РУСКА ЦАРСКА ПОРОДИЦА, СТРАСТОТЕРПЦИ ИЛИ МУЧЕНИЦИ?

Како то да су Јевреји, у лику јеврејске организације Антидифамацијске лиге (ADL) из САД, потомци, једноверци и сународници оних који су ритуално убили царску породицу Романов похвалили одлуку Московске патријаршије (МП) о њиховој канонизацији? 

Зашто ADL показују отворено задовољство због посебно формулисане канонизације коју је Сабор МП усвојио 2000. године. 

Зашто ADL инсистирају да МП усвојену формулацију канонизације растумачи најширим круговима православних лаика и свештенства? 

Шта се крије у посебној формулацији одлуке Сабора МП о канонизацији царске породице, која на први поглед не изазива сумње чак ни код свештенства?

Наиме, АДЛ не скрива своје задовољство што је МП царску породицу Романових канонизовала у посебно одабраној формулацији, као страстотерпце (мукотрпце). Обратите пажњу, МП царске мученике није канонизовала као мученике, већ као страстотерпце. 

О чему се овде ради? Која је разлика између мученика и страстотерпца? 

Године 1981, Цар Николаја II и чланови царске породице канонизовани су као свети мученици од стране Руске Заграничне Цркве(1). После безмало 20 година, 2000 године, након дугих дебата које су изазвале значајан одјек у Русији, од стране Московске патријаршије канонизовани су не као мученици већ као страстотрпци; тренутно их МП поштује као царске страстотрпце.

По нормама православне канонизације светих, акт мучеништва је подвиг смрти за Христа примљен од стране незнабожаца или иноверних, док је акт страстотерпштва, чин страдања и смрти примљен од једноверне браће. Према усвојеној страстотерпској форми канонизације, коју су Јевреји сугерисали МП, испада да су Цар и Царска Породица пострадали од својих сународника, свакако атеиста, али по рођењу ипак једноверних православних хришћана - Руса. 

Да којим случајем Архијерејски сабор МП није подлегао притиску јеврејства и признао пред целим светом очигледност, да су цара мученички ритуално убили иноверни, Јудеји, онда Цар Николај II не би био канонизован као страстотерпец, већ као мученик или великомученик, управо онако како је формулисала канонизацију Цара и Царске Породице Руска Загранична Црква при њиховој истинској канонизацији 1981. године.

Сд нам је јасно због чека су Јевреји изразили своје нескривено задовољство поводом посебно формулисане канонизације Цара Николаја II, и зашто су у својој изјави поводом канонизације 2000. године истакли:

„Антидифемацијска лига изражава наду да ће одлука Руске православне цркве о канонизацији Николаја II и чланова његове породице помоћи да се разбије антисемитски мит о ритуалној природи убиства царске породице, који је преовлађујући међу одређеним делом верника и свештенства.

За јеврејску заједницу је веома важно да је у процесу проучавања могућности канонизације последњег цара, комисија РПЦ скинула са дневног реда питање ритуалног убиства... Веома је важно да одлука о канонизацији у облику у којем ју је донео Сабор, формулацијом страстотерпци, постане позната најширем кругу јавности лаика и свештенства“. (Међународне јеврејске новине. 2000, бр. 30).

Из овога цитата видимо како јеврејство, улаже велики труд да сакрије историјску истину, и у ту сврху не само да врши „меки“ притисак, већ покушава да подстакне и усмери активности МП у жељеном правцу, како би се уз помоћ саме руске цркве коначно “скинуло са дневног реда” питање јеврејског ритуалног убиства царске породице.

☦

О јеврејском ритуалном убиству светог цара-мученика 
Николаја II прочитајте ОВДЕ

(1) Постоје подаци који указују да је Руска Катакомбна Црква још 1928. год. прибројала збору светих мученика Руске Цркве цара - мученика Николаја II са његовом породицом.