Позивамо све истинске синове и кћери наше Светосавске Српске Истински Православне Цркве, да својим прилозима, узидају себе и своје потомке у живи храм Тела Христовог, вечног и непролазног, и да тиме постану задужбинари попут Немањића светих и свих осталих ктитора српских. Позив је упућен свима да помогну од сувишка свога или од своје смирене лепте, да се реализује пројекат УТЕШИТЕЉЕВА– духовног центра СИПЦ и седишта Истински Православне епископије Утешитељевске. Сваки ваш труд Господ ће изобилно наградити, а при молитвама, непрестано ћете бити пред Богом помињани за спасење душа ваших и за живота и по упокојењу као ктитори и приложници ове нове светиње.

четвртак, 11. септембар 2014.

Велика светиња на Утешитељеву: мошти светог Арсенија Сремца


Утешитељево милошћу Божијом добило још једну велику светињу: честицу моштију светог Арсенија Сремца архиепископа Српског. На празник Сабора српских просветитеља и учитеља између којих се и прославља светитељ Арсеније, икона светога са уграђеном честицом његових светих моштију добила у Утешитељевском храму преподобне Екатерине леснинске и хоповске своје стално место.
Охридски Пролог: Свети Арсеније Сремац архиепископ Пећки. Велики јерарх српске цркве и наследник св. Саве, Арсеније беше родом из Срема. Још у младости замонаши се и предаде се искрено свесрдном подвигу ради спасења душе. Но чувши за дивну личност и делатност Св. Саве Арсеније оде к њему у Жичу, где га Сава љубазно прими и уврсти у братство Жичко. Видећи ретке врлине у Арсенију, Сава га ускоро постави за игумана Жичке обитељи. Када Мађари навалише на земље српске, посла Сава Арсенија на југ, да тражи за архиепископију неко место склонитије од Жиче. Арсеније изабра Пећ, и ту сагради манастир и цркву св. апостолима, која се доцније прозва црква Вазнесења Господња. Пред свој други полазак за Јерусалим Сава одреди Арсенија себи за наследника на архиепископском престолу. А када Сава при повратку умре у Трнову, Арсеније навали на краља Владислава, да пренесе тело Савино у српску земљу. Мудро управљао црквом 30 година, и упокојио се у Господу 28. октобра 1266. год. На олтарном зиду Пећског храма стоји написано: „Господи Боже нашъ вонми, посјети и благослови храмъ сей... помените же и мене грјешнаго Арсенија". Сахрањен ту у Пећском храму. 

Део моштију светог Арсенија данас се чува у манастиру Ждребаонику. 
Патријарх српски Варнава поклонио је 1933. године Руској белој емиграцији у Харбину део моштију светог Арсенија од којих се делић и данас са великим поштовањем чува у манастиру Руске Заграничне Цркве Лесна (Француска).

Мудри архијереј свети Арсеније
Своју моћ чудесну и данас не крије,
Он притиче Богу с благим молитвама,
И помаже верним Христовим слугама;
Он приступ имаде код вишњега Бога,
Јер се удостоји царства небескога.
Када Шишман љути, владалац Бугара,
Обитељ у Пећи хтеде да похара,
Коначи му војска близу манастира,
Ал те ноћи црне не имаде мира.
Стуб огњени сјајан од неба се јави,
Шишманова војска страхом се престрави,
Па побеже војска трагом без обзира
Од светиње Пећске где светац почива.
Бог дарова венац силине и славе
Наследнику дивном светитеља Саве.
Он настави дело славног претходника
Те са светим Савом поста роду дика.
Ми молимо сада светог Арсенија,
Благодат његова на нам' да просија.

СВЕТИ АРСЕНИЈЕ СРПСКИ МОЛИ БОГА ЗА НАС! 

Нема коментара: