Позивамо све православне хришћане на стојање у Истини, на покајну молитву и јединство око своје Свете Мајке – Светосавске Истински Православне Цркве. Духовни препород сваке људске душе и друштва у целини могућ је само кроз покајање и саборно учешће свих нас у Телу Христовом, у Коме дејствује Дух Свети – Дух Истине и Љубави. Губитак истинске саборности у друштву води ка губитку причасности Телу Христовом, ка губитку дејства благодати Духа Светога на то друштво. Благодатно дејство могуће је само кроз Истинску Цркву Христову. Схватајући то, савремени пали свет, руковођен непријатељем нашег Спасења, покушава да Истинску Цркву замени духовним сурогатима и лажним црквама. Стога за Православног Хришћанина ништа не може да буде важније од правог препорода кроз Истински Православну Цркву, чисту Невесту Христову, која чува верност свом Небеском Женику. Изван Цркве немогуће је истинско духовно исцељење и препород појединца и нације.

среда, 4. март 2020.

ПОУКА УЗ ВЕЛИКИ ПОСТ


НЕ ЧИНИМО ГРЕХЕ ИЗ ЉУБАВИ ПРЕМА ХРИСТУ

Бога се бој, и заповести Његове држи, јер то је све човеку, говори Проповедник (Проп. 12, 13). Укратко ти показујем, каже он, у чему се састоји пут Божији: бој се Бога и заповести Његове држи. Овде се не мисли на почетнички страх од мука, већ на онај савршени, који саздава савршенство, и који смо дужни имати из љубави према Ономе Који је дао заповести. Јер уколико не чинимо грехе због страха од казне, јасно је да би смо их, када грешнике не би чекало подрвгавање ужасу казне, наравно, чинили по свом грехољубивом настројењу. Уколико се, пак,од греха уздржавамо не због страха од казне, већ због одвратности према њима, ми већ деламо из љубави према своме Владици, бојећи се да Га не ожалостимо.
Када се бојимо да не поропустимо нешто од онога што је заповеђено, онда је такав страх чист, зато што бива ради самога добра. Он очишћује наше душе и једнаке је силе као и савршена љубав. Онај ко има такав страх и ко по њему твори заповести целовит је човек, тј. човек истински, какав и треба да буде. Знајући ово, бојмо се Бога и заповести Његове испуњавајмо да би смо били савршени и потпуни, без икаквог недостатка (Јак. 1,4), имајући смирено умовање и срце скрушено, непрестано узносећи Господу молитву божанског Арсенија Великог: „Боже мој, немој ме оставити! Ништа добро не учиних пред Тобом! Но, дај ми да, по благодати Твојој, поставим добар почетак!“ Јер све наше спасење зависи од милости и човекољубља Божијег.
Добротољубље, свети Теодор Едески

Ознаке:

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)