Српска Истински Православна Црква сматра се неодвојивим делом Српске Православне Цркве и њеним канонским наследником након што су архијереји Београдксе патријаршије отпали од Православне вере, сарадњом са безбожном комунистичком влашћу (сергијанизам), уласком у општење са новокалендарским расколницима (и новопасхалцима), прихватањем свејереси екуменизма (религија Антихриста) речју и делом, органским чланством у Светском савету цркава, које подразумева активно учешће у екуменистичким молитвама и богослужењима са јеретицима и другим нехришћанским религијама, огрешујући се на такав начин о Правила Светих Aпостола, Васељенских и Помесних Сабора и Светих Oтаца. Богохулним исповедањем да православни хришћани верују у истог Бога са богопроклетим Јудејцима и богомрским Мухамеданцима, што представља дрско одрицање од Сина Божијег Исуса Христа.

субота, 29. новембар 2025.

Екуменистички сусрет папе Лава и патријарха Вартоломеја у Турској: "НОВИ ХРАБРИ КОРАЦИ КА ЈЕДИНСТВУ ЦРКАВА"

Папа Лео и патријарх Вартоломеј заједно благосиљају у Фанару

Екуменски сусрет римског папе Лава XIV и истанбулског патријарха Вартоломеја одржан је у Турској крајем новембра 2025. Екуменски састанци су одржани су у Истанбулу (у Фанару, резиденцији патријарха) и Изнику (древна Никеја).

Главни повод овог екуменског сусрета била је прослава 1700. годишњице Првог васељенског сабора, који се одржао у Никеји 325. године.

Састанак, темпиран да се поклопи са 1700. годишњицом Првог васељенског сабора у Никеји, коришћен је као симбол потребе за јединством цркава. Обојица поглавара изразили су наду да ће сећање на Сабор инспирисати „нове и храбре кораке ка јединству“.

СИМВОЛ ВЕРЕ ОТКРИВЕН СВЕТИМ ЈОВАНОМ БОГОСЛОВОМ

Свети Григорије Неокесаријски чудотворац, фреска манастира Студеница, Србија, 1314.

Одломак из житија св. Григорија Чудотворца, 17. нов. / 30. нов.

У то време поче се ширити јерес Савелија Самосатског и Павла Самосатског (1). Та јерес изазва недоумицу код светог Григорија (2) и он се усрдно мољаше Богу и Божјој Матери да му открије истиниту веру. И једне ноћи, када се он са нарочитом усрдношћу мољаше о томе, њему се јави пречиста Дјева Марија, сијајући као сунце, са светим Јованом Богословом, обученим у архијерејско одјејање. Показујући руком својом на Григорија, Пречиста нареди Јовану Богослову да га научи тајни Свете Тројице. И по наређењу Божје Матере свети Григорије би научен од светог Јована Богослова, за кратко време, великим Божјим тајнама, и поцрпе Божанствено знање из неисцрпиве дубине премудрости. Речи откривења, речене Јованом Богословом, беху ове:

четвртак, 27. новембар 2025.

МОЛИТВА, ПОСТ И МИЛОСТИЊА КАО НАЈБОЉА ПРИПРЕМА ЗА ПРАЗНИК РОЂЕЊА ХРИСТОВОГ


Пост који називамо Божићни, установљен је због тога, да би припремио хришћане да достојно дочекају празник Рођења Христовог, слично томе као што је Велики пост установљен као припрема за светли празник Васкрсења Христова. Божићни пост као и Велики траје четрдесет дана. Зашто је тако дугачко време  одређено припремама за празник?

субота, 22. новембар 2025.

24. недеља по Духовдану: Васкрсење Јаирове кћери


Беседа светитеља Филарета Њујоршког исповедника православља

У данашњем Светом Јеванђељу чули смо извештај јеванђелисте Луке о једном од Спаситељевих чуда, које је посебно открило Његову свемоћ и царску власт над свим Божјим тварима. Ово Јеванђеље говори о томе како је, на Његову реч, мртав човек васкрсао, а његов дух се вратио у тело након смрти. Јеванђелиста говори како је човек по имену Јаир једном пришао ка Спаситељу. Он је био старешина синагоге, што значи да је заузимао посебно истакнут и почаствован положај. Међутим, мора се имати на уму да је јеврејска елита тог времена гледала с висине на нашег Спаситеља, јер је по њиховом мишљењу Он био само млади рабин учитељ, нешколован и самоук. Али овде је Јаир похитао ка Њему не као ка младом учитељу, већ као ка познатом чудотворцу, кога је молио, падајући пред Његове ноге, да пожури да дође и исцели његову ћерку, која је умирала. Господ Исус Христос никада није могао бити равнодушан према патњи и тузи других, и Он је отишао са Јаиром у његов дом. Страшно искушење је чекало Јаира на путу, јер је Господ, Својом промишљу и Својом мудрошћу, уредио тако да се на путу до Јаирове куће, догоди још једно чудо, које је несумњиво благотворно деловало на Јаира, јачајући његову веру.

субота, 8. новембар 2025.

ЈЕВАНЂЕЉЕ О БОГАТАШУ И УБОГОМ ЛАЗАРУ

У данашњем Јеванђељу, љубљена браћо и сестре, сам Господ наш Исус Христос приказује видљиву неједнакост људских срећа и живота у овом земаљском животу, и одговарајућу неједнакост њихове судбине у бескрајном загробном животу. Ради се о богаташу, чије име није поменуто, и сиромаху по имену Лазар. Ко је овај несрећни богаташ, овај раскошни весељак, који је наследио вечне муке? Судећи по томе што Аврама назива својим оцем и да су он и његова браћа били упознати са списима Мојсија и пророка, мора се претпоставити да је богаташ био јеврејског порекла и закона, потомак Аврама.

среда, 5. новембар 2025.

Нечувено светогрђење Свете Русије и руских светих новомученика!

4. новембра председник Руске Федерације Владимир Путин  и московски патријарх Кирил, посетили су новоотворену изложбу „Православна Русија“ коју је организовала Московска патријаршија, Федерална архивска служба и Државни архив РФ, уз подршку Министарства културе и Министарства просвете. Главна тема изложбе „Православна Русија“ била је 80-годишњица победе у Великом отаџбинском рату. Као централни експонат ове изложбе постављена је оригинална Застава победе“, совјетска црвеноармејска црвена застава са српом, чекићем и пентаграм звездом подигнута изнад Рајхстага 1945. године.

понедељак, 3. новембар 2025.

Царство Божије и тајна безакоња

Религија непријатељ науке и културе... Године 1918. Лењин је издао декрет о одвајању државе од цркве (тзв. секуларна држава), а у Уставу из 1936. слобода вероисповести замењена је слободом „верског обреда“ и „антирелигијске пропаганде“, док се у суштини слобода јавног испољавања односила само на антирелигиозну пропаганду.

Усред безбројних брига земаљског живота – за парче хлеба, породицу, разних побољшања грађанског система, међународне борбе за независност и доминацију и тако даље – човек, као што видимо кроз све хиљаде година свог постојања, никада не избегава помисао: да ли заиста само у тим бригама лежи сав смисао његовог живота? Зар живот нема виши смисао, више циљеве, који могу дати смисао свим тим ситним бригама? Ово питање је неискорењиво у човеку, чак и када изгледа нерешиво и само рађа тешку душевну патњу.