Недеља
осма по Педесетници
Објашњење
недељног Јеванђеља по приручнику за проучавање Светог писма Новог завета
Четворојеванђеља, архиепископа Аверкија Џорданвилског
(Мт. 14:14–21; Мк.
6:32–44; Лк. 9:10–17; Јн. 6:1–15)
О овом чудесном догађају говоре сва четири Јеванђелиста, при чему Јеванђелиста Јован указује на овај догађај као на повод Господу да пред Јудејцима открије Своје учење о хлебу небеском и о тајни причешћа Телом и Крвљу Његовом. Такође даје и важну хронолошку напомену, да се све то догодило када се „приближавала Пасха, празник јудејски“ (трећа Пасха служења Христовог).
Након што је примио вест о смрти Јована Крститеља, Господ Исус Христ се
повукао из Галилеје. Заједно са Апостолима, који су се управо вратили са свог
проповедничког путовања, отишао је чамцем на источну страну Тиверијадског
језера, у пусто место близу града Витсаиде. Будући да се једна Витсаида
налазила на западној обали близу Капернаума, овде се, мора бити, мисли на
другу, која се налазила источно од ушћа Јордана у Генисаретско језеро, а звала
се Витсаида-Јулија.
Према казивању Еванђелисте Марка, народ је видео како они тамо одлазе,
па су многи пешице пожурили тамо из свих градова. Стигли су на другу страну пре
њих и поново се окупили око Исуса Христа у том пустом месту. Видевши мноштво
народа, Господ се сажалио на њих, „јер беху као овце без пастира“, и почео је
много да их учи (Мк. 6:34), да им говори о Царству Божијем (Лк. 9:11) и да
исцељује њихове болесне (Мт. 14:14).
Након неког времена, према казивању Светог Јована, Он се попео на гору и
тамо седео са Својим ученицима, када је видео да мноштво народа иде ка Њему.
Дан је већ почео да нагиње ка вечери. Тада су Му приступили сви Апостоли и
почели да говоре: „Место је пусто, а време је већ позно; отпусти народ нека иде
у околна села да купе себи хлеба, јер немају шта да једу“. Али Господ није
желео да отпусти народ од Себе и рекао је ученицима: „Дајте им ви да једу!“
Искушавајући веру Апостола Филипа, Господ га је упитао: „Где да купимо
хлеба да их нахранимо?“, на шта је Филип одговорио: „Ни за двеста динара хлеба
им није довољно да сваки од њих добије макар мало“. Слично су говорили и остали
ученици. Тада им Господ рече: „Колико хлебова имате? Идите и погледајте“. Погледали
су, а Андреј Му је рекао: „Овде има један дечак (вероватно продавац намирница
који је пратио ову гомилу) који има пет јечмених хлебова и две рибе али шта је
то на толико мноштво?“
Тада Исус рече: „Донесите Ми овде хлебове и рибе“ и „реците народу да
поседа“. И заповедио је да посаде народ по трави, у групама, то јест по групама
од по педесет људи. Народ је поседао на зеленој трави, у сто група по педесет људи.
Испоставило се да их има око 5.000, не рачунајући жене и децу.
Узевши пет хлебова и две рибе, Господ је погледао на небо, узнео
благодарење (Јн. 6:14), благословио их (Лк. 9:16), преломио и дао ученицима да
их поделе народу; такође је и две рибе разделио свима (Марко), колико је ко
хтео (Јован). „И једоше сви и наситише се“. Када су се наситили, Господ је
наредио ученицима да сакупе преостале комаде, да ништа не пропадне. Комада
хлеба и рибе сакупљено је дванаест пуних котарица.
„Тада људи, видевши чудо које учини Исус, рекоше: Ово је заиста Онај
Пророк Који треба да дође на свет. А Исус, схвативши да намеравају да дођу и да
Га ухвате како би Га учинили царем, поново се повуче на гору Сам“ (Јн.
6:14–15). Народ је, по свему судећи, желео да искористи скоро наступање
празника Пасхе да поведе Христа са собом у Јерусалим и тамо Га свенародно
прогласи за цара. Међутим, Господ, наравно, није желео да повлађује овим лажним
представама о Месији као о земаљском цару. Заповедио је ученицима да крену
напред на западну страну језера, а Сам је, умиривши народ устрептао због чуда,
отпустио људе и попео се на гору да се помоли.
Извор: Аверкије (Таушев), архиепископ. Руководство
за изучавање Светог Писма Новог Завета. Џорданвил, Њујорк: Манастир Свете
Тројице, 1954 (I део), 1956 (II део)
Нема коментара:
Постави коментар