Појаснимо прво
шта заправо представља тај „цивилизовани свет“ коме београдске безбожнe компрадорске власти хоће да
придруже Србију? Под „цивилизованим светом“ треба разумети геополитички појам атлантизма
као савеза САД и ЕУ, кога контролишу и којим управљају антихришћански Јевреји,
а из кога проистичу тзв. западне вредности, међу којима содомија заузима
значајно место. Док, под атлантизмом треба разумети есхатолошки појам „Вавилона
великог“ из Апокалипсе, „мати блудница и гнусоба земаљских“ (Отк. 17:5), то
јест материјалистичку глобалну антихришћанску антикултуру. Дакле, у атлатнистичкој
цивилизацији порока (западних вредности) ми препознајемо мистични Вавилон из
Откровења, центар светске моћи који шири развратан утицај на цео свет и својом
инфамном мрежом обмањује све народе света, чинећи све, како би људи одбацили
Христа (Отк. 18).
Друго, желимо да
вам скренемо пажњу да за овај амартолошко[2]-патолошки феномен не користимо новокомпоноване називе
хомосексуализам или геј-изам јер су то тактички еуфемизми социјалног
инжењеринга за у римско-византијској хришћанској цивилизацији устаљени црквени
и државно-јуридички израз, содомија. Ови еуфемизми имају за циљ да аутентичну застрашујућу
и светогрдну конотацију содомског греха замене модерним, пријатнијим и
прихватљивијим изразима[3]. Из истог разлога измењен је и вековни израз
чедоморство (инфатицид) у бенигни израз абортус или побачај.
Код нас Словена
уз израз „содомија“ обично се користи и архаизам, „мужеложништво“. Распрострањенији
и модернији израз „педер“ своје етимолошке корене води од старогрчког израза „педерастија“,
састављеног од грчких речи παῖς – дете и ἐραστής –
љубавник. Дакле, реч „педер“ заправо означава содомиту – мужеложника педофила,
што свакако не одступа од правилне конотације израза, јер како је познато,
содомитима није страна педофилија. Овде свакако треба обратити пажњу и на то да
се израз содомија код нас Срба погрешно повезује са зоофилијом (скотолоштвом),
полном изопаченошћу сексуалног односа са животињама.
Етимолошки, реч „содомија“ или „содомит“ потиче из Старог Завета, од библијског града Содома који је Бог уништио због развратности његових становника. Како би у потпуности разумели овај библијски израз потребно је да се погрузимо у библијску историју авраамовског периода.
Старозаветна повест, у Првој књизи Мојсијевој, говори нам о праведном
Лоту, синовцу праоца Авраама који се као дошљак настанио у Содому. Содома са
околином била је насељена окорелим грешницима који су масовно упражњавали
противприродни богомрски грех мужеложништва. Разврат содомљана је био толико
велик да је Бог послао два Анђела да погубе град Содому са целом околином. Ово стога, што је ужасни
вапај греха содомског дошао до Бога, јер сама
природа људска, силована
и прљана противприродним развратом, вапије ка Богу покрећући Га на казну. Зато су Анђели и казали Лоту да су
послани од Бога како би
истребили све који устају
против своје природе и тиме гневе свог Творца, Који је људској природи одредио границе моралности.
Иначе грађани Содомљани, и старо и младо, како наводи Свето Писмо, практиковали су противприродни блуд не само међусобно, у свом окружењу, него су настојали да на то, милом или силом, приволе и друге. Управо се то и десило када је праведни Лот на улазу у град срео два Анђела, у виду двојице прелепих младића, путника и странаца, па их је позвао да преноће у његовом дому. Урадио је ово донекле из разлога да их угости, а донекле из разлога да их заштити и сачува од својих суграђана мужеложника. Путници су се сместили код њега. И још док не беху легли, грађани Содомљани слегоше се око Лотове куће, старо и младо, и викаху Лота да им да странце младиће како би са њима извршили противприродни блуд. А Лот им се обрати: „Немојте браћо чинити зла. Ево имам две кћери које су девственице, њих ћу извести, па чините са њима шта вам је воља, само не дирајте те људе, јер су ушли под мој кров“.
Свеједно, грађани Содомљани, распаљени не на природни него на противприродни грех, нису хтели Лотове кћери, него управо младиће дошљаке кћери, како би испунили своје гнусне и безаконе похотне жеље. Разгневљени и успаљени ђавољом похотом насрнуше на
праведника и почеше разваљивати врата. Видећи то, Анђели Божији увукоше Лота
у кућу и послаше на грађане Содомљане слепило, које их је толико поразило да више нису могли наћи не само Лотов дом, него ни своје куће. И рекоше два Анђела Лоту да
изведе из града своје најрођеније, јер ће град Содома бити уништен пошто је вика (вапај) његових противприродних
грехова превелика пред
Господом. Лот изађе са својом женом и ћеркама из града и Господ пусти са неба
камену кишу од сумпора и огња, и затре град Содому и све околне градове
и сву ону раван и све људе и стоку (1. Мој. 19).
Ето одакле нам долази
древни и у хришћанској цивилизацији устаљени назив за мужеложништво – содомија,
те је стога и те како важно да се овај назив као аутентичан врати у употребу,
уз потпуно игнорисање наметнутих манипулативних тактичких израза атлантистичког
социјалног инжењеринга.
Следеће на шта
хоћемо да обратимо вашу пажњу је амартолошко вредновање содомског греха.
Односно, колику тежину у рангирању смртних грехова носи содомски грех?
После Кајиновог
братоубиства чија је „крв вапила са земље к Богу“ (1. Мој. 4:10), у истој Првој
књизи Мојсијевој, у старозаветној повести о Содому и Гомору по други пут наилазимо
на грех који вапије до Бога (1. Мој. 18:20, 19:13). Какви су то греси који
вапију Богу? Црквено учење врши рангирање најтежих грехова на три групе. Прва група
су смртни греси, друга, греси против Светог Духа, и трећа, греси који вапију на
небо, то јест греси који још овде на земљи вапију за Божијом осветом. Содомија
спада у ово трећу групу, вапијућих грехова. А од вапијућих грехова, којих по
Светом Писму има четири, содомски грех је највећи и најтежи, он највише гневи
Бога, подстичући Га на освету и призивајући Његову страшну и неумитну казну.
Ово потврђују и речи светог Јована Златоустог: „Од свих грехова, ни један не
може да се пореди са содомским безакоњем“ (Беседе на Посланицу Римљанима,
Беседа 4.).
Како бисмо још боље увидели колико је овај противприродни содомски грех страшан и мрзак пред Богом, навешћемо вам и застрашујуће сведочење
древног светог оца,
блаженог Јеронима Стридонског (IV век) који наводи да су сви они несрећни људи који су огрезли у содомском греху, у оној светој ноћи у
којој се Спаситељ наш Исус Христос родио од Пречисте Дјеве Богородице, били по
васцелом свету побијени огњем и муњама. Јер Извор чистоте Христос, када је
пречистим Својим рођењем
дошао на свет, није дозволио да се у свету, у часу Његовог рођења, нађе такав ужасни противприродни грех[4].
Свети Августин
Ипонски на основу црквеног предања износи становиште да су „греси против
природе, као што је содомски грех, одвратни и да заслужују казну кад год и где
год да су почињени. Када би их сви народи починили, сви би били подједнако
криви за исту оптужбу у Божјем закону, јер наш Творац није прописао да једни
друге користимо на овај начин. У ствари, однос који треба да имамо са Богом,
сам по себи је нарушен када је наша природа, чији је Он Творац, оскрнављена
изопаченом пожудом.“[5]
Осврнућемо се
сада на етичку страну питања толеранције содомског греха са реторичким питањем:
Да ли би Бог Лота спасао од ужасне истребљујуће казне града и грађана Содома да је био толерантан и саосећајан према
содомском греху? Наравно да не! Лот не само да није подржавао, штитио и оправдавао своје суграђане Содомљане,
већ их је опомињао, називајући њихову полну изопаченост, не прихватљивом, романтичном
сексуалном оријентацјом, већ злом. Чак им је понудио своје ћерке да их обесчасте, не би ли их макар навео на мањи грех, на грех блудочинства!
Насупрот Лоту,
његова жена беше претворена у слани стуб, управо због тога што се осврнула за
Содомом (1. Мој. 19:26) показујући тиме емпатију и сажаљење према својим
суграђанима и суседима које је сустигла праведна казна Божија. Стога треба да
подражавамо праведног Лота и да покажемо своје отворено и недвосмислено противљење содомитима, називајући њихову гнусну
парафилију правим именом – зло. У супротном, будемо ли ћутали и толерисали зло, постаћемо његови саучесници
и тиме ћемо призвати на своју земљу и цео народ проклетство и велики и
неумољиви гнев Божији. Зато је ово наш отворени позив на нетолеранцију
содомије, јер нас Писмо учи: „избаците (не толеришите) злога између вас самих“
(1. Кор. 5;13).
Иако хришћанство није
против толеранције, оно
не може да подржи и толерише баш све. „Треба тежити само добром миру, који има
добар циљ и сједињује са Богом. А када се ради о очигледној безбожности – говоре Свети Оци – онда пре треба пристати
на огањ и мач, без обзира на захтеве времена и властодржаца, и уопште на све, него се
помешати са лукавим квасцем и бити у додиру са зараженима.“[6]
Псеудо вредности
које нам безбожници намећу: егалитаризам, либерализам, феминизам, џендеризам, диверзитизам,
инклузивизам и толеранције сваке врсте зла као што je на пример содомија, нису у сагласности са Божијом законом и као такве нису
аутентичне вредности хришћанске цивилизације, па ни нашег народа, већ су моћна
оруђа социјалног инжењеринга у рукама глобалистичке антихришћанске елите у сврху уништења хришћанске породице, хришћанских нација, хришћанских држава и
хришћанства уопште. Вековечни хришћански вредносни апсолутизам, заснован на непролазном императиву Закона Божијих, не може се заменити теомахистичким вредносним
релативизмом.
Нас зато не
интересују одлуке безбожника/богобораца из Америчке психолошке асоцијације и
Светске здравствене организације чије псеудонаучно мишљење креирају њихови јеврејски
финансијери, на основу којег је депатологизована содомија (АПА, 1973. – СЗО,
1990.) и проглашена нормалном сексуалном орјентацијом, на основу чега је у
законодавствима секуларизованих[7] хришћанских држава извршена и њена декриминализација.
Пошто смо се
дотакли законодавста, није на одмет да се подсетимо Законика хришћанске
цивилизације који је у целом истински цивилизованом хришћанском свету био на
снази целих 17 столећа. Историјски значај увођења хришћанских верских норми у
световне правне законике припада хришћанским царевима касноантичког периода.
Римски цар Константин и његов наследник Констант 342. године донели су закон
(Теодосијев законик, IX 7,3),
по коме су мушкарци који сексуално опште са другим мушкарцима били кажњавани
одсецањем главе. Цар Валентинијан II је 390. године увео закон по коме су мушкарци мужеложници спаљивани пред
очима јавности (Теодосијев законик, IX 7,6). Овим законима је започета стандардизација кривичног законодавства која
је по том питању остала суштински непромењена током целог Средњег века и раног Новог
века.
Законик светог
цара Јустинијана Великог, творца Corpus Juris Civilis (Јустинијанов зборник), који се
сматра срцем и основом законодавстава готово свих савремених цивилизованих
народа, за акт содомије такође је одређивао смртну казну: „Ако се и после овог
нашег упозорења открије да неко истрајава у таквом безакоњу, он ће се учинити
недостојним милости Божије и даље ће бити подвргнут смртној казни утврђеној
овим законом.“ „У случајевима кривичних тужби, јавно тужилаштво ће се
руководити различитим законима, укључујући Lex Iulia de adulteriis... који кажњава смрћу оне који почине одвратан акт са другим мушкарцима.” (Justinian, Codex Iuris Civilis, IV, XVIII, 4). „Дакле, наређујемо најславнијем префекту Главног
града да ухапси оне који устрају у наведеним недозвољеним и безбожним делима
(содомији)... и да им изрекне најоштрије казне, како град и држава не би
пострадали због оваквих безаконих дела.” (Justinian, Codex Justiniani, nov. 77, nov. 141).
Свети цар
Јустинијан I Велики у
својим Новелама још наводи: „Будући да неки људи, захваћени ђаволским
подстицајем, упражњавају међу собом најсрамније пожуде и поступају противно
природи: ми им заповедамо да узму к срцу страх Божији и суд који ће доћи, и да
се уздржавају од таквих ђаволских и безаконих пожуда, да их не би посетио
праведни гнев Божији због ових безбожних дела, због чега градови пропадају са
свим својим становницима. Јер нас Свето Писмо учи да су због сличног безбожног
понашања градови заиста пропали, заједно са свим људима у њима“ (Новела 77.).
По узору на
Римско-византијско право, ових закона се држала и немањићка Србија.
Ми се у односу
према содомији свакако и данас држимо ауторитета велике хришћанске римско-византијске
цивилизације, а јудеомасонску теомахистичку цивилизацију порока започету Француском
револуцијом, која је прва из Кривичног законика избацила содомију као кривично
дело (1791.) са гнушањем презиремо. Ову револуционарну тенденцију следовала је и
јудеобољшевичка богоборна револуција СССР-а. Лењин је одмах приликом преузимања
власти донео декрет о декриминализацији содомије (19. децембар 1917).
Наше подсећање на
пређашње законодавство римско-византијске хришћанске цивилизације, не значи да
се залажемо за повратак смртне казне за содомију. То је само израз наше
верности хришћанском цивилизацијском континуитету и концепту, на основу кога се
свим силама залажемо за рекриминализацију содомије као кривичног дела и противприродног
деликта за које се одређују затворске казне или принудни боравак у
психијатриско-преваспитним установама. Јер је рекриминализација содомије један од
императива духовног и националног препорода српства.
Пошто смо феномен
содомије анализирали из геополитичког, есхатолошког, амартолошког, етимолошког,
историјског, етичког и јуридичког угла, прећи ћемо на изношење нашег става
поводом најављеног догађаја „EuroPride 2022“.
Држимо се
становишта да прихватање одржавања содомске егзибиционистичке параде од стране
било које државе није само питање социјалног инжењеринга ради укидања хришћанског
морала, гашења хришћанске савести и мењања свести прихватањем или толеранцијом
лажних антихришћанских вредности које нам намеће Нови антихришћански Светски
Поредак, него је то мистични чин својеврсне иницијације те земље и тог народа, који је раван одрицању од Христа.
Ето, због чега је изузетно важно рећи одлучно НЕ содомској
револуцији! Ето, због чега сви треба крштењски да пљунемо на содомију, односно,
на сатану и сва дела његова (онако како се то ради у обреду крштења), од којих
је содомија, како смо навели, међу свим ђаволским делима најбогомрскија.
Омогућавање јавне
промоције полне изопачености на улицама српске престонице само је први
корак ка безакоњу несагледивих размера! Немојте се заваравати. Содомити се неће зауставити „излажењем из ормана“.
Слободни дефиле полних изопаченика главним улицама неке престонице није циљ сам по себи. Он јесте недопустив, гнусан,
понижавајући и срамотан, али је само прелазна фаза. Као и свуда у врлом новом „цивилизованом“
свету, содомити ће убрзо издејствовати од београдске компрадорске
власти содомизацију школа (преваспитавање деце) и легализацију истополних бракова, која подразумева да сексуално изопачени
предатори – педери (педофили) добију право на усвајања деце која ће одрастати у веома болесном окружењу и
коју ће васпитати веома болесни људи.
„EuroPride 2022“ је логични след прогреса
апостасије. Пуштали смо „домаће“ параде содомита да годинама уназад пркосе Богу
и традиционалним вредностима нашег христоименитог народа. Није постојала
народна воља да се та пошаст у корену сасече. На протестима против содомских
парада није се могло избројати више од пар стотина душа. Зато смо дочекали да ове
године српска престоница и Богородичин град буде центар содомита за целу Европу.
Од 12. до 18. септембра Београд ће преплавити хиљаде окорелих содомитских
екстремиста из Европе и читавог света, које ће пратити промискуитет, перверзни разврат,
проституција, педофилија, прљавштина, заразне болести, наркоманија, сексуално
насиље и бизарна дегенеративна мода и кореографија најперверзнијих содомијада
из метропола већ одавно дехристијанизоване и содомизоване западне Европе.
17. септембар је
дан када је најављен централни догађај „EuroPride 2022“ у Београду, дан када ће се
одржати содомска парада. Ништа не прејудицирамо, али констатујемо да је сама
парада заказана баш на дан (4. септембар по црквеном календару) старозаветног
хришћанског пророка Мојсеја Законодавца. Управо онога који је Духом Светим
људима предао Законе Божије, од којих се један односи на содомите: „Ко би
мушкарца облежао као жену, учинише гадну ствар обојица; да се погубе“ (3. Мој.
20:13).
Држимо се мишљења
да 17. септембра сви треба да дођемо у центар Београда и да на отворен и
непосредан начин искажемо
– не своје псеудограђанско право на неслагање са легитимном манифестацијом, па
да у духу плурализма они шетају, а ми мирно протествујемо, него прекипели
праведни гнев који ће по цену употребе силе спречити одржавање најсветогрдније
сатанистичке манифестације на овим просторима икада.
Нека свако ко је
српски Богољуб и српски родољуб дигне свој глас тоталне нетолеранције и гнушања према дрском и гнусном содомском походу на
Србију. Они пак који нису у могућности да дођу и да на улици јавно искажу свој гнев, нека се ватрено моле да Бог да храбрости, снаге и
истрајности свим учесницима антисодомских протеста, како би наоружани силом с
висине онемогућили содомљане да спроведу у дело њихову злу намеру, а нечастивим
властодршцима коначно, једном за свагда показали да ни њихова неће горети до
зоре.
Упозоравамо и компрадорске
полицајце, нарочито старешине, који ће од праведног народног гнева штитити нешто тако гнусно и демонско, нешто од чега би по својој дужности и како заповеда наш народни
етос – не по Вашингтону и Бриселу, већ по правди Бога истинога –управо они,
чувари јавног реда и морала, требало да чувају свој народ и
своју децу (од содомске пошасти). Нека их Сам Бог уразуми, да откажу послушност богоборној властели и тако избегну велики гнев Божији који би поред свих нас
пао и на њих и њихове породице.
Призивам
благослов Божији на све оне који ће на улицама Београда исказати праведни гнев народа
Божијег и отпор овој нечувеној промоцији сатанског зла.
Позивам сва верна
чеда Светосавске Српске Цркве да сви заједно устанемо у одбрану светиње, добрих
и богоугодних предањских хришћанских вредности, да се српство врати на пут
богоугађања и да све што радимо увек буде свето и честито и миломе Богу
приступачно.
Како чинили, тако
нам Бог помогао и сви свети небеске Србије, на челу са нашим вечним
архиепископом и архивождом Светим Савом.
С нама је Бог!
+Акакије, епископ
Утешитељевски
-------------------
[1] Компрадор –
човек који у својој земљи делује као агент страних организација које обављају
послове у области инвестиција, трговине, економских или политичких операција.
[2] Амартологија,
(грч. ἁμαρτία - грех; и λόγος – слово) богословско учење о греху
и његовим последицама.
[3] Израз
хомосексуализам је имао за циљ да феномен содомије секуларизује и преведе га у домен
псеудонаучне медицинске терминологије са крајњим циљем његове
депатологизације. Док израз геј (енгл. gay — весео) осим што означава содомите, нарочиито
њихове политичке активисте, има за циљ да содомију афирмише као позитивну,
прихватљиву и чак симпатичну појаву.
[4] Према светом
Димитрију Ростовском, „Летопис, који говори о делима од постанка васељене до
Рођења Христовог“, Санкт-Петербург, 1796).
[5] „Исповести“,
књига 3, погл. 8, стр. 65.
[6] Свети
Григорије Богослов, Дела, том 1, стр. 192.
[7] Секуларизам
је еуфемизам за пројекат дехристијанизације хришћанске државе и друштва.
Нема коментара:
Постави коментар