Успенски пост - подвиг Макавејских мученика и строго држање установе поста

Светих Седам макавејских мученика, њихова мајка Соломонија и учитељ Елеазар. Фреска манастира Светог Георгија - Старо Нагоричино, Србија, 1317.

Беседа светог Филарета Исповедника, митрополита Њујоршког,
 првојерарха Руске Заграничне Цркве

У историји јеврејског народа постојао је црквени период, када су пали под власт моћног паганског краља Антиоха Епифана, који је Цркви наметнуо да сви његови поданици, сви који су под његовом влашћу, исповедају једну веру и имају исте обичаје. Слаби, слабовољни, плашљиви људи су увек били, јесу и биће. Када је краљ покушао да спроведе ову своју наредбу у Јудеји, било је, наравно, и тамо случајева, када су малодушни, плашљиви људи пристајали да испуне краљеву наредбу и одрицали се своје вере и свог закона. Али истовремено, краљ је чуо тако чврст и одлучан отпор многих да је и сам био у недоумици.

Црква се сада сећа неких од оних који су чврсто одбацили сва краљева наређења и радије су се растајали са својим животима, али никако не кршили правила и наредбе свог закона. То су била седморица младе браће Макавејских мученика, њихов учитељ, духовни наставник, старац Елеазар, и њихова мајка Соломонија. Према царевом наређењу, од њих се захтевало да једу храну коју су јели незнабошци. Верне слуге Божије су то категорично одбили!

Тада су мучитељи прво покушали да утичу на њиховог духовног наставника, старца Елеазара, надајући се да ће, ако он пристане, моћи да их убеди да испуне цареву вољу. Али старац Елеазар (на кога су мучитељи, наравно, рачунали да је слаб, немоћан старац и неспособан да покаже постојаност) категорично је и безпоговорно то одбио. Поштујући његову седу косу, јер је на све остављао снажан утисак због своје мудрости и праведног живота, поштујући ово, понудили су му: „Даћемо ти да једеш храну која је дозвољена твојим законом“, рекли су му, „само нека други мисле да једеш нашу храну“. Али овде је старац огорчено одбио: „У мојим годинама је недостојно бити лицемер“, рекао је, „а шта ће други рећи када виде да је старац Елеазар променио своје законе?“ Он је одбио и платио за то својим животом.

Тада су се мучитељи обратили самој браћи. Али они, показавши се чврстим као и њихов наставник, издржаше разне муке, укључујући и оне најподмуклије. Сам цар их је наговорио и захтевао да их и мајка наговори. Мајка, заиста, поче да их наговара, али не да послушају цара, већ напротив - да се не плаше његових мучења, већ да буду верни до краја и тада ће бити крунисани од Свемогућег Бога. Младићи су послушали мајчин савет, издржали сва искушења и, као мученици, крунисани од Бога, отишли су у други свет. После њих је мучена и мајка.

Светитељ Филарет Нови Исповедник

Није узалуд што се Црква данас, управо првог дана Успенског поста, сећа ове невероватне чврстине и храбрости старозаветних мученика. Колико лакомислено људи које сматрају верујућима сада гледају на пост, чак и они који сами себе сматрају, верујућима. Гледају на пост као на неку ситницу, као на нешто неважно. А како су се људи у древна времена односили према посту?! На крају крајева, свети макавејски мученици, које је Црква прославила због свог подвига, за шта су они пострадали? Зато што одбијају да једу храну забрањену Божјим законом. А када дође пост, одређене врсте хране су забрањене Божјим законом. Али људи се према томе односе на најнеозбиљнији начин, као да је у питању нека ситница. И чак покушавају да оправдају своју неправду у том погледу - кажу да каква је разлика за Господа Бога да ли једем брзу мрсну или посну храну? Али сам Господ Исус Христос је дао пример када је постио четрдесет дана у пустињи. Ви и ја знамо да су прве главне постове установили апостоли. Дакле, ово је неспоран црквени закон. Дозволићу себи да вас још једном подсетим на оно што сам већ овде рекао: како је једна жена дошла код Светог Серафима Саровског, која се трудила да уда своју ћерку, младу девојку, у што бољи брак. Дошла је да се консултује са Светим Серафимом. Старац јој рече: „Када будеш бирала будућег животног сапутника за своју ћерку, пре свега, сазнај да ли поштује постове. Јер онај ко не поштује постове није хришћанин, ма ко себе сматрао или како год расуђивао.“ Свети мученици Макавејци нам дају пример како се поштују постови. Они су живели у Старом завету, нису имали богатство благодати и хришћанског закона које ми имамо, и веровали су само у долазећег Месију. Међутим, колико су били непоколебљиви и глатко одбијали забрањену храну и због тога страдали, дајући своје младе животе. Нека овај њихов пример буде у сећању свакога од нас, да непоколебљиво поштујемо правила Цркве, установе светих, спасоносне уставе које нам је Црква послала не да нас угњетава и збуњује, већ да нас духовно васпита као грађане Царства Небеског. Амин.