Према антихришћанском
јеврејском предању и на основу рабинских тумачења библијских пророчанстава, тзв. Трећи храм – Хамикдош треба да се сагради на Храмовној гори (брдо Морија) у Старом граду Јерусалиму на
локацији коју они сматрају местом првог (Соломоновог, X век пре Христа) и
другог (Зоровавељевог, VI век пре Христа) храма.
Према већини православних светих отаца као што су Свети Јефрем Сирин, Свети Јован Златоусти и Свети Кирил Јерусалимски, Трећи храм неће бити законити храм подигнут Богу, већ синагога сатанина посвећена антихристу - Човеку безакоња.
Новозаветно учење у вези са јеврејским Трећим
храмом је следеће:
- Христово пророчанство о разрушењу храма: Када су ученици
показивали Господу велелепност Другог храма, Он је одговорио: „Неће остати овде ни камен на камену који се
неће разметнути“ (Мт. 24:2). То
се дословно испунило 70. године.
- Христов разговор са Самарјанком: На њено питање да ли се
треба клањати на гори Гаризим или у Јерусалиму, Господ одговара да долази час
када се Оцу неће клањати ни на гори ни у Јерусалиму, већ „у духу и истини“ (Јн. 4, 21:23). Тим речима је Христос јасно укинуо старозаветни храм и жртвоприношење.
- Христос као новозаветни Храм: Речима „Срушите овај храм, и за три дана ћу га подићи“ (Јн. 2: 19), Господ је говорио о храму свога
Тела. Христовим васкрсењем је саздан новозаветни храм – Црква Христова.
Зато се у православљу сматра да је било каква подршка или ласкање антихристовском
јудаизму богопротивна и душегубна. А то стога, што је јудаизам Христа одбацио и
разапео као преступника закона и још увек чека другог христа – јеврејског месију.
Уз то, јудаизам предано ради на обнављању јеврејског старозаветног храма
и у њему животињског жртвоприношења у Јерусалиму, што није ништа друго до богоотступништво
упорствовања у старозаветном закону који је Христом превазиђен и испуњен. Његовом искупитељном жртвом на Крсту
престала је потреба за приношењем животињских жртава у Храму. Он је постао
„Јагње Божије“, чиме су сви старозаветни обреди изгубили своју сврху јер је
дошла Истина коју су они само наговештавали.
Јевреји су после
богоубиства три пута безуспешно покушавали да изграде храм. После рушења другог
храма од стране Веспазијана и Тита (70. године), Јевреји су у време цара Адријана
Елије (владао 117–138. године) подигли буну са намером да врате старозаветно
устројство и храм који су доласком Христовим поништени. „Не увидевши да ратују против пресуде Бога,“ како каже Златоусти, „који је заповедио да Јерусалим (као јеврејски
духовни центар, нап. састављача) заувек опусти, а ономе који ратује против Бога
немогуће је победити.“ Побунивши се против
цара Адријана Јевреји су га натерали да град коначно опустоши уништивши све што
је остало од Јерусалима. Јеврејима је законом забранио улазак у Јерусалим, а на
месту Храма подигао је пагански храм посвећен Јупитеру, а сам Јерусалим
преименивао у Елија Капитолина.
Други покушај се
десио у време светог цара Константина. Сазнавши за тај њихов подухват, цар им
је одсекао уши и утиснувши им тако на тело символ непокорности, водио их је
свуда около као злочинце чинећи то као наук свим осталим Јеврејима уразумљујући
их ма где да живе да не покушавају исто што и ови.
Трећи покушај се
десио у време цара Јулијана Одступника (владао од 316-363. године). Ево како се
тај догађај описује у житију светог Кирила Јерусалимског:
„Кад после неког времена умре цар
Констанције, престо заузе законопреступни Јулијан. Он се у почетку притворно
показиваше побожан и добар. Но кад се Јулијан утврди на власти, он се јавно
одрече Христа, и даде Јеврејима велику слободу. Он им допусти да у Јерусалиму
обнове храм Соломонов, при чему их је помагао народним данком који је даван
цару. И кад се поче то богомрско дело, свети Кирило Јерусалимски пророчки
говораше својима да ће се Христове речи несумњиво испунити: Ни камен на камену
неће остати (Лк. 21, 6). Још се свети Кирил и мољаше Господу Христу да не
допусти непријатељима својим да доврше започето дело, него да ускоро обустави
њихов подухват и осујети њихову намеру.
И Господ услиши
молитву слуге Свога, и његове пророчке речи оствари. Јер једне ноћи би страшан
земљотрес, који не само поруши све што беше изнова сазидано, него извали и
растури старо камење, које се још држало под земљом. Све то би невидљивом силом
Божјом развејано као прах са тог места. А кад свану, многи се свет слеже тамо,
дивећи се томе чуду. И кад Јевреји помишљаху да се поново подухвате истога
посла, изненада спаде огањ с неба и сагоре сав алат. И све Јевреје спопаде
велики страх. А идуће ноћи појавише се на јеврејским хаљинама знамења светога
крста нацртана, која се никако не могаху избрисати ни опрати. Потом погибе
безакони Јулијан у походу против Персијанаца 363. године.“
У
вези са трећим покушајем изградње храма
свети Златосусти наводи: „Како су се, наиме Јудејци прихватили тога безаконог
труда, оголили темеље (остатака другог храма), изнели земљу многу и намеравали
прихватити се градње, огањ изби из темеља и одмах спали многе и људе, али и
камење на месту ономе, и то безаконо предузеће стаде јер су се, то видевши, Јудејци
избезумили и уплашили.“
Свети Григорије
Богослов такође детаљно описује ова Божија знамења: У својим беседама против
Јулијана, написаним непосредно након овог догађаја, он детаљно описује
земљотрес, огањ са неба и појаву крстова на одећи Јевреја.
Овоме су сведоци
и црквени историчари Сократ Схоластик и Созомен: У својим делима Историја Цркве они бележе како су Јевреји са великим жаром почели
радове око изградње Трећег храма, али су их „божански огањ“ и „страшан
земљотрес“ натерали у бекство.
Важно је
напоменути да ове натприродне догађаје потврђује и пагански историчар Амијан Марцелин, који није имао разлога да
измишља „хришћанска чуда“, што додатно оснажује веродостојност самих извештаја
о чудесном прекиду радова изградње Трећег јеврејског храма.
Свети
Јован Златоусти још у вези тога каже: „Као што је људима немогуће порушити оно
што је Бог подигао и што хоће да траје, тако исто им није могуће поново подићи
оно што је Бог порушио и што жели да остане порушено. Дакле, да Јудеји не би и
даље били бестидни, нити приписивали људима опустошење Јерусалима и храма, Бог
није пустио да једино храм буде разрушен, него је учинио да нестану сва његова чудесна
знамења и све ствари које су своје начело имали са небеса: огањ што спаљује жртве,
глас изнад ковчега завета, сјај камења са напрсне плоче првосвештеника и све
друге такве ствари.“
Детаљно
цитирајући старозаветне пророке, Свети Златоусти на неколико места наводи: „да
је Божији гнев према Јеврејима коначан,
да се Бог једном за свагда окренуо од њих, да их је коначно и неповратно напустио,
да их је предао бешћашћу непрестаном, да су лишени сваког опроштаја, да је Божија
казна Јеврејима коначна и да надаље код њих више неће бити законског приношења
ни жртава, ни свештенства ни цара“ (осим онога на крају времена када се зацари јеврејски
лажни месија син пропасти – антихрист, прим. сатстављача).
„Пошто
Христа убисте,“ закључује Златосути, „пошто руке дигосте на Господа, пошто
драгоцену крв пролисте, због тога вам нема поправке, нити на крају праштања и
оправдања.“
Изградња
Трећег храма је за православне хришћане једно од најосетљивијих есхатолошких питања.
То је очигледно знамење последњих времена и доласка антихриста. Тензије око антихристове
државе Израел која још увек није преузела контролу над целом Палестином и
Јерусалимом, расту. Тим пре, јер се на Храмовној гори налазе исламске светиње — џамија Ал-Акса и Купола на стени (Златна
купола) које се морају уклонити ради подизања Трећег храма.
Још
од самог настанка 1948. године Израел настоји да Јерусалим прогласи својом престоницом
и да уоквири територију „библијских“ „богообећаних“ граница „Великог Израела“ које
се распростиру од Нила до Еуфрата, фактички над већинским делом територије
Блиског истока. Због остварења овог заиста антихристовог пројекта на Блиском
истоку се воде непрестани крвави ратови и операције свргавања арапских режима од
којих је свакако најважнији и одлучујући актуелни рат Израела и САД усмерен против
Ирана.
Некритичка
и безрезервна подршка Израелу намеће се хришћанима широм света уз помоћ протестантске
јереси диспензационализма коју проповедају хришћански ционисти. Они тврде да су
повратак Јевреја у Свету земљу, обнова државе Израел и изградња Трећег храма испуњење
библијских пророчанстава и да су хришћани обавезни да их у томе подрже као изабрани
Божији народ.
Оваквом
богоотступничком ставу хришћана према Јеврејима и Израелу, доприноси и јерес јудејствујућих
екумениста који супротно учењу Цркве виде у нераскајаним богоубицама Јеврејима „Божији
народ“, а богоодбачени јудаизам сматрају равноснажном и равноспасоносном хришћанству
вером у некаквог заједничког јудеохришћанског бога, коме се заједно моле, без
обзира на то што је Господ рекао да је Бог Јевреја сам ђаво (Јн. 8:44).
Како
би одбранили нашу паству и православне хришћане од ових антихристовских јереси
и заблуда ове године смо у анатемизме Чина Недеље Православља додали следећу
анатему:
„Онима који уче противно Цркви да Бог изван ње — као јединог истинитог Народа Божијег и Новог Израиља — има и јеврејски народ, који је због богоубиства одбачен и проклет, а коме тобож и даље припадају Божији благослови и обећања; и који подржавају државу Израел као наводно испуњење библијских пророчанстава, приписујући Божански благослов ономе што је плод богоодступништва и људског безакоња; и онима који хуле да се без крштења могу спасити они који су Христа разапели и који у том греху богоубиства до данас нераскајани остају; епископима и клирицима који иду у синагоге сатанине на заједничке молитве са онима који у својим књигама и предањима не престају да износе гнусне хуле на Спаситеља Христа, поричући Његово Божанство, Оваплоћење и Васкрсење; онима који обмањују православне да су Јевреји и данас Божији народ и да су нам они некаква „старија браћа”, чиме одбацују пророке, Свете Апостоле и Свете Оце; и свима који својим екуменистичким ласкањем Јеврејима помажу тајну безакоња и припремају престо Антихристу у храму који они хоће поново да подигну у Јерусалиму, ради покоравања свих народа под ноге њиховог оца ђавола - АНАТЕМА!“
Манастир
Утешитељево, о Великом посту, месеца фебруара, 2026.
Епископ
Акакије Утешитељевски
Аудуио запис анатема ОВДЕ
Нема коментара:
Постави коментар