НЕДЕЉА О СТРАШНОМ СУДУ

Страшни Суд, Виктор Васнецов

СТРАШНИ СУД (Мт.25,31-46)

Архиепископ Аверкије Џорданвилски

Потпуну слику Страшног суда над читавим људским родом осликава нам, речима Самога Господа Исуса Христа, једино јеванђелист Матеј, и то у непосредној вези са Његовим речима о неопходности сталне духовне будности и спремности да се дочека Други долазак. Опису Страшног суда претходи прича о талантима (Мт.25,14-30), веома слична горе размотреној причи о десет кеса сребра, коју преноси свети Лука (19, 11-28). Идеја ове приче је та, да ће свако морати да одговара Богу на Страшном Суду – како је искористио благодатне дарове добијене од Њега, а такође и природне дарове, и какво је добро помоћу њих задобио.

Причу о Страшном Суду Господ започиње поређењем Свог Другог доласка са свечаним уласком земаљских царева у слави својој. Тада ће сести на престо славе Своје – ово значи да ће се Господ појавити као Цар и Судија васељене. Пратиће Га сви свети Анђели, а дочекиваће Га сви људи – како они које Његов долазак затекне живе, тако и васкрснути из мртвих – сви који су икада живели на земљи. Уочи доласка Христовог настаће свеопште васкрсење, при чему ће мртви васкрснути у нарочито преображеним „духовним“ телима, док ће се они који су остали међу живима у трену изменити (1.Кор.15,25-54;Сол.4,16-17). И разлучиће их једне од других као пастир што разлучује овце од јаради – овце овде представљају праведнике, јер су оне образац невиности и доброте (Јн.10,7-14;15,15-17;Пс.99,3;Пс.73,1), а јарад грешнике који бивају осуђени, јер служе као пример лоших моралних особина (Јез.34,17) и од њих нема никакве користи, ни вуне, ни млека, ни јагњади – свега онога што дају овце. Овце ће бити постављене са десне стране, јер је десна страна одувек сматрана за почасну и остављена најближим људима, а јарад са леве – мање цењене стране, која у датом случају означава место осуђених. Ходите благословени Оца Мојега; примите Царство које вам је припремљено од постања света – хришћани који су се удостојили благослова Бога Оца у Новом Завету често се називају наследницима обећаних добара, као истинска чеда Божија, којима припадају блага припремљена људима од Бога (Рим.8,17;Гал.4,6-7;Јевр.1,14). Бог је од вечности предвидео људска дела, зато им је од вечности одредио и одговарајућу награду за њих: за добра дела – Царство Небеско, а за зла – мучење. Као што се види из ове слике Страшног Суда, праведници наслеђују Царство Небеско због дела љубави и мислосрђа према ближњима. Вера се овде не спомиње јер њу већ предпостављају сама дела љубави, која су плод вере (Јн.13,35;1.Кор.13,1). Исто тако, не спомињу се ни молитва, ни сви други подвизи вере, јер су без њих немогући истинска љубав према ближњима и искрена нелицемерна дела милосрђа. Спомињу се само дела милосрђа, зато што она доказују истинску веру и побожност хришћана (Јак.2,14-26;Јн.4,20-21;1.Јн.3,15,18). Одговор праведника сведочи о њиховом смирењу и свести о сопственој недостојности. Такав је закон духовног усавршавања: што се човек више духовно усавршава, то јасније увиђа ништавност својих квалитета. Господ Своје следбенике назива „браћом Својом“, као оне који су Му блиски и сродни по духу, расположењу и по страдањима; „најмањима“ их назива зато што су понижени, убоги, одбачени. Идите од мене проклети: „проклет“ значи лишен дарова благослова. Они се осуђују на огањ вечни, који је припремљен ђаволу и анђелима његовим – „огњем“ је овде представљен највећи степен мучења, као што је спаљивање представљало најсуровију казну. Ова слика је позајмљена од долине Еномове, југозападно од Јерусалима, где су за време одступања Јевреја у идолопоклонство вршена жртвоприношења Молоху, а где су касније одвозили ђубре и лешеве злочинаца, па је ради очишћења тог места онде стално горела ватра, која је постала симбол вечних мука грешника. Вечне муке биле су намењене злим духовима који су се побунили против Бога, али пошто грешници постају саучесници тог зла, које сеју ђаво и анђели његови, они се осуђују на исте такве муке. И ови ће отићи у муку вечну – муке грешника, насупрот мишљењу неких лажних учитеља, неће имати краја, јер су они сами добровољно одбацили љубав Божију. Ове муке, како сматрају многи, састојаће се од страшне али већ бесплодне гриже савести. Нешто слично њима, може се доживети већ и током земаљског живота, такво је на пример стање безнадежне тескобе, чамотиње. Исто тако вечно и бесконачно биће и блаженство праведника, чији се зачетак појављује већ овде.

Одломак из књиге Православно тумачење Новог Завета, Џорданвил 1954.