 |
| Оци Васељенских сабора, фреска, манастир Дечани, Србија, XIV век. |
У ову недељу, која пада између 13. и 19. јула, Црква Христова литургијски савршава спомен Светих и богоносних Отаца који су учествовали на првих шест Васељенских Сабора. Овај заједнички празник установљен је зато што су ови Сабори поставили непомериве темеље православне догматике и канонског поретка, одбранивши Цркву од лажних учења која су претила да разоре Цркву Христову.
О значају Васељенских Сабора према Житијима Светих Светог Димитрија Ростовског
Као што учи Свети Димитрије Ростовски, Васељенски Сабори нису били обични људски скупови, већ непосредно јављање Духа Светога који је кроз уста Светих Отаца објавио Божанску Истину. Оци су се сабирали не да измишљају нове догмате, већ да посведоче оно што је од почетка предано од Апостола. На ових шест Сабора укупно је учествовало 928 Светих Отаца, који су као шест златних стубова подупрли целу грађевину Новог Завета.
Први Васељенски Сабор (Никеја, 325. године, 318 Отаца): Осудио лажно
учења безумног Арија, који је хулио на Сина Божјег, тврдећи да је Он створење,
а не Савечни Бог. Оци су утврдили да је Син једносуштан (омоусиос) Оцу и
саставили првих седам чланова Символа Вере.
Други Васељенски Сабор (Цариград, 381. године, 150 Отаца): Осудио је
духоборца Македонија који је хулио на Духа Светога. Оци су допунили Символ
Вере, исповедајући Духа Светог као Господа Жизнодавца, који од Оца исходи и
коме се поклањамо заједно са Оцем и Сином.
(Напомена: На ова два прва Сабора коначно је утврђен и запечаћен
свеукупни Символ вере, који се због тога у Православној цркви оправдано и
назива Никео-цариградски Симбол вере).
Трећи Васељенски Сабор (Ефес, 431. године, 200 Отаца): Поразио је
безбожног Несторија, цариградског патријарха, који је Христа разделио на две
личности (Бога Логоса и човека Исуса) и хулио на Пресвету Деву, називајући је
Христородицом. Сабор је утврдио да је Она уистину Богородица (Теотокос), јер је
родила Оваплоћеног Бога.
Четврти Васељенски Сабор (Халкидон, 451. године, 630 Отаца): Осудио је
монофизитску јерес Евтихија и Диоскора, који су тврдили да је у Христу људска
природа била потпуно апсорбована божанском. Оци су донели чувени догмат да је
Господ Исус Христос савршени Бог и савршени човек, у једној Личности, а у двема
природама које су сједињене: несливено, неизменљиво, нераздељиво и неразлучно.
Пети Васељенски Сабор (Цариград, 553. године, 165 Отаца): Поново је
потврдио Халкидонски Сабор и осудио списе Теодора Мопсуестијског, Теодорита
Кирског и Иве Едеског (такозвана „Три поглавља“), као и лажна, платонистичка
учења Оригенова о преегзистенцији душа и апокатастази, васпостављењу, повратку
у пређашње стање, учење о крајњем свеопштем спасењу читавог људског рода па и
самих демона).
Шести Васељенски Сабор (Цариград, 680–681. године, 170 Отаца): Победио
је монотелитску јерес, која је тврдила да Христос има само једну, божанску
вољу. Надахнути Преподобним Максимом Исповедником, Оци су дефинисали да
Христос, имајући две природе, има и две природне воље и два дејства – божанску
и човечанску – при чему је људска воља потпуно препуштена и послушна Његовој
божанској вољи.
Духовни значај и закључак
Свети Димитрије Ростовски наглашава да одлуке ових шест Сабора за нас имају
силу Јеванђеља. Ко год не прихвата учење макар једног од ових шест Сабора, или
га искривљује, тај отпада од Источника Живота и губи спасење. Оци су својим
подвизима, сузама, а многи и ранама задобијеним током гоњења, запечатили ове
истине. Данашњи празник нас позива да чувамо чистоту вере подједнако као што су
је они чували, јер без праве вере нема ни правог живота у Христу.
Њиховим светим
молитвама, Христе Боже наш, укрепи Твоју Свету, Саборну и Апостолску Цркву,
сачувај нас од антихристове екуменистичке свејереси која у себи садржи сва
учења која су анатемисали Оци светих шест васељенских сабора, сачувај нас у
истинском православљу и спаси душе наше. Амин.
Нема коментара:
Постави коментар