Позивамо све православне хришћане на стојање у Истини, на покајну молитву и јединство око своје Свете Мајке – Светосавске Истински Православне Цркве. Духовни препород сваке људске душе и друштва у целини могућ је само кроз покајање и саборно учешће свих нас у Телу Христовом, у Коме дејствује Дух Свети – Дух Истине и Љубави. Губитак истинске саборности у друштву води ка губитку причасности Телу Христовом, ка губитку дејства благодати Духа Светога на то друштво. Благодатно дејство могуће је само кроз Истинску Цркву Христову. Схватајући то, савремени пали свет, руковођен непријатељем нашег Спасења, покушава да Истинску Цркву замени духовним сурогатима и лажним црквама. Стога за Православног Хришћанина ништа не може да буде важније од правог препорода кроз Истински Православну Цркву, чисту Невесту Христову, која чува верност свом Небеском Женику. Изван Цркве немогуће је истинско духовно исцељење и препород појединца и нације. Нека је од Христа Србији милост, а Христу од Србије слава и похвала на вјек вјека. Амин

петак, 20. јул 2018.

ГРАД КРАЉЕВА

Ремс, катедрала Нотре-Дам, место крунисања француских краљева
Јула месеца, лета Господњег 2018. као пратња његовог преосвештенства епископа Утешитељевског Акакија, посетили смо историјско место Руске Заграничне Цркве у Француској, Светобогородичин манастир Лесну, где смо литургијски обележили 100. годишњицу мученичке кончине Руске Царске породице Романових. Том приликом, указала нам се могућност да један слободан дан посветимо ходочашћу „Граду краљева“, Ремсу (Reims), древном граду француске области Шампања.
За православне ходочаснике, нарочито оне са монархистичким убеђењем, Ремс је привлачан због своје богате православне прошлости која је на целокупну француску монархију извршила снажан утицај. Ремс је до Француске револуције (1789.) био једно од највећих светилишта не само за французе, него и шире. Називали су га француским Јерусалимом.


Католичко изображење чуда силаска Духа Светога са небеским Светим Миром
 (Свети Ремигије је свакако имао браду, а овде је представљен обријан)
Ремс је прослављен због дивног Божијег чуда јављања Духа Светога у виду белоблистајућег голуба који је са неба донео стакленицу испуњену небеским Светим Миром, у свету познату као Света Ампула (La Sainte Ampoule). Ово чудо десило се у V веку, током крштења франачког краља Кловиса (Клодовика), првог краља Француске од стране Светог Ремигија, епископа Ремшког. Овим небеским Миром Кловис је помазан и на светом крштењу, и приликом обреда крунисања.

Означено место крштења краља Кловиса и чуда везаним за Свето Миро небеског порекла
Од тада се сви француски краљеви на краљевство помазују искључиво овим тајанственим, небојављеним Миром, које је за нас православне ходочаснике, у сваком погледу посебно, што због периода када је Француска била православна, што због његовог небеског порекла.
Само онај ко је помазан на краљевство овим Миром из Свете Ампуле, сматрао се законитим миропомазаним владарем Француске.
У Француској се никада није говорило  ouronnement" – крунисање, него само, "sacre" – помазање. Сакрални смисао помазања на краљевство французи су схватали у пуној мери. Од помазања Кловиса I, француска монархија се сматрала, по узору на старозаветно царствовање пророка Давида, савезом са Богом. Немачки краљ Фридрих II је једном запазио: „У поређењу са краљевима Француске ми, остали краљеви, смо само ситне аристократе“.
На месту древног храма из V века, у коме се десило ово чудо, почетком XIII века саграђена је знаменита катедрала Нотре-Дам, тзв. крунска катедрала, ремек дело готичке архитектуре и уметности, у којој је настављена пракса крунисања Француских краљева током више од десет векова.

Епископ Акакије испред базилике Светог Ремигија, Ремс
Небојављена Ампула са Светим Миром чувала се од тог времена па све до Француске револуције у манастиру светог Ремигија, основаног у Ремсу, у VI веку, тачније у резиденцији архиепископа Ремса која се налази у склопу манастира. У манастирској базилици са великом чашћу чуване су и светитељске мошти Светог Ремигија.


Спољни камени ћивот са моштима Светог Ремигија Ремшког
Унутрашњи ћивот са моштима Светог Ремигија
За време Француске револуције обе ове катедрале опљачкане су од стране републиканаца и претворене у магацине сточне хране. Света Ампула је уништена, а мошти светог Ремигија су спаљене. Ипак, чудом Божијим револуционарима није пошло за руком да ове две светиње потпуно униште јер су од стране побожних људи, пре кобног доласка револуционара, сачувани и део садржаја Свете Ампуле и део моштију Светог Ремигија.
Данас се остаци моштију Светог Ремигија Ремшког и даље чувају у манастирској базилици, у олтарској апсиди у посебно за њих установљеном каменом ћивоту унутар храма, док је архиепископска резиденција претворена у музеј, где се под блиндираним стаклом чувају спашени остаци небојављеног Светог Мира.
Света Ампула са Светим Миром небеског порекла
Епископ Акакије испред Дарохранилнице и Ампуле
 у којој се чувају остаци небојављеног Мира
У музеју некадашње архиепископске резиденције која је позната и као Палата Тау, међу осталим вредним предметима везаним за француске краљеве и архиепископе, издваја се круна краља Луја XVI.


Палата Тау, круна страдалног краља Луја XVI
Међу реликвијама крунске катедрале Нотр-Дам у Ремсу, истиче се свакако и Ремшко рукописно јеванђеље из XI века, над којим су се француски краљеви вековима заклињали приликом обреда крунисања. Ово краљевско јеванђеље било је опточено златом, тачније оковом ванредне лепоте и вредности, преиспуњено префињеним украсима од драгог камења и бисера са уграђеним делићем Часног Крста Господњег. Овај драгоцени оков је током Француске револуције опљачкан, али је дивна рукописна књига четворојеванђеља сачувана до данашњих дана, са тим што се данас више не чува у катедрали него у градској библиотеци Ремса. Ово Јеванђеље је посебно јер је исписано мистичним језиком за кога французи нису никада чули. Веровало се да је исписано анђелским језиком све док руски цар Петар Велики у XVIII веку није посетио Ремс. Када је ушао у катедралу у Ремсу, као знак нарочитог поштовања према високом госту, католички свештеници, показали су му главну реликвију храма – стародревну свету књигу, исписану тајанственим, непознатим знаковима. Узевши у руке древни рукопис, Петар I је, на ужас присутних свештеника почео да га чита, слободно и наглас.


Словенско православно Јеванђеље над којим су француски краљеви
 при крунисању полагали заклетву
Испоставило се да је Јеванђеље написано на словенском језику, пола на црквено-словенском, а пола на глагољици. Данас се зна да је ово Јеванђеље у Француску средином XI века донела руска кнегиња Ана Кијевска која се у Ремсу удала за француског краља Хенрија I и тако постала француска краљица (La reine de France), а да је рукописано почетком XI века, руком Светог Прокопија Сазавског, чувеног светитеља и подвижника, оснивача манастира Сазаве, тадашњег центра словенске хришћанске културе и духовности у Чешкој.
Иако су током векова после тога практично сви краљеви Француске заклетву полагали на словенском Јеванђељу, повест о томе како се света књига појавила у Француској била је у време посете Петра Првог крунској катедрали већ сасвим заборављена. Нико више није знао ни на ком је језику та књига написана. Французи, који су веровали да је текст тог Јеванђеља тајанствен и да је био написан на језику анђела, били су поражени кад се показало да гост, који је дошао из, по њиховом мишљењу, варварске земље, потпуно разуме тај „рајски језик“.



Нема коментара: