Позивамо све православне хришћане на стојање у Истини, на покајну молитву и јединство око своје Свете Мајке – Светосавске Истински Православне Цркве. Духовни препород сваке људске душе и друштва у целини могућ је само кроз покајање и саборно учешће свих нас у Телу Христовом, у Коме дејствује Дух Свети – Дух Истине и Љубави. Губитак истинске саборности у друштву води ка губитку причасности Телу Христовом, ка губитку дејства благодати Духа Светога на то друштво. Благодатно дејство могуће је само кроз Истинску Цркву Христову. Схватајући то, савремени пали свет, руковођен непријатељем нашег Спасења, покушава да Истинску Цркву замени духовним сурогатима и лажним црквама. Стога за Православног Хришћанина ништа не може да буде важније од правог препорода кроз Истински Православну Цркву, чисту Невесту Христову, која чува верност свом Небеском Женику. Изван Цркве немогуће је истинско духовно исцељење и препород појединца и нације. Нека је од Христа Србији милост, а Христу од Србије слава и похвала на вјек вјека. Амин

понедељак, 26. новембар 2018.

ОТПОЧЕТ ДИЈАЛОГ О СЈЕДИЊЕЊУ РАЗЈЕДИЊЕНИХ ДЕЛОВА РУСКЕ ЗАГРАНИЧНЕ И РУСКЕ ИСТИНСКИ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ


У Паризу, 9-10. новембра, одржао се сусрет и преговори епископа Утешитељевског, господина Акакија који је под свој омофор привремено примио групу Руске Истински Православне Цркве на челу са историјским манастиром руског заграничја, Лесном, са групом Руске Заграничне Цркве архиепископа Андроника из САД и Аустралије. Иако обострана жеља за јединством постоји, на основу досадашњих преговора још увек није дошло до сагласности о ступању у евхаристијско општење јер постоје нерешена питања. После дводневних преговора уследила је посета манастиру Лесни. Заједничке фотографије су овековечиле добру вољу ка дијалогу, који је тек започет.


ЗАЈЕДНИЧКА ИЗЈАВА ДЕЛЕГАЦИЈА РИПЦ И РПЦЗ УЗ ПОСРЕДОВАЊЕ СИПЦ

О резулатима преговора 9-10 новембра 2018 г.

У Паризу 9 -10. новембра 2018 г. одржали су се преговори између делегација представника Руске Истински Православне Цркве (њеног дела који је изашао из подчињења Синоду архиеп. Тихона Омског и Сибирског и која је привремено примљена под омофор Српске Истински Православне Цркве) и Руске Православне Цркве Заграничне под председавањем Архиеп. Андроника (групе, која је изашла из подчињења митр. Агатангелу). Епископ Акакије, председавајући СИПЦ, присуствовао је у својству посредника. Циљ преговора је био проналажење могућности успостављања Евхаристијског општења међу нашим Црквама.
Треба напоменути, да су се обе стране преговора одвојили од свог свештеноначалства, између осталог, због њихове изолационистичке политике и сталног одбијања да се предузму било какви кораци ради достизања свима жељеног јединства.
У почетку сусрета архијереји су саопштили своје биоографије. Затим су обе делегације имале могућност да поставе супротној страни своја питања. Чланови делегације Архиеп. Андроника су замолили владику Акакија да им објасни практику прекрштавања оних који долазе у његову јурусдикцију из Београдске Патријаршије. Владика Акакије је објаснио, да је у то време, када се он као јеромонах налазио у саставу синода ИПЦ Грчке (Архиеп. Хризостома), у сагласности са практиком тог Синода, био обавезан да прима путем крштења оне, који нису крштени са три погружења. У Београдској Патријаршији скоро нигде не крштавају правилно, трократним погружењем. Данас се јурисдикција Владике Акакија придржава умеренијег пастирског приступа при примању из официјалних цркава.
Такође је постављено питање о околностима архијерејске хиротоније Епископа Акакија. Владика Акакије је примио хиротонију од Синода РИПЦ, без благослова Синода ИПЦ Грчке, којем је припадао у чину јеромонаха. Владика Акакије је објаснио, да је био принуђен на тај корак, зато што је даље пребивање Српске ИПЦ под омофором грка спречавало мисионарску делатност у Србији. Грци су током много година одбијали да рукоположе архијереја за Српску Цркву. Са друге стране, Српска Црква је од времена св. Саве имала аутокефалију. Стога, Синод у Атини није имао права да задржава српску епархију у свом подчињењу.
Сви учесници преговора признају каноничност и дејственост епископских хиротонија СИПЦ и РПЦЗ. У прошлости је Синодом митр. Агатангела била донешена одлука о неканоничности РИПЦ, од које Еп. Акакије има хиротонију. Архиеп. Андроник и Архиеп. Софроније су тада припадали Синоду митр. Агатангела и као такви потписали ту одлуку. Сада они признају да је та одлука била погрешна, жале због тога што су под њу ставили своје потписе и одбацују их.
Они такође признају грешку одбијања преговора 2007. год. Више Привремене Црквене Управе еп. Агатангела са Синодом РИПЦ о уједињењу и даљем заједничком рукополагању архијереја за РПЦЗ. Како је познато, предлог РИПЦ да уђе у састав Синода , еп. Агатангел је одбио, започевши стварање сопствене јурисдикције, обративши се за хиротоније Синоду Супротстављених. То је продубило поделу у Руској Цркви, последица чега је било усвајање горе поменуте одлуке о „безблагодатности“ РИПЦ.
Епископ Акакије признаје каноничност хиротоније групе митроп. Агатангела. Раније их је сматрао неканонским из разлога, што је извор тих хиротонија, Синод Супротстављених, он сматрао расколничким и лишеним архијерејског чина Синодом ИПЦ Грчке под председавањем Архиеп. Хризостома II. Данас, Епископ Акакије сматра неканонски статус групе митроп. Агатангела исцељеним уједињењем Синода Супротстављених и ИПЦ Грчке 2014. године.
Делегација РПЦЗ је поставила питање о канонском статусу Омске групе. Омски свештеници су после смрти Владике Стефана, са његовим благословом, почели помињати Епископа Акакија. Владика Акакије је објаснио, да се он сложио са тим, да га помињу у Русији и Украјини, пошто је за то постојао благослов Епископа Стефана. Владика Акакије ни у ком случају не жели да распростире своју јурисдикцију на канонску територију Руске Цркве. Он сматра такву позицију привременом, до регулисања канонског статуса Омске групе.
Клирици у Русији и Украјини, који на богослужењима помињу име Епископа Акакија, сматрају се клирицима (онаквим какви су били и раније) РИПЦ, сачувавши ранији курс јединства са РПЦЗ. Помињање епископа СИПЦ је привремено, оно не преводи парохије и општине РИПЦ у СИПЦ. Ради оваквих новонасталих околности, ову позицију можемо сматрати допустивом.
Обе стране су сагласне, да је Указ бр. 326 Патријарха Тихона наша заједничка канонска основа. Иако су аутори Указа бр. 362 подразумевали територијални принцип усројства Црквених Округа, али због садашњих околности, због губљења ауторитета епископске власти после уније већине епископата РПЦЗ са Московском Патријашијом, Црквени Окрузи могу бити основани на принципу личног поверења према епископу. Клир и световњаци имају право да се сами опредељују, како ће се саорганизовати, коме ће се епископу обратити ради устројења свог црквеног живота, не узимајући у обзир, на каквој територији епископ остварује своје служење.
Сви учесници преговора су сагласни, да се црквени живот треба заснивати на саборности. Опасно је, када мала група архијереја решава сва питања иза затворених врата и намеће своје одлуке Цркви. Таква пракса постоји у Синоду РИПЦ и Синоду митр. Агатангела. Представници РПЦЗ су изнели своје искуство да се у Заграничном Округу, архијерејски савети одржавају уз учешће Окружног Савета, који је састављен из представника клира и световњака. Донешене одлуке се касније потврђују епископима.
Од стране учесника делегације СИПЦ постављено је питање о Епископу Иринеју. Од стране Владике Андроника објашњено је, да они имају општење са Епископом Иринејем и његовим клиром, али он не припада архијерејском сабору Заграничног Округа под председавањем Архиеп. Андроника. Владика Софроније се такође не налази са Епископом Иринејем ни у каквој заједничкој административној структури.
У саставу епархије Владике Иринеја постоје парохије у Ижевску, које је примио митр. Агатангел из Московске Патријаршије као „парохије Московске Патријаршије под омофором РПЦЗ“. Таква позиција смућује вернике и  покреће их на питања. Један клирик Архиеп. Андроника је напустио његову јурисдикцију због тога што Владика има општење са Ижевским свештеницима. Учесници преговора су се сагласили, да је позиционирање себе као „парохије Московске Патријаршије под омофоом РПЦЗ, за нас неприхватљиво, пошто такав назив, de facto легитимира створену Стаљином у 1943 г. Московску патријаршију. Ми молимо Ижевске свештенике да се одрекну тог назива и са њим повезане еклисиологије.
Постављено је питање о односу групе Владике Андроника са Епископом Дионисијем (Алферовим). Владика Андроник и Владика Софроније са њим немају никакве везе.
Дискутовало се о познатом писму Омских свештеника (од 2. маја 2018.) и о одговору Владике Андреја на њега. Током личне комуникације појашњене су позиције обе стране. У том писму  се издваја чињеница, да се Владика Софроније о убијеном свештенику Московске Патријаршије о. Павлу Аделгејму изјашњавао као о светом. Владика Софроније је рекао, да је покојни о. Павле водио преговоре о присаједињењу његовој епархији, и да је сама смрт спречила о. Павла да то спроведе у дело. Владика Софроније је признао, да је неодговорно називао о. Павла св. Мучеником, што је довело до смућења неких чланова Цркве.
Предмет дискусије је била и еклисиологија митр. Кипријана (Куцумбаса). То питање је изгубило своју актуелност после сједињења Синода Супротстављених са Синодом Архиеп. Калиника. Обе стране преговора не прихватају учење митр. Кипријана као православно. Подсећамо да су архијереји групе Архиеп. Андроника у августу 2018. г. издали Изјаву, да се они придржавају традиционалне еклисиологије РПЦЗ и одбацују учење митр. Кипријана.
Као плод преговора у Паризу дошло је до заједничког убеђења, да не постоје озбиљне препреке за наше јединство, које мора постати изразом нашег истомишљеништва и једнодушности. Сви учесници су изразили жељу, да међу нашим Црквама треба да буде установљено евхаристијско општење, али да би то тога дошло, неопходна је темељна припрема. Обе стране су спремне да ураде све што је потребно да до тог јединства дође.

Епископ Акакије
Архиепископ Андроник
Архиепископ Софроније
Епископ Андреј
Јереј Ромарик
Игуманија Ефросинија (Николић)
Монахиња Ефросинија (Молчанова)
Виталије Шумило
Јуриј Лукин



Нема коментара: