САБОР У ЖИЧИ (одломак из Житија Светог Саве од св. Николаја Жичког)

Сабор у Жичи

Нема лепоте која се може упоредити са лепотом светости. Зато је визионар тако узвишене лепоте узвикнуо: „О, славите Господа у лепоти светости!“ (Пс.29,2). Јер, само лепота светости чисти и уздиже душу. То рађа два племенита осећања у срцима људи: поштовање и радост.

Безброј људских очију посматрало је Жичу са неописаном радошћу и поштовањем. Данима пре великог празника, као што је обичај код Православаца, народне масе су се сјатиле у Жичу, да би благовремено нашле место и да би своје душе храниле лепотом светости. Пространа црквена порта, обе обале Жичког потока, манастирска ливада доле испод, воћњаци и долине, брдашца и висоравни и све докле око може да сагледа, беше испуњено народом који се комешаше као пчеле у кошници. Шатори беху разапети, а настрешнице и колибе од лиснатих грана били су на брзу руку направљени за одмор и починак. Становници града и села дођоше у својим најлепшим ношњама, извезеним и богато украшеним. Народ из разних крајева, па и покрајина, лако се распознавао баш по тим ношњама. Све душе беху управљене према Богу, а све очи према чудесном новом манастиру, очекујући да у њему виде Саву и Великог жупана са пратњом.

Поука на Богојављење

Ово је Син Мој љубљени Који је по Мојој вољи,

Њега слушајте. (Мт. 3,17; 17,5)

То су биле речи предвечног Бога Оца упућене људима о предвечном Богу Сину, када је Син, по вољи Оца, дејством Духа Светога, постао човек од Дјеве, и спасао изгубљени људски род. Браћо! Покажимо послушност Сину Божијем, како то Бог жели од нас, да би благонаклоност Божија почивала на нама.

Неко ће, можда, рећи: ја бих хтео да послушам Сина Божијег, али како, кад је прошло већ око две хиљаде година од времена када је Господ наш Исус Христос телом живео на земљи и проповедао Своје свесвето учење?

Фотографије са божићне литургије

ВИДЕО ЗАПИС БОЖИЋНЕ ПОСЛАНИЦЕ

РОЖДЕСТВЕНСКА ПОСЛАНИЦА

 

СРПСКА ИСТИНСКИ ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

БОЖИЋНА ПОСЛАНИЦА 2025.

Архијерејски Савет СИПЦ

под председавањем г. Акакија, Епископа утешитељевског

свему клиру, монаштву и благочестивом и Богом чуваном народу православном

честитамо велики и радосни празник Рођења Христовог:

МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

 

"Слава на висинама Богу, и на земљи мир,

 међу људима добра воља." (Лк. 2:14)

 

Богољубива браћо у Христу и верна чеда Православља!

Слава Богу и мир људима! Ове две речи откривају нам велику тајну побожности, тајну дела искупљења рода људског кроз оваплоћење Бога: „Бог се јави у телу“ (1. Тим. 3:16). Сва Божанска савршенства, моћ, мудрост, доброта, правда данас се јављају у најјаснијем светлу. Исус Христос се рађа да би помирио свет са Својим Оцем, одајући Богу славу коју је ђаво кроз грех, покушао да Му украде; рађа се да би водио борбу са грехом и победио га, свезао ђавола, покорио тело духу и сјединио људске воље међусобно и са вољом Божјом; стога, анђели су достојно и праведно запевали ову песму истинске радости: Слава Богу! Мир људима! Слава Богу, који узвраћа праштањем! Мир људима, послушнима учењу и благодати Спаситеља.

Недеља пред Рођење Христово, родослов Исуса Христа

РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА ЗА БОЖИЋ 2025.

Распоред богослужења за 
Рождество Христово - Божић, 2025. 
на Утешитељеву

СВАКЕ НОВЕ ГОДИНЕ…

 

Ево све чиним новим. (отк 21,5)

И видех небо ново и земљу нову. (Отк 21,1)

Сасвим је различита психологија нас православних хришћана и људи овога века, макар они понекада називали себе „хришћанима“ па чак и „правослвнима“. Они упорно верују у некакав „прогрес човечанства“ или „у Царство Божије на земљи“, успостављање општег благостања и добробити, када ће сама смрт тобоже бити побеђена и људи вечно живети на земљи и несметано уживати у свему. И све ово упркос свакодневној мрачно-злослутној очигледности, која сведочи о нечем сасвим другом и која би, чини се, требало да потпуно разбије свакојаке сличне фантастичне илузије и пусте снове. Али они тврдоглаво верују или хоће да приморавају себе да верују да човечанство очекује некакав „златни век“, и зато тако весело дочекују сваку наступајућу нову годину, спремни да је празнују чак и два пута: и по новом и по старом календару.