Недеља
раслабљеног је четврта недеља по Васкрсу и посвећена је сећању на библијски
догађај исцељења парализованог човека у бањи Витезди (Овчијој бањи).
Објашњење
празника по приручнику за проучавање Светог писма Новог завета
Четворојеванђеља, архиепископа Аверкија Џорданвилског
(Ин. 5:1–16)
О овом догађају извештава само Јеванђелист Јован, који у свом Јеванђељу бележи сваки Господњи долазак у Јерусалим на празник. У овом случају није јасно о ком се тачно празнику радило, али је највероватније да је то био празник Пасхе или Педесетнице. Само у том случају произилази да је јавна служба Господња трајала три и по године, како је то од давнина прихватала Света Црква, водећи се управо хронологијом четвртог Јеванђеља. Око пола године прошло је од крштења Господњег до прве Пасхе, годину дана до друге (поменуте у 5. глави), друга година до треће (6. глава) и трећа година до четврте Пасхе, оне пре које је Господ пострадао.
Код Овчијих врата – названих тако јер су кроз њих теране жртвене
животиње ка храму, или зато што се поред њих налазила пијаца за продају тих
животиња – на североисточној страни градског зида, на путу преко Кедронског
потока ка Гетсиманији и Маслинској гори, налазила се бања (купатило). На
јеврејском се звала Витезда, што значи „дом милосердија“ или Божије милости,
јер је вода била из исцелитељског извора. Према сведочењу Евсевија, још у 5.
веку показивано је пет тремова ове бање. Овај исцелитељски извор привлачио је
мноштво болесника сваке врсте.
Извор није био обичан: исцелитељску силу показивао је само повремено,
када би у њега силазио Анђео Господњи и узбуркавао воду. Исцелио би се само
онај ко би први ушао у бању одмах након узбуркавања воде. Изгледа да је вода
само кратко време након узбуркавања имала то својство, а затим би га губила. Ту
се налазио један раслабљени (парализован) човек, који је већ 38 година патио од
своје болести и скоро потпуно изгубио наду у исцељење. Како је објаснио
Господу, он није имао никога да му помогне да уђе у воду, а сам није био
довољно брз да стигне пре других.
Смиловавши се на њега, Господ га тренутно исцељује само Својом речју: „Устани,
узми одар свој и ходи“. Тиме је показао надмоћ Своје спаситељске благодати над
средствима спасења у Старом завету. Али, пошто је била субота, Јудејци (под
чијим именом Јован обично подразумева фарисеје, садукеје и старешине који су
били непријатељски настројени према Христу), уместо да се радују исцељењу,
побунили су се јер је човек прекршио заповест о суботњем одмору носећи постељу.
Исцељени се бранио наредбом Онога који га је исцелио и који је у његовим
очима имао довољан ауторитет да га ослободи ситничавих правила о суботи.
Јевреји су га с презиром питали ко је тај човек који му је то дозволио. Блажени
Теофилакт лепо примећује: „То је суштина злобе! Не питају ко те је исцелио,
него ко ти је заповедио да носиш одар свој.“
Исцељени у почетку није знао ко је Исус, али га је касније срео у храму.
Господ му је тада упутио значајне речи: „Ето, постао си здрав, више не греши,
да ти не буде горе“. Из ових речи се јасно види да болест често долази као
казна за грехе. Сазнавши ко га је исцелио, бивши болесник је то јавио
Јеврејима, не из злобе, већ да би показао ауторитет по којем је поступао. То је
изазвало нови налет јудејске злобе против Исуса, који због тога „тражили да Га убију
јер је то чинио у суботу“.
Извор: Аверкије (Таушев), архиепископ. Руководство
за изучавање Светог Писма Новог Завета. Џорданвил, Њујорк: Манастир Свете
Тројице, 1954 (I део), 1956 (II део)
Додатак
Доксастик (сихира на "Слава") на "Господи возвах" који се пева из књиге Цветни триод (Пентикостар) на
вечерњој служби уочи Недеље раслабљеног, на „Господи возвах“: Слава, глас 5.
Изиђе Исус у Јерусалим на Овчију бању, која се јудејски зове Витезда, и има пет тремова; у њима лежаше мноштво болесника. Јер Анђео Божији сваке године силажаше и покреташе воду, и даваше здравље онима који приступаху са вером. И видевши Господ човека који је дуго боловао, каже му: „Хоћеш ли да будеш здрав?“ Болесник одговори: „Господе, немам човека да ме спусти у бању када се покрене вода; на лекаре потроших све своје имање, а милост нисам успео да задобијем.“ Али Лекар душа и тела каже му: „Узми одар свој и ходи, проповедајући Моју силу и велику милост на крајевима васељене.
Кондак Недеље раслабљеног из Цветног триода (Пентикостара), Јутарња, после шесте песме канона. Кондак написао свети Роман Мелод (Слаткопојац), VI век.
Душу моју, Господе, тешко раслабљену сваковрсним гресима и неприличним делима, подигни Својим Божанским заузимањем, као што си некада подигао раслабљенога, да Ти спасаван кличем: Милостиви Христе, слава моћи Твојој!
Нема коментара:
Постави коментар