Молитвени испраћај схиигуманије Ангелине у манастиру Лесна

„Блажени мртви који од сада умиру у Господу ....

нека почину од трудова својих,

 а дјела ће њихова слиједити за њима“ (Откр. 14,13)

Са дубоком тугом у срцу али и са надом у Васкрсење, сестринство манастира Лесне на челу са игуманијом Ефросинијом (Молчановом), испратило је своју духовну мати – схиигуманију Ангелину, свечано и достојанствено, у молитви Господу за спасење њене незаборавне блажене душе.

Имала сам благослов да као представник Новостјеничког манастира присуствујем њеном погребу и то искуство се дубоко урезало у моје срце и душу. Опроштај од Матушке, иако за све нас болан, био је испуњен тихом радошћу Васкрсења јер је и само опело служено на дан Оданија празника Васкрсења Христовог, што је значило да се уз умилне заупокојене стихире радосно прослављало и Христово Васкрсење.

Монашким опелом је началствовао наш српски владика Преосвећени Епископ Шумадијски г. Нектарије уз саслуживање свештеника из манастира Лесне, Леснинске Западноевропске мисије и наше српске Цркве. Такође, опелу су присуствовале игуманија Амвросија са монахињама из Бугарске.

Било је заиста потресно бити у леснинском храму и слушати ангелоподобно појање леснинских монахиња чије је нежне гласове прекидао свештенички продорни глас са „ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!“ уз радосни одговор присутних: „ВОИСТИНУ ВОСКРЕСЕ!“ док је тело блаженопочивше игуманије мирно светачки лежало на средини Храма и тихо сведочило тајну Васкрсења Христовог. Чинило се као да и матушка Ангелина заједно са нама отпоздравља свештеника радосним васкршњим поздравом и ту се јасно видела нераскидива веза живих и уснулих у Господу, и да су заиста у Господу сви живи и да Бог није Бог мртвих, него живих (Мт. 22:32).

Стајали смо крај уснулог тела вољене матушке са воштаницама у рукама, свештенство, монаштво, верни народ, сви заједно под благодатним покровом чудотворне леснинске иконе Мајке Божије. У сваком погледу, у свакој сузи на нашем лицу која је одавала бол душе, осећала се дубока повезаност са њом – као са духовном мајком, путеводитељем, молитвеником... Видело се колико је матушка Ангелина значила свима који су је познавали. Њено смирено тело одавало је потпуну преданост Богу, и иако је смрт била тако видљива и опипљива, у исто време се на њој могао видети предукус живота вечног и непролазног. Све је било тако узвишено и достојанствено, јер то није био обичан погреб, већ чин испраћаја душе на оно место за које се читав живот припремала, за сусрет са љубљеним Жеником Христом. Све се одвијало у духу онога што Црква вековима сведочи – да је смрт само прелаз из једног живота у други, и да сваки који живи за Христа и верује у Њега неће умрети вавјек (Јн. 11:26).

Док је тело ношено у литији ка манастирском гробљу, црквено звоно се тихо и свечано оглашавало, као последњи поздрав леснинског манастира упућен својој вољеној игуманији. Тло под ногама било је меко од пролећне кише, а на месту где је положена, под крошњама и у тишини манастирске шуме, владао је неки  узвишени мир и спокој – као да и сама природа учествује у испраћају душе која се враћа своме Творцу.

Она је била истакнути представник оне старе генерације плејаде великих личности Руске Заграничне Цркве. Имали смо утисак да смо познавајући њу имали велики благослов и част да се преко ње коснемо и свих оних духовних горостаса једног прохујалог времена славе и величине руског Заграничја.

Погреб схиигуманије Ангелине, за мене лично био је живо сведочанство монашке верности, једноставности и потпуне преданости Господу. Отишла је као што је и живела,  достојанствено - као истинска монахиња. Њен одлазак не удаљава нас од ње, већ нас позива да следимо њен пример у смирењу, покајању и молитви, у тихом служењу Господу.

На вечери, коју смо имали пре него што смо пошли за Србију, игуманија Ефросинија, садашња настојатељница манастира Лесна, је као благослов и у знак молитвеног сећања, подарила  нашем Новостјеничком манастиру, као и неколицини других уважених гостију, икону са келејног иконостаса матушке Ангелине.

Нека Господ упокоји душу мати Ангелине и дарује јој Царство Небеско а нама молитвену памјат и благодарност што смо имали благослов да је познајемо.

ВѢЧНАЯ ПАМЯТ, МАТИ НАШОЈ АНГЕЛИНИ!

Монахиња Лукија, настојатељница манастира Нови Стјеник

Кратко жизњеописаније схиигуманије Ангелине леснинске ОВДЕ