркве, који се никада нису дистанцирала од друштвеног и државног живота свог народа, као његова истинска душа и савест.

Дакле, за нас постоји само један могући пут - пут бескомпромисне непомирљивости са сатанским злом, који, наравно, искључује псеудохришћански пољубац са Антихристом, јер „какву заједницу има светлости са тамом, или какву сагласност Христ са Велијаром? Или какав део има верни са неверником“ (2. Кор. 6: 14-15). И тај пут је, наравно, истински хришћански, истински црквен, заснован на Речи Божијој и примеру многих светих Божијих, прослављених од Цркве, управо због идења тим путем!

Архиепископ Аверкије Џорданвилски (Руска Загранична Црква), одломак текста: “Крштење Русије и завети св. Књаза Владимира рускоме народу.

Нема коментара: