СРПСКА
ИСТИНСКИ ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
БОЖИЋНА
ПОСЛАНИЦА 2016.
Архијерејски
Савет СИПЦ
под
председавањем г. Акакија,
Епископа
Утешитељевског
Свим
верним чедима Светосавске Цркве
честитамо велики
и радосни празник Рођења Христовог:
МИР
БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!
„Јер вам се данас
роди Спас, који је Христос Господ, у граду Давидовом“ (Лк. 2, 10-11) – овим
речима анђео Господњи јавља људском роду, оличеном у витлејемским пастирима,
велику радост. А најрадоснију благовест војске небеске пропратише знаменитом
хвалом Богу: „Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља“
(Лк. 2, 14). Радовало се небо рођењу Сина Божијега и анђели су славословили
Његов долазак, објављујући мир међу људима. Мир Божији који је благовестила ова
ангелска песма, постао је у нашем народу део традиционалног божићног празничног
поздрава: „Мир Божији – Христос се роди!“
Честитајући празник, ми, уз објаву о
рођењу Христовом, призивамо једни на друге и тај чудесни, божанствени и
надземаљски мир који нам је Спаситељ са собом донео. Спомињемо и призивамо мир,
а многи од нас нису сасвим сигурни о каквом миру је реч. Да ли је то онај исти
мир кога свет, који лежи у злу, глорификује чак и онда када се реч „мир“ лукаво
користи у сврху помирења са злом, тј. прихватања зла и мирног саживота са
отвореним злом? Јер данас се разне пројаве зла световним законодавством
проглашавају за опште прихватљиве, и све то под видом толеранције и људских
права, у име таквог псеудо-мира. Савремени човек, који не жели да зна за Христа
и Његову Цркву, непрестано виче о „миру на земљи“. Највише од свих о томе
говоре они који су највећи нарушиоци мира – сви савремени безбожници и
богоборци, масонски естаблишмент световних власти. Довољно је да се присетимо
две најкрвавије револуције, француске и октобарске, које су лажљиво
подигнуте у име мира, правде и слободе, а иза којих се крила борба против Бога
и Божанског поретка на земљи, и које су однеле небројено мноштво невиних жртава
и опустошиле многе земље, а савремено друштво одвојиле од мира Божијег. Сетимо
се и наших комуниста, и њихових наследника до данас, зар они свој преврат нису
правдали истим тим безбожним револуционарним постулатима лажног мира, лажне
правде и лажне слободе?
Мир Христов и мир о
коме на сав глас трубе безбожници налазе се у потпуној, дијаметралној
супротности. Мир Христов је мир са Богом, мир наше савести у односу на Бога, и
као такав он је једини истински мир, који испуњава човечију душу неисказаним
блаженством, са којим се ништа земаљско не може поредити. А мир безбожнички, је
лажљива обмана помоћу које они покушавају да успавају духовну савест код људи,
како би их лакше поробили и потчинили својој власти. На такав начин желе да предупреде
и сломе сваки могући отпор када у свету започне зацарење њиховог месије –
антихриста.
Истински мир је
могућ само у Христу, прожет ревношћу за правдом Божијом. Ми Срби као хришћански
народ треба увек да будемо непомирљиви према злу, у каквом год се оно
примамљивом или привлачном облику појављивало. Ми смо кроз крштење и припадност
православној Цркви постали деца Божија и код нас никако не сме бити мира са
неправдом, а то значи са сатаном и његовим јавним или тајним, свесним или
несвесним слугама. Ми смо се на крштењу сваки понаособ одрекли сатане и сви
дела његових и свих анђела његових, и сваког служења њему, и све гордости
његове и још смо пљунули на њега, и исповедили смо Христа као нашег Цара и Бога,
и постали смо Његови војници. И зато није случајно што се Црква Христова на
земљи назива војинствујућом. Војник не седи прекрштених руку, него се бори против
непријатеља свога Цара. Хришћани не смеју положити оружје правде Божије пред
ђаволским злом и не смеју се предати, а да се при томе још лицемерно правдају
имагинарном љубављу и лажним миром.
„Мир, мир; а мира
нема“ (Јер. 8, 11) – још је старозаветни пророк Јермија разобличавао овај
безбожнички мир уз стравичну претњу божијем народу који је оставио правду
Божију и кренуо за лажним миром, који није у сагласности са Божијом правдом:
„Сасвим ћу их истребити, и што Сам им дао, узеће им се“ (Јер. 8, 13). Ми се
налазимо баш у таквој ситуацији и пред таквом, скоро до краја реализованом,
претњом Божијом. И данас се сви позивају на неки мир, а где је тај мир? Мира
нема нити ће га бити, јер без Христа, без следовања путу Христовом, без
испуњавања Његових заповести – истинског мира, мира Божијег не може бити.
Сам Господ Христос је оштрим мачем Своје
Истине располутио безбожнички мир речима: „Не мислите да сам ја дошао да
донесем мир на земљу; нисам дошао да донесем мир него мач (Мат. 10, 34)“. Свети
владика Николај ове јеванђелске речи тумачи овако: „Читај као да је
речено: нисам дошао да измирим истину и лаж, мудрост и глупост, добро и зло,
правду и насиље, скотство и човечност, невиност и разврат, Бога и мамона; него
сам донео мач да расечем и одвојим једно од другога, да се не мешају.“
И зато, хришћански мир и мир овога света, не
могу бити исти мир, они су сушта супротност. Никада се не могу Црква и овај
анти-хришћански свет сагласити да су за
„мир“, када они нису за исти мир. Безбожнички мир који нам нуди савремени свет
је антихристовски, античовечни, антинационални, антицрквени мир и, као такав
супротан миру Хришћанства и Цркве. Зато, свака подршка безбожничког мира
представља издају Бога и Божије правде.
Често се дешава да
Цркву која стоји на бранику мира хришћанског и не допушта да се он поистовети
са миром безбожничким оптуже да се бави политиком. Тврде како Цркви у
политичком животу нације наводно није место. Не будимо наивни, зар смо
заборавили да је Црква помоћу револуционарних безбожничких преврата одвојена од
државе, док је друштво, тачније њена паства, секуларизовано, тј. одвојено од њеног
благотворног и спасоносног утицаја. Друго, целокупна делатност савремених
богобораца, непријатеља Цркве и спасења рода људског, неизоставно носи
политички карактер – јер без политичке власти они не могу реализовати „Тајну
безакоња“ (2. Сол. 2, 7). У наше несрећно време, када зло тријумфује над добрим
и када су богоборци себи већ потчинили све хришћанске народе, увелико
спроводећи своје планове у дело, онај ко проповеда млаку „аполитичност“ Цркве,
уствари проповеда равнодушност према разликовању добра и зла, одрицање
разликовања духа истине од духа лажи и одрицања од неопходности спознаје где је
Христос, а где антихрист. Хришћанин има обавезу да изрази протест против оних
политичких уређења која су настала као плод револуционарне борбе против
богоустановљене самодржавне монархијске власти, и која за главни циљ
имају јавну или тајну борбу против Христа и Његове Свете Цркве.
Код нас и у свету
уздижу се безбројни „мирољупци“ и „миротворци“, који би хтели да наш народ,
кроз своје политичко деловање, милом или силом помире са сатаном и делима
његовим, под видом разних лажних изговора тзв. људских права, једнакости и
толеранције. А Црква би, по њиховом мишљењу, требало да се држи по страни, „не
мешајући се у политику“. Непријатељи Божији су баш у ту сврху створили
официјелне, системске лажне цркве које проповедају екуменизам, космополитизам,
аполитичност, и једнаку вредност свих форми власти – са којима стварају пакт
лажне симфоније.
Сви ти сејачи лажи,
били они представници светског или религиозног естаблишмента, свесне су или
несвесне слуге непријатеља Божијег, антихриста, који му служе или из убеђења
или просто по глупости, припремајући његов тријумф на земљи, која на наше очи
постаје његова очевина.
Управо нас они свим
доступним средствима нападају, киптећи мржњом на нас због тога што пружамо
отпор и разобличавамо и њих и њиховог господара коме они тако верно служе.
Браћо и сестре
светосавци, под каквим се год тешким околностима земаљског живота нашли, ако
се сретнемо са неправдом или прогоном, треба по сваку цену да чувамо и негујемо
тај божански мир, који је донео на земљу наш Спаситељ – мир Божији који
означава непоколебиву верност Богу. Будимо истински мирољубци мира Божијег.
Држећи мир са Богом, имаћемо и мир људи међу собом, а то је онај предивни наставак
витлејемског анђелског славословља - „међу људима добра воља (Лук. 2, 14)“. Мир
Божији је залог нашег земаљског благостања и небеског благовања. Зато, заједно
са анђелима, мудрацима и пастирима заблагодаримо сада Господу и прославимо
Његово свето Рођење поздрављајући једни друге целивом мира Божијег –
мирбожењем, древним српским хришћанским празничним поздравом,
МИР
БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!
Свим верним чедима
Светосавске Српске Цркве желимо срећну наступајућу 2017. годину, са вером и
надом да ће бити благословена, да ће донети духовни
препород свакој људској души, и нашем многострадалном народу у целини:
да се Срби врате верности Богу и Божијој правди, и да презру и одбаце сваки мир
са било каквом пројавом зла, јер је по речи Божијој пријатељство према злу
непријатељство према Богу и онај који пријатељствује са злом неминовно постаје
непријатељ Божији (Јак. 4, 4).
Утешитељево, о
Божићу 2016. године.
Ваши молитвеници пред Витлејемским Богомладенцем,
+Епископ утешитељевски АКАКИЈЕ
Нема коментара:
Постави коментар