Позивамо све истинске синове и кћери наше Светосавске Српске Истински Православне Цркве, да својим прилозима, узидају себе и своје потомке у живи храм Тела Христовог, вечног и непролазног, и да тиме постану задужбинари попут Немањића светих и свих осталих ктитора српских. Позив је упућен свима да помогну од сувишка свога или од своје смирене лепте, да се реализује пројекат УТЕШИТЕЉЕВА– духовног центра СИПЦ и седишта Истински Православне епископије Утешитељевске. Сваки ваш труд Господ ће изобилно наградити, а при молитвама, непрестано ћете бити пред Богом помињани за спасење душа ваших и за живота и по упокојењу као ктитори и приложници ове нове светиње.

понедељак, 02. новембар 2015.

Путешествије у Сицилијанску престоницу – Палермо, септембар 2015.

Овај својеврсни и надасве интересантан путопис посете преосвећеног епископа Акакија граду Палерму објављујемо са малим закашњењем.

Катедрала Монреале
Још док сам похађао академију византијске уметности у Атини, имао сам велику жељу да посетим Палермо ради древних храмова који у себи чувају бесцен бисере византијске уметности, чувене мозаике катедрала Чефалу, Монреале, Капеле Палатине и Марторане које сам тада могао видети, тачније само назрети, у доступним штампаним монографијама.
Сасвим неочекивано, указала ми се прилика да се богољубивом добротом једне благочестиве рускиње која живи у Италији ова моја давнашња жеља испуни. Слава милостивом Богу, а њој нека Господ узврати сваким добром земаљским и небеским.
Дошавши овде и видевши оно о чему сам као студент маштао, схватио сам да сам удостојен велике милости Божије.
Током десетодневног боравка у Палерму сваки Божији дан сам ревносно пешке, аутобусима и возовима, по сунчаној жеги или киши посећивао ове храмове, немогавши се заситити овог заиста ретког и ванредног благољепија.
Саборни храм Монреале
Слике и речи ни изблиза не могу дочарати оно што човек доживи у оваквим храмовима. Храмови овог ранга, оваквог богатства, овакве узвишености и благољепија заиста се могу сматрати максимумом људске вештине покушаја да се небо, кроз уметност и преко материје пренесе на земљу.
Сва четири храма су из 11 - 12. века.
У њима се налазе готово стопроцентно очувани византијски мозаици из тог времена каквим нема премца нигде у свету. На зидовима катедрале Монреале и капеле Палатине изображене су сцене из готово целог Старог и Новог Завет.
Наравно, постоје остаци такође изузетних и по свему првокласних мозаика у Цариграду али су очувани само у фрагментима.
Сва четири храма су класични примери архитектуре норманско – арапског типа базилика од којих су прве три задужбине сицилијанских норманских краљева Рожера II и Вилијама II, а храм Марторану саградио је грчки адмирал из тог доба Георгије антиохијски.

Свети Амвросије милански, мозаик из Капеле Палатине
Неизрецива лепота архитектуре, црквеног благољепија и префињености највиших домета свих врста уметности и мајсторских вештина доприносе да се поред "неба на земљи" осети и небеска узвишеност Симфоније власти Цркве и хришћанског владара.
Да, ова места могу бити подједнако интересантна за богомољце, љубитаље византијске уметности и православне монархисте.
Редослед храмова по грандиозној лепоти и величини је следећи:
1. Чефалу
2. Монреале
3. Капела Палатина
4. Црква Санта Марија дел Амирађлио, познатија као Марторана

Монреале
Олтарска апсида храма Монреале
Најузвишенији комплетан утисак на мене је свакако оставила катедрала Монреале. Монреале је градић, узвишено место надомак Палерма, а у преводу значи планина краљева.
Мозаична представа Пресвете Богородице Панахранту из олтарске апсиде храма Монреале

Христос крунише краља Вилијама II
Одмах после катедрале Монреале по моме редоследу иде Капела Палатина која се налази у склопу грандиозне краљевске норманске палате у самом центру старог историјског града Палерма - Palazzo Reale (Краљевска палата)

Христос Пантократор из куполе Палатинске капеле
У овој капели је више него игде остварен Византијски концепт Симфоније - склада између духовне и световне власти. Источни (олтарски) и западни (краљевски) део уздигнути су изнад пода краљевске капеле на истој равни са по пет степеника, а изнад и једног и другог дела представљене су монументалне мозаичке представе Господа Сведржитеља - Пантократора. Краљ са западног зида своје домаће капеле, где му је смештен престол, имао је потпуни увид у богослужење. Овакав концепт распореда краљевског престола у односу на олтар јединствен је у свету хришћанске архитектуре.
Олтарско узвишење Палатинске капеле
Узвишење краљевског престола у Палатинској капели
Палатинска капела, западни зид у чијем подножију је смештен краљевски престол
Марторана је храм који се такође налази у самом историјском центру Палерма и у њему на жалост, нису у целости сачувани мозаици као што је то случај са друге две цркве. Ипак, мозаици Марторане ни по чему не заостају за горе поменутима. У Марторани се издвајају две ктиторске представе Рожера II кога крунише Господ и адмирала Георгија антиохијског пред Пресветом Богородицом. 
Спољашност храма Марторане
Мозаичне представе Марторане


Архангел Михаило из Марторане
Чувени мозаик крунисање краља Рожера из Марторане
Ктитор Георгије антиохијски пред Пресветом Богородицом
Марторана поседује једну интересантну занимљивост невезану за црквену уметност. Наиме, у једном тренутку свог постојања Мартирана је била храм у склопу женског манастира. И како говори повест монахиње су једном требале да свечано дочекају на Пасху свога надлежног архијереја, и како би оставиле што бољи утисак на њега, смислиле су да направе воће којим би окитили дрвеће у манастиру. Воће је било израђено толико верно да се није разликовало од правог. Монахиње су воће направиле од марципана и од тада је оно постало неизбежни бренд свих посластичарница Палерма: Frutta di Martorana. Имао сам прилику да га пробам и заиста поред изванредног укуса, Марторанско воће заиста изгледа као право.

Марторанско воће
Созерцавајући ову лепоту у свој њеној сили и слави пуноће црквеног благољепија могао сам назрети како су изгледали Цариградски храмови Свете Софије или Влахерне који су својим ванредним благољепијем остављали утисак НЕБА НА ЗЕМЉИ.
Да, храмовно благољепије архитектуре и уметности много је важније него што и можемо замислити. Нису хришћански владари узалуд мукотрпно подизали овакве грандиозне задужбуне и украшавали их захтевним фрескама или мозаицима. Јер је свакако велика ствар да један народ, краљевина или царство у величанственом катедралном храму, који сведочи о љубави према Богу и Божијем, уједно својим богатством потврђујући и светску моћ, уз свог архијереја и миропомазаног владара прославља Бога. Наше Српске велике задужбине поседују ту упечатљиву силу "неба на земљи" : Жича, Студеница, Пећка, Дечани,...

Стубови дворишта при храму Монреале
Двориште храма Монреале
Украшени капители и стубови
Жене мироносице на гробу Господњем и јављање анђела
Са колико је само труда и укуса рађен сваки детаљ када су се у давнини подизали храмови у славу Божију. Капители у дворишту катедрале Монреале... Стубова који држе лукове трема има небројено много и сваки од њих је другачијег материјала и другачије израде, док сваки капител има своју вешто исклесану причу... Шетам тремовима дворишта некадашњег манастира и на сваком кораку у капителу стуба созерцавам неку причу или представу из Старог или Новог Завета...
Ах, где одоше времена хришћанских владара, хришћанског устројства држава, осећаја крајње пожртвованог улагања у светињу Божију, префињене црквене естетике, сећања на Бога и Божију славу кроз архитектуру и уметност...???
Проклета да је свака револуција против Бога и Божијег, сваки покушај секуларизације који носи са собом злу коб безбожништва који људима доноси лажни прогрес, лажну уметност, лажну естетику, лажну културу, лажно устројство државе, лажне владаре, лажне вредности...

Спољашност катедрале у Чефалу
Средишњи део олтарске апсиде катедрале Чефалу - Богородица Оранта
Пантократор Чефалу
Градић Чефалу је веома живописно место на самој обали мора које се налази на сат времена од Палерма. До њега сам сваки пут ишао возом. Градићем Чефалу доминира грандиозна катедрала базилика из 11. века која је и била инспирација и узор осталим катедралама о којима сам већ писао: Монреале, Палатина и Марторана.
Иако у катедрали Чефалу нема тако много мозаичких представа, а то стога што нису никада ни завршене (само је олтарска део прекривен у потпуности са мозаицима) ипак, Чефалу крије у себи бисер византијске уметности тог доба, а то је ПАНТОКРАТОР који се из високе полукружне олтарске апсиде благосиљајући нагиње над целим храмом. Једно од ретко лепих и дирљивих изображења Христа спаситеља. (Једва успех да начиним колико толико добру фотографију без статива јер није дозвољено сликати са стативом, а уз то, у храму је прилично мрачно и Пантократор је на великој висини.)
По својој величини и опчињујућој лепоти ово је јединствено у свету очувано ремек дело византијске уметности.
Красан си лепотом изнад синова човечијих (Пс.44,2)
Чефалу
Стојећи у храму кога прожима оваква апсолутно доминирајућа представа Христа Сведржитеља стиче се утисак небеске силе и славе, молитвени утисак милостивог Помиловатеља и Искупитеља али и праведног Судије...
Пантократор из Чефалу смештен је не у куполу по тада уобичајеном распореду светих представа, него како већ рекох високо у олтарску апсиду, а Пресвета Богородица која треба да буде у горњем делу апсиде, смештена је нешто ниже. Тако да лик Господа Сведржитеља видљиво из сваког угла доминира целим храмом као центар у коме се спајају сви погледи свештенослужитеља, хришћанског владара и верног народа молитвено окупљених у храму.  
Хришћанин на оваквим местима и са оваквим "реалним" представама "неба на земљи" не може а да не буде везан погледом и мислима за величину Божије славе.
Може се дуго стајати и неуморно се ситити гледањем лица Божијег.
Ето зашто су важне за православне храмове лепе упечатљиве и велике иконографске представе које ће присутне молитвене посматраче доводити у стање духовног созерцања, умилења и покајања. Изображење Пантократора из Чефалуа је, може се рећи „љубав на први поглед“. Ко се ситио гледањем Пантократора из Чефалуа, тешко да Његов специфичан Богочовечански лик икада више може отићи у заборав... То су веома ретке свете уметничке представе које се дубоко урезују не само у меморију ума него и у дубину људских срца.
У катедрали Чефалу има још једна битна монархистичка особеност која је издваја од осталих храмова византијске традиције.
Остатци престола краља и епископа

Бочна страница краљевог престола
Бочна страница епископског трона
Та особеност везана је опет за византијски концепт власти, тј. симфоније између црквене и световне власти.
Наиме, престоли краља и епископа су на истој равни један наспрам другога смештени у сам олтар.
Тиме је веома упечатљиво показана висина достојанствености миропомазаника Божијег - хришћанског владара краља који се по црквеним правилима причешћује у олтару заједно са свештенослужитељима.
На жалост, после Другог Ватиканског концила и реформе богослужења код католика, када су на тој основи реформисани, тј. реконструисани и храмови, древна часна трпеза је уклоњена, а заједно са њом и ова два трона, од којих су данас сачуване само основе које се назиру на поду и две сачуване бочне мермерне плоче. Такође, интересантно је приметити колико је придавано пажње садржају светих представа на зидовима везаним за тронове епископа и краља. Наспрам краља иконографске представе показују старозаветне и новозаветне догађаје и личности везане за краљеве, а наспрам епископа иконографске представе везане за архијереје.


Све у свему десет дана проведених у Палерму и његовој непосредној близини били су заиста веома надахњујући како за моја иконописачка и монархистичка интересовања, тако и за духовну, монашку страну, упијања, созерцања, како оно рече блажени Августин, Лепоте најстарије, а уједно и најмлађе, Христа Бога нашега.  

Нема коментара: