У дан овај, празнује се погреб Исуса Христа, и силазак Господов у ад. Скинувши пречисто тело Спаситељево са крста, и обвивши га платнима натопљеним мирисима по обичају Јудеја, Јосиф и Никодим га положише у нову камену гробницу, у врту Јосифовом који се налазио у близини Голготе. Потом, на врата гроба навалише велики камен. Чину том, тј. погребу Христовом, присуствовале су и Марија Магдалина, и Марија мати Јаковљева и Јосијина. Првосвештеници, и фарисеји, знали су да je Христос прорекао своје Васкрсење, али у то нису веровали, и бојали су се да Апостоли на украду тело Господње, и не кажу народу да је он, из мртвих, васкрсао, те су зато од Пилата измолили војничку стражу, коју су поставили крај гроба, а сам гроб запечатили, па тако - свим тиме - дали истини нову потврду.
На Литургији у
данашњи дан, која се свршава касно
поподне (пред вечер), Црква већ почиње да претпразнује Васкрсење Христово променом
тамних свештеничких одежди, после читања Апостола, у светле (беле) и читањем Јеванђеља о Васкрсењу Христовом.
По старом
обичају, верници су после свете Литургије, која треба да се заврши иза заласка
сунца — обавезни да остану у
храму до наступања Светлог Празника, и да време проведу у читању Дела
апостолских, због чега се, на крају Литургије Св. Василија Великог, освећују
хлеб и вино ради давања народу.
Православни Светачник , јеромонах Хризостом Хиландарац,
Београд, 1989.
Нема коментара:
Постави коментар