Српска Истински Православна Црква сматра се неодвојивим делом Српске Православне Цркве и њеним канонским наследником након што су архијереји Београдксе патријаршије отпали од Православне вере, сарадњом са безбожном комунистичком влашћу (сергијанизам), уласком у општење са новокалендарским расколницима (и новопасхалцима), прихватањем свејереси екуменизма (религија Антихриста) речју и делом, органским чланством у Светском савету цркава, које подразумева активно учешће у екуменистичким молитвама и богослужењима са јеретицима и другим нехришћанским религијама, огрешујући се на такав начин о Правила Светих Aпостола, Васељенских и Помесних Сабора и Светих Oтаца. Богохулним исповедањем да православни хришћани верују у истог Бога са богопроклетим Јудејцима и богомрским Мухамеданцима, што представља дрско одрицање од Сина Божијег Исуса Христа.

субота, 1. новембар 2025.

Светитељ Филарет Њујоршки, беседа на 21. недељу по Духовима

Прича о сејачу

Чули смо Спаситељеву причу о сејачу (Мт. 13:3-8). Она је многима, наравно, позната. Сејач је посејао своје семе, оно је пало на разна места, и само је оно што је пало на добру земљу донело добар плод. Неко је пало поред пута, као што је рекао Господ, и птице су слетеле и покљуцале га, не остављајући ништа иза себе. То се дешава са духовно непажљивим човеком. Можда чују реч истине, али оно што му се дешава јесте, као што каже руска пословица: „Ушла је на једно ухо, изашла на друго, и ништа није остало у глави.“ Када се он тако лакомислено и олако односи према речи истине, онда, као што је рекао Господ, долази сатана и отима ту реч истине из његове душе потпуно, и он остаје без ичега.

Једно семе, као што каже прича, пало је на каменито тло, где је одозго била земља. Али та земља није имала дубину, већ камење. И тако је никло, али пре него што је могло да донесе плод, сунце га је угрејало, осушило танак слој земље који је прекривао камење, и оно је пропало не доносећи плод. То су, како је Господ истакао, превртљиви људи који у почетку изгледају као да прихватају реч истине, чак изгледа као да желе да живе добрим хришћанским животом, али чим се сусретну са невољама и тугама, када треба да докажу да су православни, они се повлаче и напуштају добар живот који су започели, и такође не доносе плод.

Једно семе је пало, како је Господ рекао, међу трње, међу коров. Изникло је и требало је да донесе плод, али га је коров угушио. То се дешава са човеком који прихвати реч истине. Његова душа је привучена њоме, и он, чини се, почиње да живи добрим хришћанским животом, али светска сујета, све врсте брига и обавеза, посебно обмана богатства, гуше овај добри плод. Могао је бити добар, али и ова биљка остаје бесплодна - светска сујета и греси гуше добри плод.

И тако, коначно, семе које је пало на добру земљу проклијало је, расло, нарасло и донело добар плод, као што је Господ рекао: једно стоструко, друго шездесетоструко, треће само тридесетоструко. Духовни живот човека варира. Па ипак, сва три доносе добар плод. И рекавши ово, Господ је позвао своје слушаоце да размисле о ономе што су чули: „Ко има уши да чује, нека чује!“ (Мт. 13:9). Ми често ствари спознајемо само спољашњим слухом, док наш унутрашњи, духовни слух заправо ништа не чује.

Добро семе се сеје, и оно је већ било посејано раније. Сам Господ је био његов Први Сејач, затим Његови апостоли, па њихови наследници – црквени свештенослужитељи. Ово семе се и даље сеје. Али не можемо а да се не сетимо још једне приче, која говори како је један земљорадник посејао добро семе на њиви, а онда је ноћу дошао његов непријатељ и посејао лоше семе – коровско, безвредно, штетно семе (Мт. 13:24–30).

Управо је то садашње поље живота: добро семе је посејано, али колико се сада сеје лошег семена! И ово лоше семе, баш као и коров, може потпуно да угуши добро семе. Зато чувајте Реч Божију, када је чујете или читате, примите је у своју душу са страхопоштовањем, пажљиво и запамтите да није довољно само да је прихватите, већ и да се трудите да је примените у свом животу.

Јеванђеље не би требало да буде обична књига која стоји на полици или на столу, скупљајући прашину; оно би требало да буде Књига живота за хришћанина. Стога, само они који слушају или читају Реч Божју и примењују је у пракси су истински хришћани. Имајте на уму да је Господ Исус Христос, пре краја свог земаљског живота, рекао: „Ко не слуша речи моје, имаће свог судију у последњи дан Страшног Суда – реч коју Сам говорио, она ће му судити у последњи дан“ (Јн. 12:48). И ова Реч је у Јеванђељу. И ако човек није ни отворио Јеванђеље, на Страшном суду неће имати добар одговор. Запамтите ово, љубљени, читајте Свето Јеванђеље и трудите се да управљате своје животе по Јеванђељу. Амин.

Извор: Проповеди и поуке Високопреосвећеног митрополита Филарета, Првојерарха Руске Заграничне Цркве, Издање Комитета руске православне омладине при РЗЦ, 1981.год. Valley Cottage, САД

Превод са руског, манастир Утешитељево

Нема коментара: