Позивамо све православне хришћане на стојање у Истини, на покајну молитву и јединство око своје Свете Мајке – Светосавске Истински Православне Цркве. Духовни препород сваке људске душе и друштва у целини могућ је само кроз покајање и саборно учешће свих нас у Телу Христовом, у Коме дејствује Дух Свети – Дух Истине и Љубави. Губитак истинске саборности у друштву води ка губитку причасности Телу Христовом, ка губитку дејства благодати Духа Светога на то друштво. Благодатно дејство могуће је само кроз Истинску Цркву Христову. Схватајући то, савремени пали свет, руковођен непријатељем нашег Спасења, покушава да Истинску Цркву замени духовним сурогатима и лажним црквама. Стога за Православног Хришћанина ништа не може да буде важније од правог препорода кроз Истински Православну Цркву, чисту Невесту Христову, која чува верност свом Небеском Женику. Изван Цркве немогуће је истинско духовно исцељење и препород појединца и нације.

уторак, 14. мај 2019.

То не! Ја нисам јеретик!



Догађај из живота Авве Агатона
Једном приликом дођоше му у посету неколико браће да дознаду, дали је он заиста тако смирен и трпељив, као што о њему други говораху. Због тога га подвргоше искушавању овако:
Оче Агатоне, ми смо чули да си ти горд, поносит, да презиреш друге и да си блудник?
Тако је, нажалост, рече Агатон.
Браћа: Чули смо да радо оговараш друге?
Агатон: Признајем на себи све те пороке, и не могу се ничим оправдати.
При овим речима он ничице паде пред ноге њихове са речима: Молим вас, браћо моја, молите се Господу Исусу Христу за мене, оптерећеног небројеним гресима, да би ми их Господ Преблаги опростио.
Браћа: Оче, Агатоне, чули смо да си ти јеретик.
Агатон живо: То не! Ја нисам јеретик. Тај грех веома је мрзак мојој души.
Тада му се браћа поклонише до земље и рекоше: Оче, молимо те, кажи нам зашто се ти ни мало не збуни и не узнемири за оне страшне пороке и грехе, а при речи јеретик сав си се узбунио и одбио си то од себе?
Агатон: Прва окривљавања да сам грешан, примио сам да смиравам самога себе, а у једно исто време, да ви имате о мени мишљења као о грешнику. Међутим, окривљавање да сам јеретик не могах примити на себе, зато што је јерес отуђење од Бога. Јеретик се одлучава од Живога и Истинитога Бога и ставља се у друштво ђавола. А ја никако не волим да будем одлучен од Господа мога.

Отачник

1 коментар:

Ljubiša K ostić је рекао...

Ово је веома поучно. На овај начин, ми сами можемо да расудимо, ко је и какв је ко од нас.
По овоме испада, да сви који су верници и боре се противу греха, неће се наљутити, ако му се каже на неки грех, јер жели да се исправи и у чистоћи Богу да служ.
Насупрот овима великим и смиреним верницима, појављују се и лажни верници. Код њих, ако се укаже на неки грех, они су одмах ту да се љуте, јер их клеветамо.
Ко је ту који чини љутњу, лажним верницима? Па нико други него сотона, који се бори да своју жртву, преко љутње да за себе задржи. Љутња је дело сотоне, који преко гордости, не дозвољава грешнику да увиди свој грех и да се покаје.
Љубиша.