ПОСЕТА ПРЕОСВЕЋЕНОГ ЕПИСКОПА АКАКИЈА РУСИЈИ, ОКТОБАР 2015.

Тројице - Сергијева Лавра

Другом половином октобра, његово Преосвештенство епископ Акакије Утешитељевски је у својству представника Српске Цркве отпутовао у Русију ради посете Синоду Руске Истински Православне Цркве. У пратњи владике Акакија био је протојереј отац Алексеј Лебедев из Санкт Петербурга и монахиње Макрина и Алипија. Заседање Руског Синода је одражано у  примосковском граду Дмитрову, у парохијском дому храма преподобног Серафима саровског. Разлог посете био је, покретање дискусије на тему јединства Истински Православних Цркава.

Епископ Гермоген, архиепископи Вењамин и Тихон, епископ Акакије и епископ Саватије

Ручак у трпезарији парохијског дома храма преп. Серавима Саровског у Дмитрову

Владика Акакије је пред Руским архијерејима изнео став Српске ИПЦ, о подршци  јединства дела породице Истинских Православних Цркава које је покренула, у марту 2014. године, Грчка Истински Православна Црква. У том контексту владика Акакије је у име СИПЦ, изнео неслагање са примањем Грчких клирика под омофор Синода РИПЦ. Такође, распитивао се и о могућностима сједињења разједињених делова Руске Цркве. Под разједињеним деловима подразумевају се Руска Истински Православана Црква (председавајући архиепископ Тихон Омски и Сибирски), Руска Православна Аутономна Црква (председавајући митрополит Теодор Суздаљски и Владимирски) и Руска Загранична Црква (председавајући митрополит Агатангел Тавричевски и Одески). Излагања и ставове Српске ИПЦ, Синод РИПЦ примио је к знању и узео на разматрање.

 

У храму при архијерејском дому Суздаљске епархије. Протојереј Алексеј, епископ Акакије, митрополит Теодор и епископ Иринарх

Разговор између митрополита Теодора и епископа Акакија за братском трпезом љубави

Осим посете Синоду РИПЦ, по утврђеном плану, у службени део путовања ушла је и посета Руској Православној Аутономној Цркви (Суздаљски Синод). У граду Суздаљу, у архијерејском дому Суздаљске Епархије, владика Акакије се срео са његовим високопреосвештенством митрополитом Теодором и његовим преосвештенством епископом Иринархом. Вишечасовни пријатељски разговор проведен је у веома пријатној и топлој атмосфери. Пошто их је владика Акакије упознао са историјатом Српске ИПЦ, епископи су разменили своја мишљења и ставове по питању проналажења могућности ка достизању јединства Руске Цркве. По завршеном разговору, епископ Иринарх је повео госте у обилазак историјског града Суздаља и његових светиња.

Током шестодневног боравка у Русији, група из Србије је посетила Москву и Тројице – Сергијеву Лавру, а по жељи владике Акакија, посетили су и град Подолск, тачније мало познати музеј посвећен антибољшевичкој борби.

Пошто се монахиње, као и преосвећени владика Акакије, баве иконописом, поред неколико Московских светиња обишли су и чувену Третјаковску галерију. Имали су прилику да се у Третјаковки (како је Руси из милоште зову) надахњујући диве древном Руском иконопису знаменитих и непревазиђених руских иконописаца међу којима се свакако издвајају дела Теофана Грка, Андреја Рубљова и Дионисија. Стајали су пред Третјаковским светињама оригиналним иконама рубљововске новозаветне свете Тројице, Мајке Божије Владимирске и Донске  као и пред осталим ремек-делима руског црквеног стваралаштва. Поред одељка посвећеног иконопису, у коме су провели више часова, обишли су и делове галерије у којима се налазе и ремек-дела руских мајстора световног сликарства. За њих најупечатљивија дела биле су слике: Шишкина, Левитана, Поленова, Сурикова, Несторова, Васнецова и Репина.

 

Испред Рубљовске новозаветне Тројице

Иља Репин: Цар Александар III

Од Московских светиња успели су због мањка времена да обиђу само Марто-Маријинску обитељ, где се чува рука преподобномученице велике кнегиње Јелисавете и Донски манастир у коме се налазе мошти свештеномученика  патријарха Тихона. На гробљу Донског манастира помолили су се на гробовима  антибољшевичких хероја Руског грађанског рата Деникина и Капеља, а такође и познатог Руског монархисте и мислиоца Ивана Иљина.

 

Пред моштима преподобномученице велике кнегиње Јелисавете

Пред кивотом са моштима светог патријарха Тихона

Над гробовима Деникина, Капеља и Иљина

У Тројице – Сергијевој Лаври поклонили су се великој светињи, моштима преподобног Сергија радоњешког чудотворца, као и мноштву других честица моштију светих од којих се издваја десница светог првомученика Стефана, који је иначе Крсна слава владике Акакија.

 

Светиња: Десна рука светог првомученика Стефана

Његово преосвештенство владика Акакије имао је одавно жељу да посети музеј антибољшевичке борбе, кога је у граду Подолску основао господин Владимир Мелихов познати козачки активиста. Музеј је смештен на његовом приватном имању у пространој троспратној згради уз коју се налази живописна црква – брвнара посвећена св. цару мученику Николају испред које се уздиже импозантни споменик цару.

 

Пред улазом у антибољшевички музеј белогардејац гази црвену аждају на којој стоје разни натписи: комунизам, социјализам, либерализам...

Са господином Мелиховим пред спомеником светом цару Николају

Господин Мелихов кроз историјску причу и објашњења показује експонате музеја

Тематика музејске поставке као и сви њени веома ретки и драгоцени експонати везани су за период пред, за време и после крваве Октобарске револуције, период Руског грађанског рата, развијање монструозне безбожничке творевине Совјетског Савеза, као и период Другог светског рата. Поставка верно и сликовито сваком посетиоцу открива другачију страну историје од оне општеприхваћене. Уз опширна објашњења стручног водича, у овом случају самог господина Мелихова, посетиоц се суочава са истинском суштином тргедије свргавања Самодржавља преко демократије, социјализма, либерализма и комунизма под изговором жеље за „слободом“ коју је покренуло међународно јеврејство и масонерија. Изложба поред отвореног разобличавања сваколиког зла и зверолике природе револуције и њених тековина показује верне синове Русије који су се неустрашиво супротставили црвеној звери. Током целе изложбе може се пратити континуитет антибољшевичке борбе од јуначких првобораца Беле армије - непоколебљивих антикомуниста и монархиста преко беле емиграције до антикомунистичке борбе Другог светског рата и трагедије насилне репатријације и масовних погубљења и депортовања у Стаљинове логоре смрти. Нарочити акценат стављен је на масовно учешће козака у антибољшевичкој борби.

Музеј као и његов оснивач господин Мелихов трпе постојане прогоне и непријатности од стране власти Руске Федерације. Власти константно покушавају да затворе музеј. Господин Мелихов је неколико пута хапшен док напорни судски процеси и дан данас трају на основу оптужби за пропагирање наводног екстремизма. Господин Мелихов је после обиласка музеја угостио владику Акакија ручком у својој приватној кући.

 

На пријатном ручку код господина Мелихова

Поред све очаравајуће лепоте и светиње Русије, веома мучан и тежак утисак оставља ужасавајућа чињеница да се на сваком тргу већег или мањег града и села обавезно налази угланцани споменик или у најмању руку биста В. И. Лењина. Такође његови ликови, као и амблеми петокраке и српа и чекића могу се видети свуда, а сводови московског метроа врве од оваквих изображења. Држати свуда и на сваком месту Лењина и називати његовим именом тргове, булеваре, улице, реоне, школе, библиотеке, научно – културне установе, и као врхунац његову одвратну балзамовану лешину у самом срцу свете Русије, показује сву лаж тврдњи да се Русија ослободила демонског зла комунизма. Овај језиви и мрачни део Русије, преко кога многи олако прелазе, не може оставити ни једног часног човека равнодушним. Колико савремена постсовјетска или боље рећи неосовјетска Русија може свакога одушевити својим старинама и светињама, толико га и даље живећи комунизам може крајње разочарати. Русија, земља јарке небеске светлости и најдубљег адског мрака, земља изненађујућих и крајњих супротности и контраста.