Врло је важно обележити мученичку смрт нашег Господара Императора Николаја Александровича и Његове Породице. Он је био последњи Монарх, помазан светим миром на царску службу. Господар – помазаник Божији. Та Тајна се врши током Крунисања и Помазаник Божији улази кроз царске двери у олтар ка часној трпези и причешћује се Светим Тајнама, као свештенослужитељ – одвојено Телом и Крвљу Христовом. Тиме Света Црква подвлачи велики духовни значај подвига Царске Службе, изједначавајући га са свештенослужењем.
Дакле,
Господар – Помазаник Божији. Свештено лице, носиоц посебне силе Благодати
Светога Духа. Та божанствена сила, која дејствује преко Помазаника Божијег,
задржавала је ширење зла „Тајне Безакоња“.
Апостол
Павле у својој другој посланици Солуњанима пише: „Тајна Безакоња већ дејствује,
само док се уклони онај који сад задржава”
(2Сол.:2:7).
Наш
духовни писац епископ Теофан Затворник и други појашњавају , да под „оним који
задржава“ треба разумети царску власт. Ђаво је одавно радио на томе да се у
свету појави антихрист, али није успевао, јер је божанска благодат, која двоструко
делује кроз Помазаника Божијега – онога који задржава, није допуштала такву
могућност.
Да
би задобила слободу свог деловања, „Тајни безакоња“ је било потребно да се „уклони“
онај који задржава, што се и десило по допуштењу Божијем због грехова целог
Руског народа. Десио се страшан злочин – цареубиство. Убијен је Господар –
Помазаник Божији, Покровитељ Православне Цркве, поглавар Православне државе.
Убијен је онај који задржава. И од тог момента је „тајна безакоња“ ослобођена и
сви ми смо сведоци разузданог пира и ширења зла по целом свету.
Из
онога што нам је познато, апсолутно је јасно да је тај злочин био ритуалан, а
не обично политичко убиство, што потврђује и кабалистички натпис на зиду
подрума куће Ипатијевих, где се одиграо тај, заиста сатански злочин. Исто као
што је Христос био распет на Голготи за грехе целог света, од свих остављен,
тако је и Господар принесен на жртву за грехе Русије, од свих остављен.
Нико
није пружио помоћ своме Господару у те дане тешких искушења, када је он био
затвореник богоборне сатанске власти. Зато, смртни грех цареубиства стоји као
велики терет над свим Руским народом, а стога, мање или више и над сваким од
нас.
Од
дана пада Руског Самодржавља, ђаво се са посебним јарошћу окомио на Руску Православну
Цркву. Заиста, у историји свих помесних цркава није било тако фаталног прогона цркве,
као што је претрпела и трпи Руска Православна Црква. У нашем Отачаству се
утврдила богоборна сатанска власт и зато се ми не можемо надати да ће се та
власт икада променити на боље, зато што сатана може да се напредује само у злу.
Али,
Господу је све могуће – Он има власт да ослободи Русију од окова ђавола!
Епископ
Нектарије Сијетелски, Руска Загранична Црква
Кратка
биографија владике Нектарија Сијетелског
Епископ
Нектарије Концевич родио се 1905. у граду Талси, Летонија. Често је са мајком
посећивао манастир Оптину. Старац Нектарије Оптински му је био духовник. Његова
мајка је као схимонахиња Нектарија сахрањена поред старца Нектарија.
Завршио
је машински факултет, после кога је радио као инжењер. 1935. је посвећен у
чтеца епископом Таганрогским Јосифом. Био је живи сведок совјетске сатанократије.
За
време Немачке окупације СССР-а, живео је у окупираном Кијеву који је уживао
верску слободу, где му је духовник био отац Адријан Римаренко, будући епископ Рокландски
РЗЦ. Пре уласка Црвене армије у Кијев 1943. заједно са немачким трупама повукао
се у Берлин где је у Световоскресенском катедралном храму РЗЦ примио чин ипођакона. Из Берлина је по завршетку рата успео да емигрира у Америку.
У
Америци се убрзо замонашио добивши
име свог духовног оца преподобног Нектарија Оптинског.
1962
године – хиротонисан је у чин епископа Сијетелског и викара Западно-Америчке
епархије. Био је веома близак пријатељ архиепископа Јована Максимовича.
Веома
се бринуо за правилно црквено и национално васпитање (веронауку) руске омладине
при храмовима РЗЦ, како би у Америци сачували своју веру и своју рускост. Био
је духовни руководилац свих руских скаута на територији САД.
Владика
Нектарије је био главна духовна подршка оцу Серафиму Роузу у делу оснивања манастира Платине, којег је рукоположио у чин јеромонаха.
Упокојио
се у Господу 1983. године. Сахрањен је на гробљу Светотројичког манастира
Џорданвил.
Нема коментара:
Постави коментар