Позивамо све истинске синове и кћери наше Светосавске Српске Истински Православне Цркве, да својим прилозима, узидају себе и своје потомке у живи храм Тела Христовог, вечног и непролазног, и да тиме постану задужбинари попут Немањића светих и свих осталих ктитора српских. Позив је упућен свима да помогну од сувишка свога или од своје смирене лепте, да се реализује пројекат УТЕШИТЕЉЕВА– духовног центра СИПЦ и седишта Истински Православне епископије Утешитељевске. Сваки ваш труд Господ ће изобилно наградити, а при молитвама, непрестано ћете бити пред Богом помињани за спасење душа ваших и за живота и по упокојењу као ктитори и приложници ове нове светиње.

среда, 04. фебруар 2015.

Занимљивости из библијских повести

ЛЕТОПИС МИРОБИТИЈА
Иако се аутентичност фотографије џиновског скелета не може потврдити (сасвим је могуће да је у питању фотомонтажа) скелети потомака синова божијих и кћери људских требали би имати управо такве димензије. 
О БИБЛИЈСКИМ ЏИНОВИМА

По смрти Авеља кога уби његов брат Каин, Адам и Ева, њихови родитељи добише још једног сина коме наденуше име Сит. Сит се родио 130 године од постања света. Сит је поживео 912 година. Са њим се родила и сестра близнакиња Асавама.
После рођења Сита, Адаму и Еви су се израђала и многа друга деца али Сит и Каин су најбитнији јер се од њих људски род дели на два рода: род грешника (Каиново потомство) и род праведника (Ситово потомство). Иначе, потоп су преживели само Ситови потомци – Ноје са његовом породицом. Сит је у својој четрдесетој години био узведен ангелом на небо и тамо је научен знању многих тајни Божијих. Ангел Божији га је током 40 дана учио тајнама и знању. Услед боравка на небу и гледања небеске твари и од беседе са ангелом лице му се просветлило попут касније Мојсијевог. Када је враћен на земљу лице му је попут ангелског лица сијало током целог његовог живота. Одмах потом он је осмислио писменост коју је после њега коначно завршио његов син Енос, а названа је јеврејским писмом. На такав начин од Сита је започета и астрологија и писменост. Сит је такође распоредио годину, месец, седмице и научио избројавање дана.
Ситово племе се раширило и умножило и населило се на узвишици близу раја. Сит је добио заповест од свога оца Адама да се не меша са племеном Каиновим јер као што је речено тада су се издвајала ова два племена, Ситово које је живело праведно и свето, угађајући Богу, и Каиново које је било зло и развраћено. Каиново племе се научило и враџбинама и призивању ђавола. Зато је ово племе, као богомрско и богопротивно и било касније истребљено потопом. Сит је своје племе учио добродетељном животу: познању Бога, вери у Бога и животу у страху Божијем. Молили су се Богу и приносили му жртве. Сит их је учио и љубави ка ближњем и зато се за племе Ситово говорило да живе праведним, целомудреним, уздржаним животом које је таквим образом трајало до 1000 година. Сита су ради његовог прослављеног светлошћу лица и његове мудрости и његовог светог живота друга племена назвала богом, а његово племе је због тога добило назив „Синови божији“.
После упокојења Адамовог, Ситово племе је почело да се раслабљује и полагано да се развраћује, а по Ситовој смрти дошло је до коначног развраћења. После 1200 година од стварања света Ситово племе „Синови божији“ почели су да опште са кћерима човечијим тј. са женскињама Каиновог племена. Били су прелешћени њиховом лепотом и преступили су заповест Божију предану им од праотаца Адама и Сита. Услед овог пренебрегавања тј. нарушавања заповести Божије, пошто су напустили законско племе и благословено супружанство, пали су у безакоње и прељубу служећи својим блудним страстима, пребивајући тако у сладострашћу плотском и греховном. Одмах потом, Бог је показао знамење Свога гнева јер није благословио њихову безакону постељу и начинио је да се од тих веза почео рађати необичан пород. Рађала су се деца наказе која су када су достизала узраст одраслих превазилазила ту меру узраста и постајали су дивови – исполини, који су достизали и до двадесет лаката висине (10 метара!). По нарави ти џинови су били веома зли, убице и насилници. Били су веома гневни, били су љубитељи рата и крвопролића, горди и властољубиви. По свој земљи су гонили људе, пљачкали их и убијали. Били су тако нецеломудрени да се о томе неможе ни писати. Уз стоку и звериње, јели су и људско месо. Толико су прогневили Бога, да је по свој вероватноћи због њих наведен на земљу потоп који их је коначно истребио.


По књизи светог Димитрија Ростовског „Летопис миробитија“   

1 коментар:

dejan pesic је рекао...

Odlican tekst koji nam pokazuje sta se desi kad radi strasti okrenemo ledja Gospodu