100. ГОДИШЊИЦА УБИСТВА РУСКЕ ЦАРСКЕ ПОРОДИЦЕ

Ове година, 17. јула, по грађанском календару, обележили смо 100 годишњицу јекатеринбуршког убиства руске царске породице Романов које су по Октобарској револуцији убили богоборни Лењинови револуционари, бољшевици. На стравичан начин усмрћени су на правди Бога, цар Николај, царица Александра и њихова деца, дечак царевић Алексеј и царске кћери Олга, Татјана, Марија и Анастасија. Овај злочин није обично политичко убиство, већ нешто много веће, јер носи са собом апокалиптичне последице погубне не само за Русију, него и за цели свет. Јер по речима св. Јована Кронштадског, "највећи светски зликовац који ће се појавити у последње време – Антихрист – неће моћи да се појави међу нама због самодржавне царске власти која задржава срамотно и бесловесно учење безбожничко."

Заиста, од тада, па до сада, видимо колико и какво Зло је ослобођено из бездана. Хришћанство, хришћански морал и хришћанске вредности, са уклањањем благоверне Православне самодржавне власти и миропомазаника Божијег, готово да су потиснути у илегалу. Док зло, преко безбожничких и богоборачких демократских, либералних и комунистичких анти-власти, расте и напредује огромним корацима, припремајући терен за долазак Антихриста.

Мученичким венцем овенчана, царска породица на челу са светим мучеником Царем Николајем II, канонизована је од стране Руске Заграничне Цркве 1981. године у време када је њен провојерарх био свети Филарет Њујоршки, нови исповедник. Руска Загранична Црква је позната као Руска Црква која је сачувала верност Светом Православљу и вековечним заветима Свете Русије, Богу, Цару и Отачаству, нарочито по питању непризнавања нових богоборних револуционарних власти и Совјетског Савеза као новоосноване сатанократије на рушевинама поражене, понижене и уништене Свете Русије.

Његово Преосвештенство, епископ Акакије Утешитељевски, позван је да обележавање стогодишњице убиства Руске Царске породице литургијски прослави у Светобогородичином манастиру Лесна, историјском центру Руске Заграничне Цркве за западну Европу.

Манастир Лесна је на челу са својом првом игуманијом, светом Екатерином, грофицом Јефимовском Лесниском, био приморан да после револуције из царске Русије емигрира прво у Краљевину Југославију, а после  Другог светског рата и инвазије Црвеноармејаца, у француску Нормандију где се и данас налази.
Игуманија Екатерина Леснинска у Србији је обновила женско монаштво, разројивши из манастира Хопово многе новоосноване женске манастире широм Србије.

Леснински манастир већ више од једног века чува знамениту чудотворну икону Мајке Божије Леснинске, велике светиње дореволуционарне Русије и Руског заграничија.

Чудотворна икона Леснинске Мајке Божије

Његови оснивачи у Русији били су Свети праведни Јован Кронштадски и Свети Амвросије Оптински, а покровитељ сам Император, благоверни руски цар, Николај II. У Србији су им покровитељи били ЊКВ краљ-мученик Александар Карађорђевић и Српски патријарх-мученик Варнава, а у Француској је бригу о њиховом смештају и налажењу места за нови манастир преузео на себе свети Јован Шангајски. Манастир Лесна био је омиљени манастир Светог митрополита Филарета Њујоршког, трећег по реду првојераха Руске Заграничне Цркве, и за његовог живота сматрао се његовом летњом резиденцијом.

Прослава празника Царских мученика и обележавање 100. годишњице њиховог убиства, почело је свеноћним бдењем на навечерје празника, а настављено је светом архијерејском литургијом на сам дан празника. Литургијом је началствовао његово преосвештенство, господин Акакије епископ Утешитељевски уз саслуживање неколицине руских свештеника и оца Јована Ристића свештеника при епископији Утешитељево. Учешће у прослави узели су и игуманија Ефросинија новостјеничка и неколико утешитељевских монахиња.

Владика Акакије са леснинском игуманијом Макрином држе једну од манастирских светиња, портрет цара Николаја II који је он лично са посветом подарио првој леснинској игуманији Екатерини, грофици Јефимовској

Свеноћно бдење и света литургија били су нешто заиста посебно, што због молитвеног духа и усрдности коју су сви присутни имали ка царским мученицима, а што због чувеног умилног појања леснинских монахиња. 

Преосвећени епископ Акакије је произнео веома силну беседу о страшним есхатолошким последицама овог злочина, кога је назвао и ритуалним убиством. На крају беседе се обратио царским мученицима за помоћ да се избавимо од безбожних власти, да се поново успоставе благоверне монархисјке власти, да нам дарују покајање, верност Богу и верност монархији као богоустановљеном принципу власти.

Празник је завршен свечаном трпезом љубави у манастирском конаку, као и каснијим целодневним дружењем уз руски чај у манастирској књижари.       

ФОТОГРАФИЈЕ