Одломак из ранохришћанског дела "Подсетник (Commonitorium)" од преподобног Викентија Леринског, светог оца са почетка 5. века из тадашње православне Галије (Француске). Православна црква га прославља: 24. маја/6. јуна.
Свима је познато како силно, како страшно, како сурово грди блажени апостол Павле оне, који су са задивљујућом лакоћом, веома брзо прешли од благовести, која их је призвала у благодат Христову, у другу благовест, која је нешто друго (Гал.1:6–7), који су изабрали себи учитеље по својим жељама, одвраћајући слух од истине, обратили се баснама (2Тим.4:3–4), и који подлежу осуди због тога што су одбацили претходну веру (1Тим.5:12); оне које су преварили они, о којима пише тај исти апостол римској браћи: „Молим вас пак, браћо, да пазите на оне који чине раздоре и саблазни против науке коју ви научисте, и клоните их се. Јер такви не служе Господу нашему Исусу Христу него својему трбуху, и благим и ласкавим речима варају срца незлобивих.“ (Рим.16:17–18).
А кад су неки од таквих, идући са својим продажним заблудама по
областима и градовима, дошли на крају Галатима, и кад су се Галати, послушавши
их, преиспунили некаквом одвратношћу ка истини и, изригнувши ману апостолског и
саборног учења, наслађивали се гадошћу јеретичке новотарије, онда је Павле тако
показао ауторитет апостолске власти, да је са највећом строгошћу одредио: „Али
ако вам и ми или анђео с неба благовести јеванђеље другачије него што вам ми
благовестисмо, анатема да буде!“ (Гал.1:8).
Али, шта значе његове речи: „Али ако вам и
ми?“ Шта значи, зашто он не говори: „Али ако вам и ја“? Ево шта значе: ако
би вам Петар или ако би вам Адреј или ако би вам Јован или ако би вам на крају
сав сабор Апостола благовестио нешто другачије, што вам ми нисмо благовестили,
анатема да буде. Ужасна строгост! Да би утврдио непоколебивост претходне вере,
Апостол није поштедео ни себе, нити друге Апостоле! Штавише! Он говори: „Ако
вам и анђео с неба благовести другачије него што вам ми благовестисмо, анатема
да буде!“ Да би сачувао једном нам предату веру, није
било довољно поменути само својства људске природе, да није обухватио и
анђелско превасходство! „Ако вам и ми“, каже „или анђео са неба“.
То не значи да свети и небески анђели могу да погреше, већ ево шта он
тиме говори: ако би се десило чак и немогуће, ма ко да је тај, који покуша да
измени једанпут нам предату веру, нека буде анатема! Можда су те речи исказане
успут, или су му некако невољно изашле, а не по Божијој вољи? Никако. У тој
последњој речи, он са великом силом говори то исто, понављајући речено: „Као
што сам већ рекао, и сада опет велим: ако вам неко благовести јеванђеље
другачије него што примисте, анатема да буде!” (Гал.1:9). Он није рекао: „Ако
вам неко благовести другачије него што примисте“, да буде благословен,
похваљен, примљен, већ: „Анатема да буде“, то јест да буде одељен, одлучен,
избачен, да љута болест једне овце не би заразила отровном смесом невино стадо
Христово.
А можда је то писано само Галатима? Ако је тако, онда то значи да је и
оно што је касније помињао у тој истој посланици, наиме: „Ако духом живимо,
духом и да ходимо. Не будите сујетни, раздражујући једни друге, завидећи једни
другима.” (Гал.5:25–26) и остало
- такође речено само Галатима. Али, то није разумно, моралне заповести су свима
једнако написане. Значи да се и наведено упозорење по питању вере такође односи
на све; значи, као што никоме није дозвољено да раздражује другога, или да
завиди другоме, исто тако никоме није дозвољено нити да прима нешто такво, што
саборна Црква не благовести посвуда.
Или је, можда, заповеђено било само у та времена, а сада се не заповеда,
да се анатемишу они који су проповедали нешто што раније од
стране Цркве није проповедано? Ако је тако, онда испада да се и оно, што је рекао
исти тај апостол: „Кажем вам, духом ходите и похоти плотске не савршавајте“
(Гал.5:16), заповедало само у та времена, а сада се више не заповеда. Ако је
тако мислити - нечастиво и погубно, онда неминовно следи да, као што је ово
последње требало да се испуњава у сва времена, тако је и оно што је узакоњено
било по питању неизмењивости вере - заповеђено за сва времена.
Самим тиме, проповедати православним хришћанима нешто такво, што они
нису примили, никада се није дозвољавало, никада се не дозвољава и никада се
неће дозвољавати, а анатемисати оне, који објављују нешто другачије од оног што
је једанпут и заувек прихваћено - увек је требало, увек је потребно и увек ће
бити потребно чинити. А кад је тако, ко је тај који је - или толико дрзак да
проповеда нешто такво, што Црква није проповедала, или толико лакомислен - да
прими нешто што није примио од Цркве?
Сасуд изабрани (Д.А.9:15), учитељ народа (Гал.2:9), труба апостолска,
проповедник васељенски, тајник небески – апостол Павле, не једанпут, већ
двапут, и свима и заувек и свуда, громогласно вапије кроз своја писма: „Ма ко
да вам објави ново учење, нека буде предан анатеми!“.
Нема коментара:
Постави коментар