МОНАХ ДО СРЖИ: сећање леснинске игуманије на архиепископа Андроника

Леснинска игуманија Ефросинија, архиепископ Андроник и владика Акакије, манастир Лесна, Француска, 2022. године

17. јуна упокојио се свима нама вољени и поштовани Владика Архиепископ Андроник (Котљаров). Приметно је да, уз ретке изузетке, сви, чак и они који се нису слагали са његовим црквеним ставом, пишу о њему као о добром пастиру, примерном монаху и скромном, кротком и човеку неизмерне доброте. Многи деле своја сећања, па сам и ја одлучила да испричам оно што памтим и што сам знала о Владики. У младости га нисам блиско познавала, али га се сећам као сасвим младог монаха-јерођакона.

Када сам 70-их година почела редовно да одлазим у манастир Свете Тројице у Џорданвилу, он је тек био пострижен у мантију и рукоположен за ђакона. Већ тада је било приметно колико воли богослужење и црквено појање; његов лепи, високи тенор веома је украшавао монашки хор. Када је семинарски хор направио свој први звучни запис, и он је био позван да учествује у снимању. Сећам се како је његова сестра од тетке, која је живела близу манастира, причала да је током Светле седмице желела да шета и празнује са омладином, а о. Андроник ју је одвраћао: „Вера! Зар не чујеш какве се речи сада певају у цркви?! Какве речи!“ Такође, остало ми је у сећању вечерње ујутру на Велику Суботу, и како је лепо млади о. Андроник читао последњу паремију о три младића у пећи вавилонској, узвикујући: „Хвалите Га реке и мора, хвалите Га сунце и месец...“, и баш у том тренутку јарки сунчеви зраци пробили су се кроз горње прозоре на храму право на њега. Сви су буквално занемели, а њему самом је глас задрхтао од умиљења. 

У исто време, када сам ја ступила у Леснински манастир, о. Андроник је рукоположен за јеромонаха и послат у Свету Земљу да служи на Јелеону, где се настанио и провео око 30 година. Света Земља је за о. Андроника заиста постала Пето Јеванђеље, где све унаоколо говори о Спаситељу, где сви богослужбени текстови и житија светих, које је тако добро знао и толико волео, оживљавају и постају реалнији од свакодневнице света који га окружује. Ко год је са њим ишао на ходочашће, зна колико је добро познавао света места и са каквим се побожним трепетом према њима односио. О. Андроник је заволео Свету Земљу свим срцем и био би срећан да је тамо остао заувек. Једном ми је рекао да, када му је постало јасно да је уједињење са Московском Патријаршијом неизбежно, његова прва мисао била је да напусти Јелеон и РПЗЦ (Руску Православну Заграничну Цркву) и повуче се у Лавру Саве Освећеног или у манастир преподобног Георгија Хозевита, те да своје дане заврши као обичан монах-свештенослужитељ у палестинској пустињи. 

Али Господ је пресудио другачије, позвавши о. Андроника на епископску службу. Вл. Андроник је био потпуно свестан и отворено је говорио да је лоше припремљен за епископско служење, да му недостаје и знања и искуства, али је своје епископство носио без роптања, као монашко послушање и крст. У томе ће за све нас остати велики и важан пример потпуног предања себе вољи Божијој и уздања једино у Њега. 

Након његовог разилажења са митрополитом Агафангелом и ступања у општење са нашим српским епископима, почела сам чешће да боравим у Њујорку и ближе сам се упознала са Владиком. Често смо се сећали старог Џорданвила, Свете Земље и Духовне мисије РПЗЦ из 70-их и 80-их година. Веома занимљива и драгоцена била су његова сећања на о. игумана Игњатија (Ракшу), који је дуги низ година живео код Мамвријског дуба (храста) у Хеврону и са којим је вл. Андроник успео да проживи неколико месеци као сасвим млад послушник. Увек је била радост појати на богослужењима која је Владика служио, нарочито на монашкој полуноћници и на свеноћном бденију. 

Владика је био монах, може се рећи, до сржи, и ја сам веома много научила од њега – не толико кроз поуке и савете, колико кроз његов живи пример, и увек ћу га се сећати са благодарношћу. Верујем да је Владика, када га је Господ позвао у Своја насеља, заправо стигао кући, тамо где је већ тако давно тежио свом душом и свим срцем. Вечан спомен драгом Вл. Андронику, нашем новом заступнику пред Престолом Свевишњег!

Игуманија манастира Лесна Ефросинија (Молчанова)