 |
| Архиепископ Роклендски Андреј Римаренко, РЗЦ |
Христос, окружен апостолима и мноштвом народа, креће се ка капијама града Наина. И у том тренутку, из Наина излази погребна поворка. Носе младића, јединог сина удовице из Наина. Замислите патњу мајке: њен вољени јединац, њена нада у старости. Али у том тренутку, истим тим путем, Христос, са мноштвом народа и апостола, прилази овој поворци... Он види патњу мајке, прилази јој и каже: „Не плачи.“ Ко би могао, ко је имао право да изговори ове речи мајци над ковчегом њеног сина? Само Он, јер је Он победио смрт. Носачи су стали. Христос узима младића за руку и каже: „Устани!“ И враћа га мајци. Можете ли замислити кроз шта је мајка прошла? Мир који је мајка могла имати пре синовљеве смрти не само да се обнавља, већ оживљава цео њен живот. Она, не само да је поново видела њеног син, него је видела и силу васкрсења. А све се то догодило зато што се Христов пут поклопио са путем погребне поворке. Христов пут... по овом Христовом путу треба да иде покојник, јер на Христовом путу не може бити туге.
Можда се варам! Можда погрешно размишљам? Зато отворите данашње читање Апостола и видећете да говорим истину. Шта нам је рекло данашње апостолско читање? Оно нам је говорило о апостолу Павлу, још као Савлу. Ево шта пише: „Ново јеванђеље вам дајем... ово јеванђеље, међутим, које није створено људским разумом, већ се јавило откровењем од Господа.“ Како је ово откривено? Откривено је овако: Павле — Савле — био је прави фарисеј и чекао је Месију. Али каквог су Месију Јевреји очекивали у то време? Они су Месију схватали као цара који ће их ослободити римске власти и учинити га главом света — царем. Фарисеј Савле је такође тако мислио. Веровао је да ће то бити тако, да ће доћи јеврејски Месија, који ће им, Јеврејима, дати царство целог света. Док је ишао да прогони оно што је веровао да је назаренска секта, Христос му се јавио. И онда, у тренутку, Савле је постао Павле хришћанин. Јеванђеље му је откривено. И ево поново: пут Месије. Павле стоји на овом путу Месије. И захваљујући овом искреном покрету ка спасењу, истина му се открива.
Тако је и са нама, браћо. И морамо знати на ком путу стојимо. Хришћански пут је стихија у којој се открива пут Христов. А пут Христов је Црква. У њој је благодат која се налази у свим тајнама, у свим молитвама. Ова благодат, која се налази у Цркви, је са нама. И изражава се у сваком обреду, а посебно у Божанској Евхаристији.
Ово је пут који морамо следити. Ако останемо на овом путу, трагедија коју сада доживљавамо неће бити у нашим животима. Ако је Господ рекао удовици из Наина: „Не плачи“, тако и данас исти глас шапуће нама: „Не плачи!“ Само не скрећите са овог пута истинског хришћанства. Будите у молитви, живите како захтева Света Црква. Посматрајте како живот пролази: понедељак, уторак, среда, четвртак, петак, субота... Васкрсење (на руском се недељни дан назива васкрсење, нап. прев.). Крај свега је Васкрсење.
Живите у Божјој благодати, и Господ вас неће оставити. Амин.
Архиепископ АНДРЕЈ (Римаренко), Руска Загранична Црква
☩ ☩ ☩
Превод са руског манастир Утешитељево
 |
| Архиепископ Андреј са светим Филаретом Њујоршким |
Житије архиепископа Андреја Роклендског ОВДЕ
Нема коментара:
Постави коментар