БОЖИЋНА ПОСЛАНИЦА 2014.

СРПСКА ИСТИНСКИ ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

БОЖИЋНА ПОСЛАНИЦА 2014.

Архијерејски Савет СИПЦ

под председавањем г. Акакија,

Епископа Утешитељевског

Свим верним чедима Светосавске Цркве

честитамо велики и радосни празник Рођења Христовог:

МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

„А кад би пуноћа времена, посла Бог Сина својега,

који се роди од жене, који би под законом,

да искупи оне који су под законом,

да примимо усиновљење.“

(Гал. 4:5)

На самом почетку постојања рода људскога, у рају су живели само Адам и Ева, првостворени људи. Они су поседовали посебно блаженство непосредног заједничарења са својим Творцем и Богом, Који је општио са њима као Отац са својом вољеном децом.

За творевину свакако не постоји веће блаженство и већа радост од тога да се наслађује гледањем свог Творца и да са Њим непосредно општи. Авај, пад наших прародитеља у грех нарушавања Божије заповести учинио је да се род људски нашао одлученим од Бога, јер је грех као тешка раздвајајућа стена стао између људи и Бога. Човек је после првобитног блаженства дошао у стање жалосног богоотпадништва.

Али премудрост Божије љубави ка отпалом од богоопштења човеку покренула је домострој спасења рода људскога којим је Сам Господ ради нас људи и ради нашега спасења, сишао са небеса, оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек. Да, Бог је примио тело, да би својим човечанским подобијем олакшао човеку повратак ка Себи.

Обратимо овде пажњу на читање црквеним типиком одређеног дела из књиге Апостол, који слушамо сваке године на божићној литургији. Ту свети апостол Павле каже да је Бог послао  Свога Сина на земљу ради искупљења нас подзакоњених (оних који су под законом), како бисмо примили усиновљење. Разјаснимо шта значи то "подзакоњени". Сви људи су били под законом, тј. сви људи су били под клетвом закона, као грешници, но када се Бог очовечио, узевши на Себе грехе рода људскога, искупио је све нас подзакоњене и удостојио нас неизрециве милости усиновљења Богу.

Станимо сада мислено пред славно место његовог телесног богочовечанског рођења – витлејемске јасле, и размислимо о овој великој тајни усиновљења. У витлејемским јаслама пред нама лежи новорођено детенце Богочовек. По Божанској суштини Оно је неприступно и страшно и на Њега не смеју гледати чак ни анђели, али у исто време по људској природи Оно је – човек,  у потпуности подобан нама изузев греха. Пошто дакле у јаслама лежи Онај који је у исто време и Бог и човек, из тога произлази да смо ми по нашој људској природи Његова браћа, а пошто је он Син Божији, ми смо преко Њега такође синови Божији. Наравно, Сину Божијем је Бог Отац – Отац по Божанској природи пошто је пре свих векова рођен од Оца и једнак је Оцу и као такав поседује истоветну Оцу Божанску природу. А нама је Бог Отац – Отац не по природи, него само по благодати и милости. Значи, ми смо рођењем у телу (очовечењем) Сина Божијега постали по благодати и милости синови Божији. У овоме се састоји дубоки смисао оваплоћења Сина Божијег, преко кога смо се ми удостојили да постанемо синови Божији.

И тако, стојећи пред витлејемским јаслама созерцавамо тајну нашег усиновљења. Гледајући богочовечанског младенца – Бога који се јавио у обличју човека, душу прожима осећај посебне благодати, осећање поновне блискости Творцу. Дирљиве синовске блискости према Оцу. Радост испуњава наш ум јер је дошла пуноћа времена, Син Божији се родио од Марије Дјеве, а ми примисмо усиновљење. На шта нас та блискост и синовство обавезују? Обавезује нас на приношење бесконачне благодарности Богу, због тога што је благоволео извршити дело нашега спасења које превазилази сваки земаљски појам о љубави. Јер уместо да казни безнадежног кривца, човека, Он не само да ту казну крсном смрћу прима на Себе, него човека чини Својим братом по људској природи, а по благодати сином Свог возљубљеног Оца.

Данас многи лажљиви језици ношени екуменистичким безумљем говоре да су сви људи деца Божија.

Да ли су заиста сви људи деца Божија?

Ево како на ово питање одговара свештеномученик Николај Српски: „Бог је Творац свих људи. А Бог је Отац само оних људи који верују у Сина Божијега и у синовство. 'Који се год одриче Сина, тај ни Оца нема, а ко признаје Сина, тај има и Оца' (1. Јн. 2,23). Сви су људи створења Божја и потенцијално синови Божији. Али истински су синови Божији 'они који га примише и којима се даде власт да се назову синови Божји, који верују у име Његово, који се не родише од крви... него од Бога' (Јн. 1,12-13). Ова разлика између хришћана и не хришћана, тј. између рођених и створених мора се нарочито истицати у наше време вулгарне пропаганде да су све вере једнаке, снижујући планину у долине, а не дижући долине у висину планине.“

Дакле, усиновљени су само они који православно верују у Сина Божијега и у синовство, а хришћански јеретици и припадници других религија јесу створења Божија, али нису синови Божији.

Нас православне хришћане усиновљење Богу чини међусобно браћом и сестрама, једном хришћанском породицом – децом једног Небесног Оца. Као браћа и сестре у Христу Богу дужни смо да будемо потпора једни другима, да сами себе, једни друге и сав живот свој Христу Богу предамо. Запалимо пред витлејемском пећином заједничку мислену бадњачку ватру успламтелих молитава да Блаженство усиновљења, које нам је дао Господ, постане свагдашњи благодарни откуцај нашега срца.

У тој успламтелој божићној радости усиновљења, желимо свим верним чедима Светосавске Српске Цркве, истинским православним хришћанима, браћи и сестрама у Христу Господу, срећну наступајућу 2015. годину, са вером и надом да ће бити благословена, да ће донети духовни препород свакој људској души, и нашем народу као великој хришћанској породици у целини. Наравно, без Истинског Православља не може бити говора ни о каквом истинском препороду, те стога молимо витлејемског Богомладенца да ниспошаље свој божанствени благослов на све оне који се боре и труде на препороду Српске Цркве и очувању Отачке вере. Онима који су по слабости и даље у општењу са отпадничком јерархијом Београдске патријаршије желимо од Бога просвећење и скоро присаједињење Истинској Српској Цркви.

Овим жељама присаједињујемо сузни вапај да нас Господ избави од љутог јарма безбожне демократске власти и да над Србијом поново заблиста самодржавна круна Немањића. Јер као што нема спасења душе без усиновљења небеском Оцу, и као што нема здравог друштва без породице на чијем је челу отац-домаћин, тако нема ни здраве и Богом благословене државе без самодржавног краља-домаћина.  

Са таквим молитвеним жељама, призивајући благослов Божји на све вас, још једном вас поздрављамо светосавским Божићним поздравом:

МИР БОЖЈИ! ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Утешитељево, о Божићу 2014. године

Ваши молитвеници пред Витлејемским Богомладенцем,

+Епископ утешитељевски АКАКИЈЕ

+Епископ шумадијски НЕКТАРИЈЕ