Нови свештенослужитељ западноевропске мисије Леснинског манастира (РЗЦ)

 

Преосвећени епископ Нектарије са новорукоположеним јеромонахом Никандром и утешитељевским клиром и прислужницима

У недељу пету Великог поста, 6. априла по грађанском и 24. марта по црквеном календару, у манастиру Утешитељево рукоположен је у чин јеромонаха монах Никандар  (Parvulescu). Претходног дана у суботу рукоположен је у чин јерођакона. Рукоположења је обавио преосвећени епископ Нектарије.

Поука у недељу пету Великог поста

 

Сједињење поста са милостињом и молитвом

Светигтељ Игњатије Брјанчањинов

Право је благо – говори арханђел Рафаило – молитва с постом, милостињом и праведношћу.[1] Такав пост представља велико благо! Благо је за грешнике, као једина врата за излазак из телесног стања, за ступање на спасоносни пашњак покајања и за неодступно пребивање на том спасоносном пашњаку. Али он представља велико благо не само за грешнике, него и за праведнике, и моћно оружје у њиховим рукама. Све време свога земаљског странствовања они га не остављају, одржавајући се њиме у чистоти и светости. Свој пост они заснивају на милости; своме посту у темељ полажу молитву; молитвом вере[2] добијају све што затраже.[3]

Поука у недељу четврту Великог поста

 

Значај поста у односу на пале духове

Овај се род – рекао је Господ својим апостолима о духовима злобе – ничим не може истерати до молитвом и постом. [i]

Ево новог својства поста! Бог прима пост када му претходи велика врлина – милост; за пост је припремљена награда на небу, кад су му страни лицемерје и сујета; пост је делотворан када је с њим повезана друга велика добродетељ – молитва. И како делује? Не само да кроти страсти у људском телу, него и ступа у борбу са духовима злобе побеђујући их.

Како то да пост, који је сам по себи телесни подвиг, може да делује, или да помаже молитви, у борби против духова? И како, напротив, бестелесни духовни могу да се потчињавају утицају поста на њих?

ИВАН ИЉИН О СОВЈЕТСКОЈ ЦРКВИ

 Чланак великог руског философа Ивана Иљина „О совјетској цркви“ објављен је почетком 50. година. Тада, после победе СССР у Другом светском рату и подизања спољашњег угледа и величанствености совјетског антихристовог режима, који је на себе оденуо одежде „руског патриотизма“ и који је „благословио“ „препород канонског руског православља“, многи су поверовали у Стаљинову пропагандну замку, вратили се у СССР или у совјетску цркву - Московску патријаршију и тамо погинули физички или духовно.

Од времена Ивана Иљина нити се у совјетској Русији, нити у совјетској цркви било шта изменило. Напротив, духовна болест је погодила не само главу, него и само тело совјетске цркве, Московске патријаршије, клир и црквени народ, а то се осликава у разним варијантама духовне прелести и деградације савремених неосергијанца, екумениста, и њима потчињених „православних традиционалиста“ „бораца изнутра“, а уз њих разноразних сподоба „путиноваца“, „православних стаљиниста (деветомајаша)“ итд. 

Не приметити то могу само они, који то неће да виде ради којекаквих личних или политичких интереса. Данас, као и тада, уверавају нас о „препороду“ Русије и „канонског православља“, представљајући за „препород“ не унутрашње исцељење од духовних болести, него спољашњи углед и просперитет. И поново истински православне хришћане прозивају и осуђују зашто неће да признају духовни ауторитет "свете" "руске" цркве, њену „законитост и каноничност“.

Зато је обраћање Ивана Иљина, верног чеда Руске Заграничне Цркве, руској црквеној емиграцији тога времена у исто време и обраћање свима онима који данас признају московску патријаршију као канонску руску цркву.

О СОВЈЕТСКОЈ ЦРКВИ

"Кад говори лаж, своје говори:

 јер је лажа и отац лажи" (Јов.8,44).

1.

Русији су потребни сада више него ишта истина и слобода. Слободи ће она доћи само кроз истину. Док будемо лагали, бићемо робови, сведочећи лажју о свом ропству и утврђујући га. Ето зашто су нас наши исповедници и мученици последњих деценија водили ка слободи, а савремени лицемери и лажови воде нас у ропство.

Ми нећемо изаћи из те проклете смутње, док часно и јасно не разделимо истину од лажи, и не почнемо чврсто и храбро исповедати истину. Колико је већ времена прошло од када су нас погрузили у лаж и још увек продужавају да нас понижавају лажју, страхом и насиљем.

ТРЕЋА НЕДЕЉА ВЕЛИКОГ ПОСТА: БЕЗРОПОТНО НОШЕЊЕ ЖИВОТНОГ КРСТА

У Светом Јеванђељу, ми читамо како је Господ наш Исус Христос говорио: ''Ко хоће да иде за Мном, нека узме Крст свој и иде за мном'' (Мат. 16:24). И ми знамо да други пут Господ није указао за Своје следбенике већ је само поставио такав категорички захтев да за Њим може ићи само онај ко прима свој крст. Под крстом се обично, под животним крстом човека, се схвата све оно непријатно, све тешко, све мучно што човек треба да преживи. Зато и говоре: ''Он носи тежак крст'', када говоре о човеку који тешко живи.

ИЛИ ЋЕ СРБИЈА БИТИ ХРИШЋАНСКА ИЛИ ЈЕ НЕЋЕ БИТИ!

Порука епископа Акакија Утешитељевског са великих студентских и свенародних протеста одржаних јуче, 15. марта у Београду:
Дошао сам да својим присуством дам скромни допринос борби коју су покренули студенти, праведној борби за промену по нацију убитачног система и режима.

ИСТИНСКО И ЛАЖНО ПРАВОСЛАВЉЕ

Прва иконографска представа (још увек без ореола)
Архиепископа Аверкија, цртеж оловком, еп. Акакије, 1996.

Поводом Недеље торжества (победе) Православља, прве недеље Великог поста објављујемо текст архиеп. Аверкија Џорданвилског, истакнутог јерарха Руске Заграничне Цркве под насловом 

ИСТИНСКО ПРАВОСЛАВЉЕ

Само неколико људи данас зна да је Православна Црква ништа мање него Црква, која је сачувала неупрљана, изворна учења Исуса Христа, она учења која су предавана свакој следећем покољењу верујућих. Ова учења су дошла кроз векове, од Светих Апостола, објашњена и пажљиво протумачена од стране њихових законитих наследника (њихових ученика и Светих Отаца), предана и сачувана неискривљеним у нашој Источној Цркви, која се сама способна да докаже своје право да се назове "Православна Црква".

ВЕЛИКОПОСНИ БЛАГОСЛОВ ЕПИСКОПА АКАКИЈА

 Отвори нам двери покајања, Животодавче Христе!

Драга наша духовна децо, нека нас Господ све милостиво благослови да добар рат ратујемо (2.Тим.4,7) на духовном попришту четрдесетодневног (плус седам дана страдања Христових) поста које је пред нама. 

„Посно пролеће је дошло! Цвет покајања; Очистимо се, браћо, од свих зала...