1992. на око 6 месеци после бруталног избацивања монаха који су били верна чеда Руске Православне Заграничне Цркве из скита Пророка Илије са Свете Горе Атон, који су неправедно протерани из свог манастира од стране новопостављеног у то време „патријарха“ Цариградског Вартоломеја[1], при сусрету са чувеним старцем Пајсијем у светогорском пристаништу Дафни, један ходочасник је пред окупљеним мноштвом људи упитао старца: „Старче (геронда), шта мислите, да ли је било исправно што је Патријарх протерао монахе скита Пророка Илије из њиховог манастира?“ Старац Пајсије је одговорио: „Ако се мајка која доји бебу прехлади, не одузимамо јој бебу и не дајемо је некој другој мајци која има рак“. Рекавши ово, старац Пајсије је наставио да објашњава да је Цариградска патријаршија мајка која једноставно има „прехладу“, док је Руска Православна Црква Заграничне Русије мајка која има рак! По старцу Пајсију јерес екуменизма је безазлена „прехлада“, док је непромењено Православље ревнитељских монаха Руске Православне Цркве Заграничне Русије смртоносни рак!
 |
| 1) Руски Свето-Илијски скит на Светој Гори, 2) Епископи РЗЦ током чина канонизације оснивача скита преподобног Пајсија Величковског у главном храму Илијског скита (у позадини крајње десно седи каруљски исихаста схимонах Никодим |
Другом приликом један посетилац је упитао старца Пајсија да каже своје мишљење о манастиру Есфигмену и зилотима који на Светој Гори не помињу Цариградског Патријарха због јереси екуменизма. Старац је одговорио: Има људи који виде много тога погрешног у Цркви. Ја њима поручујем да питају муву: „Има ли цвећа у овом крају?“, а мува ће одговорити: „За цвеће не знам, али нечисти има.“ И наставиће да набраја све нечисти на којима је била. Ако питате пчелу: „Јеси ли видела какву нечист у овом крају?“, пчела ће одговорити: „Нечист? Не, нисам нигде видела нечист; ово место је пуно само најмириснијег цвећа.“ И наставиће да наводи све цвеће на које је слетела. Видите, мува зна само за нечист, док пчела зна само за прелепо цвеће. Дакле неки људи су као пчеле, а неки као муве. Наравно, смисао овог одговора је следећи: Манастир Есфигмен и остали светогорски оци зилоти који су се православно и светотачки супротставили јереси екуменизма су муве које пребивају на нечисти, а они који прихватају јерес екуменизма су пчеле на цвећу.
Када је Вартоломеј изабран за новог Цариградског патријарха, при његовој првој званичној посети Светој Гори, старац Пајсије се пред новинарским камерама поклонио новоизабраном патријарху и од њега узео благослов. Потом су се заједно званично сликала. На питање новинара, „како гледате на долазак г. Вартоломеја на васељенски престо“, старац Пајсије је одговорио: „Бог је устројио да у ова тешка времена добијемо најбољег патријарха“. Заједничка фотографија о. Пајсија и Вартоломеја као и изјава о. Пајсија, објављени су у атинским новинама „Катимерини“, 27. 11. 1993.
"Патријарх" Вартоломеј је 2015. године канонизовао старца Пајсија као светог.
[1] Монаси Скита Светог Илије још су од
1957. г. престали да помињу име Васељенског патријарха, као знак протеста
против екуменизма који је он отворено проповедао. Иако су после смрти
патријарха Атинагоре многи Светогорци поново почели да спомињу име цариградског
првојерарха, Илински скит је остао упоран у својој одлуци видећи да се у курсу
Цариграда баш ништа не мења. Од 1985. год. почели су све јачи притисци на
архимандрита Серафима (монаха америчког порекла који је обновио скит 1970. г.
са својим братством). Дана 20. маја 1992. г. у Скит Светог Пророка Илије
изненада је упао велики број полицајаца, јеромонаха и монаха предвођених
патријаршијским егзархом епископом илиупољским Атанасијем. Од оца Серафима и
осталих отаца скита тражено је хитно да прихвате помињање патријарха
Вартоломеја или да одмах напусте Свету Гору. Монаси су одбили захтев питајући
да ли постоји нека одлука цивилних власти за њихово протеривање. Свакако,
писмена одлука није постојала. Ипак затражили су три дана да спреме ствари,
међутим дато им је ни више ни мање него петнаестак минута да узму само
најпотребније. Потом су сви смештени у полицијски xип, одвезени до
Кареје, а одатле у Дафни. Тамо их је чекао полицијски глисер који их је искрцао
у Урануполису где су остављени на улици. У међувремену у скит су се уселили
грчки монаси из Пандократоровог манастира, а посебно су га и даље обезбеђивале
полицијске снаге. Случај
истеривања по кратком поступку и прогонства целокупног братства скита св.
Пророка Илије у мају 1992, још није решен на грчким судовима. У Илинском скиту
је Руска Загранична Црква 1988. године канонизовала преп. Пајсија Величковског,
оснивача Илинског скита.
Нема коментара:
Постави коментар