Јављање Светог Цара Константина Преподобном Пајсију Великом
Зажелевши, дакле, да га и ја видим (каже преподобни Јован Колов, у Житију Преп. Пајсија Великог), пошто је било могуће да и на основу његовог погледа само уживам божанску благодат, отидох к њему, и пре него што сам куцнуо на врата његове келије, чух га да разговара са другим човеком, па устежући се да куцнем, стајао сам напољу; мало сам, међутим, изазвао шум; пошто је то часни отац чуо, изађе напоље и видевши мене, сав радостан загрли ме и целива; тако и ја њега. Потом, улазећи заједно у његову келију, и не видећи никог другог, био сам у недоумици и размишљао: ко је, дакле, био онај који је малопре разговаpao ca Преподобним? Па разгледах и једну и другу страну не бих ли некога угледао. А он ме упита: Зашто гледаш ту и тамо и питаш се као да си угледао неку необичну ствар.« И ја му одговорих: Па заиста нешто чудно видим, и нашав се у недоумици не знам шта да кажем, јер малопре чух глас другог човека који је разговарао са тобом, а сада не видим никог другог па не знам шта је то? Зато молим твоје преподобије да ми откријеш ту чудну тајну. А божаствени отац ми рече: О, Јоване, чудну тајну хоће Бог данас да ти открије, а ја треба да ти откријем љубав коју према нама има његова благост. Најдражи од пријатеља! овај кога си чуо да разговара са мном био је велики Константин, први цар Хришћана, а сишао је с неба, послат од Бога, и рече ми: "Блажени сте ви који сте се удостојили да имате једин ствено уређење, јер заиста је ваше ревносно блаженство од Спаситеља." А ја, рекавши њему: "Па ко си, господине мој, ти који то кажеш и много срећним сматраш нас монахе?" И добих одговор: "Ја сам велики Константин. Сишао сам с небеса да бих ти открио славу коју уживају монаси на небесима, и блискост и смелост коју имају према Христу: зато те сматрам блаженим, о Пајсије, јер их подстичеш на тај свештени смер подвизавања; а себе укоревам и оптужујем зашто нисам постигао тај највеличанственији поредак монаха, и не подносим штету коју добих". Поново рекох ја њему: "Зашто, о чудесни, оптужујеш себе? Зар ти ниси уживао ону вечну славу и божанску светлост?" Одговори ми: "Да, уживао сам ја, али немам смелост коју имају монаси, нити исту част са њима, јер гледах душе неких монаха које, одвојивши се од тела, летеху као орлови и с великом храброшћу узлетаху на небеса, а противнички одред демона се уопште није усуђивао да им се приближи; затим сам гледао како су им се отварала врата неба и улажаху унутра, и појављујући се небеском Цару, прилазили су са великом смелошћу Божјем престолу. Због такве, дакле, вредности дивећи се ја вама монасима, сматрам вас блаженим, а себе оптужујем што се нисам удостојно да примим такву одважност, и камо среће да сам хтео да оставим привремено царство и царску одећу и круну па да постанем сиромашан и да облачим врећу и да прихватим све остало што тражи монашко уређење. А ја опет рекох: "Добро кажеш све то, о најблаженији царе, и тиме нас тешиш, али судови Бога нашег треба да су такви, и није праведно да друкчије кажемо за божанско правосуће, јер Праведни Судија све по правди даје, свакоме према вредности; према труду даје и плату свакоме. Твој живот није имао исти труд, нити је био сличан животу монаха, јер ти си имао жену - свог помоћника, своју децу, своје слуге, и разна уживања и одмарања, док монаси, презревши све сласти и радости овога живота, примише Бога уместо свих добара света и Њега су имали за радост и своје богатство, а као наслада и велико уживање било им је то да чине што је Њему угодно, па су, по Апостолу, били сироти, угњетени, злопаћени. Стога је теби царе немогуће да постанеш раван са њима.« У часу док смо ми о томе говорили, дошао си и ти, брате мој Јоване, а он одмах узлете на небеса. Зато сада кад си отворено сазнао преко ове тајне колико добара дају трудови подвига, учврсти братију. Чувши то, ја Јован, велику захвалност дадох Богу, а затим разговарајући дуго са божаственим Пајсијем, вратих се своме дому радујући се и поносећи се. О томе, дакле, тако; беседа ће показати и бескрајну ревност коју је имао у вери велики Пајсије.Ова повест преузета је из пуног
житија Светог Пајсија Великог,
објављеног у „Неон Еклогиону“, збирке бројних
пуних житија светаца, допуњених из многих и разноврсних књига и преведених на
једноставан начин од стране светог Никодима Агиорита.
Нема коментара:
Постави коментар