Пећина Светих Седам младића ефеских
На четири километра од надгробне базилике Светог Јована Богослова уз коју се налази Богословска келија СИПЦ и на један километар од древног Ефеса, налази се пећина Светих Седам младића (отрока) ефеских. У њој се, око 250. године, одиграло знаменито чудо двестогодишњег уснућа и чудесног буђења седморице ефеских младића којим је Промисао Божији хтео све да убеди у истинитост оживљавања упокојених.
Охридски пролог: „Седам младића, војника, уздржаше се од скверног жртвоприношења, и усрдно се мољаху Богу јединоме да спасе род хришћански. Они беху синови најугледнијих старешина Ефеских, и њихова имена беху: Максимилијан Јамвлих, Мартинијан, Јован, Дионисије, Екзакустодијан и Антонин. Када и они беху оптужени код цара, они се склонише на једно брдо иза Ефеса, зв. Охлон, и ту се скрише у некој пећини. Кад то цар сазна, нареди, да се пећина зазида. Бог пак по далекосежном промислу Своме пусти на младиће један чудноват и дуготрајан сан. Царски дворјани, Теодор и Руфин, потајни хришћани, дадоше узидати и један ковчежић од бакра са оловним плочама, на којима беху исписана имена ових младића и њихова мученичка смрт у време цара Декија. Прошло је од тада преко 200 година. У време цара Теодосија Млађег (408 - 450) наста велики спор око васкрсења мртвих. Јер беху неки што посумњаше у васкрсење. И цар Теодосије беше у великој жалости због тога спора међу верним; и мољаше се Богу цар, да би Бог неким начином објавио истину људима. У то време буре у цркви чобани неког Адолија, који поседоваше брдо Охлон, почеше правити торове за овце, и узимаху камен по камен од оне пећине. Тада се отроци пробудише од сна, млади и здрави какви су и заспали. И то се чудо разгласи на све стране, те и сам Теодосије дође са великом свитом и с умилењем разговараше с младићима. После недељу дана они поново заснуше сном мртвим, да чекају опште васкрсење. Цар хтеде да положи тела њихова у златне ковчеге, али му се они на сну јавише и рекоше му, да их остави на земљи како су били и полегали.“ Црква их прославља 4/17. августа.
 |
| Владика Акакије у олтарском делу базилике Св. седам отрока ефеских над њиховим гробовима. Овај део је на жалост, за посетиоце затворен. |
На месту пећине цар Теодосије Млађи са својом сестром царицом Пулхеријом саградили су базилику у неколико нивоа наслоњену на гротло древне пећине. Главни олтар базилике окренут ка истоку је дограђен део који се налазио изван саме пећине Св. Седам отрока. По предању мошти Светих Седам отрока су биле смештене баш под овим главним олтарем базилике. У самој пећини и њеној непосредној близини може се видети мноштво уклесаних у стене гробова, што нас наводи на закључак да је на том месту још у време Св. Седам отрока било једно од ефеских гробаља (на овом месту је сахрањена и св. Марија Магдалина), као и то, да се у хришћанском периоду сматрало за благослов сахрањивање у близини ове велике светиње у којој је чудом потврђено васкрсење мртвих. Током крсташких похода, мошти светих седам отрока ефеских узете су из ефеске цркве-пећине и пренете у Марсељ у Француској, са све великим каменим саркофагом. Данас се чувају у опатији Светог Виктора у Марсељу.
 |
| Рушевине базилике саграђена над пећином Св. седам отрока ефеских. |
 |
| Остатак комплекса базилике који је спојен са стеном - делом пећине Св. седам отрока ефеских |
Ова чудесна прича има веома снажне, непобитне доказе о својој аутентичности: савременик – описивач овог догађаја, св. Јован Колов (V в.) говори о овом догађају у житију преподобног Пајсија Великог. Сиријски писац, православни епископ саругенски (Месопотамија) Јаков оставио је опис овог догађаја; био је познат у преводу Григорију Турском († 594). На култ светих седам младића ефеских наилазимо у најранијим сиријским и етиопским диптисима светих као и у староримском мартирологију. Прича о њима је била позната Мухамеду (помиње се у Курану) као и многим арапским писцима.
Богослужбени текстови овај догађај описују овако:
„О чудесној вашој слави, свети Младићи, проповеда пештера горе Охлон. Место и пећину вашу, молитвом Вашом сте омирисали, одатле се, чудесно јависте, као звезде славе сијајући из гробовног мрака, на утврђење цркве. И нас сте научили, да Првоначалнику општег васкрсења Христу Богу певамо: Алилуја !“ (акатист седморици младића ефеских, 6. кондак)
помилуј и спаси нас!
Нема коментара:
Постави коментар