Желимо вам добар и благословен Велики пост!

Отвори нам двери покајања, Животодавче Христе!

Нека нас Господ све милостиво благослови да добар рат ратујемо (2.Тим.4,7) на духовном попришту које је пред нама. 

„Посно пролеће је дошло! Цвет покајања; Очистимо се, браћо, од свих зала...

Почнимо радосно време поста припремивши се за духовне подвиге. Очистимо душу, очистимо тело. Уздржавајмо се како од хране тако и од свих страсти, наслађујући се врлинама духа да би се усавршавајучи се у њима са љубављу, сви удостојили да у духовној радости видимо најчасније страдање Христа Бога и Свето Васкрсење“. (Из богослужбене књиге Посни Триод)

Припремивши вернике за подвиге поста и покајања Црква их уводи у сам подвиг. Богослужења Великог поста, као и богослужења припремних недеља, стално подстичући на пост и покајање, описују стање душе која се каје и која плаче због својих грехова. Овоме одговара и спољашњи изглед великопосних богослужења: у току обичних дана Великог поста, изузев суботе и недеље, у Цркви се не служи потпуна Литургија, ово најсвечаније и највише празнично богослужење. Уместо потпуне Литургије средом и петком се служи Литургија Пређеосвећених Дарова. У обичне богослужења су дужа, монотонија, прожета духом покајања и радосном  тугом, читају се текстови из Старог Завета, посебно Псалтира. Сва великопосна богослужења стално произносе молитву Светог Јефрема Сирина с великим поклонима (метанијама), која у себи сажима целокупни дух Великог поста:

Господе и Владару живота мога,

дух лењости, мрзовоље, властољубља

и празнословља не дај ми.

Дух целомудрености, смиреноумља,

трпљења и љубави, даруј мени, слуги Твоме.

О, Господе Царе, даруј ми да сагледам своје грехове,

и да не осуђујем брата свога,

јер си благословен у векове векова. Амин.

Пред нама су четрдесет дана поста као и Велика Седмица светих спасоносних страдања Христових. Наша брижна Мајка Црква дала нам је ове свете посне дане као период нарочитог стражења над собом и стога, Она захтева од нас и нарочите напоре покајања.

Истинско покајање се не састоји само у томе да исповедимо своје грехе, него и да се не врађамо на пређашња зла дела и да са скрушеним срцем жалимо због онога што смо раније учинили; и не само да жалимо, него да пружамо задовољење за учињене грехе не малим напорима око покајања. Под знаком сумње је опроштај грехова ономе ко очекује да ће малим сузама опрати велике прљавтине и безакоња и да ће се тако избавити од мука.

Благословени дани који су пред нама треба да нас прену из равнодушности према нашем унутрашњем бићу. Напору поста, тј. уздржању од мрсне хране као борбе која укроћује наше тело, нужно је придодати и унутрашњи напор спознаје своје греховности, а самим тим и наше удаљености од Бога. Тек уз такву спознају стећи ћемо могућност задобијања истинског покајања којим се приближавамо и Богу. У таквом настројењу из дубине душе завапимо Богу: Помилуј ме Боже по великој милости Твојој! Опрости ми и спаси ме! Просветли ме благодаћу својом да спознам сва сагрешења моја и да не осуђујем ближњег свога!

Мајка Црква нас позива да се боримо за очишћење духа уз уздржање тела, а све то не може бити успешно и истински делотворно без молитве како личне - домаће, тако и саборне - црквене. Присетимо се следеће застрашујуће светоотачке поуке: Молитва је мера љубави према Богу. Молиш се много или мало, исто тако много или мало и волиш. Не молиш се уопште, значи да уопште не љубиш Бога свога! Нека овај пост буде показатељ колико љубави имамо ка Господу Богу своме.

Зато, умртвимо у себи грех и похоте наше како бисмо заувек са Христом Животодавцем живели без страха од смрти јер нас после страдања и голготе чека светло Васкрсење, умртвљење смрти, разорење ада, почетак другачијег, вечног живота.  

Започнимо непорочни Пост, који је душама спасење; служимо Господу са страхом, уљем чињења добра помажимо своје главе и лица умијмо водом чистоте...

Желимо вам добар и благословен Велики Пост!

Епископ Акакије Утешитељевски