Недеља двадесетдруга по Педесетници
Објашњење недељног Јеванђеља по приручнику за проучавање Светог писма
Новог завета Четворојеванђеља, архиепископа Аверкија Џорданвилског
(Лк 16:19–31)
Основна мисао ове приче јесте да погрешна употреба богатства лишава човека Царства Небеског и своди га у пакао на вечне муке. Један богати човек одевао се у порфиру и висон. Порфира је сиријска горња одећа од скупоцене тканине црвене боје, а висон је бела, танка и нежна тканина од египатског лана. Овај богаташ је, живећи раскошно, сваког дана раскалашно гозбовао, живећи, дакле, за своје задовољство. Код капије његове куће лежао је сиромах по имену Лазар. Реч „Лазар“ буквално значи „Божија помоћ“, тј. „сиромах“ од свију остављен, коме преостаје само да се узда у Бога. Пси су му наносили још више патње долазећи и лижући његове ране, а он, очигледно, није имао снаге да их отера. Управо у овом сиромаху богаташ је могао себи стећи пријатеља који би га после смрти примио у вечне станове, према мисли из претходне приче, али богаташ је, како се види, био бездушан човек, безжалостан према сиромаху, иако не и шкрт, будући да је сваког дана гозбовао. Он није жалио новац, али га је трошио искључиво на своја задовољства.
Након Лазареве смрти, анђели су однели његову душу у крило Авраамово. Не
каже се „у рај“, зато што је рај био отворен тек страдањем и васкрсењем Господа
Исуса Христа, већ се само изражава мисао да је Лазар, као истински син
Авраамов, поделио са Авраамом његову загробну судбину, задобивши стање испуњено
утешним надама у будуће блаженство које очекује све праведнике. Лазар је
заслужио ова „вечна обиталишта“, без сумње, својим тешким и неропћућим
страдањем. „Умре и богаташ и сахранише га“. Сахрана се помиње, вероватно, зато
што је била раскошна, док је Лазарев леш једноставно био избачен да га поједу
дивље звери.
Али богаташ се нашао у паклу, у мукама. И гле, он издалека види Авраама
и Лазара у његовом крилу. Тако сагледавање блаженства праведника од стране
грешника повећава патње грешника у паклу и, можда, побуђује у њима наду, иако
узалудну, у олакшање. Као што је раније Лазар желео да се насити само мрвицама,
тако сада осиромашени богаташ моли само за неколико капи воде како би расхладио
свој упаљени језик. Богаташу се, међутим, ускраћује и то мало утехе: као што се
Лазар утешује у потпуној сразмери са својим пређашњим мукама, тако и богаташ
страда у истој потпуној сразмери са својим пређашњим безбрижним и бездушним
весељем.
Осим тога, Авраам наводи и други разлог за своје одбијање: неизмењивост
Божије пресуде, услед које се између места блаженства праведника и места мучења
грешника успоставља непремостива провалија, у потпуном складу са моралном
провалијом која раздваја једне од других. Авраам одбија богаташа и у молби да
пошаље Лазара у кућу његовог оца како би упозорио његову браћу да не следе
пример његовог живота. „Имају Мојсија и пророке“, тј. писани Закон Божији, из
којег могу научити како треба живети да не би доспели на место мучења. Богаташ
признаје да су његова браћа, слично њему, глува за Закон Божији, и да би их
само необична појава неког умрлог могла уразумити и натерати да промене начин
живота на бољи. На то је Авраам узвратио да, ако су доспели до таквог моралног
пада да не слушају глас Божији изражен у Речи Божијој, онда ће и сва друга
уверавања бити узалудна. Неверник, чак и запањен необичношћу појаве мртваца,
касније ће ипак почети да објашњава ту појаву некако другачије и поново ће
остати исти онакав неверник и непоправљен.
Да је то тако, види се из тога колико упорно неверујуће Јевреје уопште нису убедила безбројна знамења и чуда која је чинио Господ Исус Христос: они нису поверовали чак ни када су видели васкрсење Лазара, већ су чак размишљали и да га убију. Све је у томе што срце покварено грехом упорно одбија да верује у будуће муке које очекују грешнике, и никаквим чудима се оно у то не може убедити.
Извор: Аверкије (Таушев), архиепископ. Руководство за изучавање Светог Писма Новог Завета. Џорданвил, Њујорк: Манастир Свете Тројице, 1954 (I део), 1956 (II део)
Нема коментара:
Постави коментар