Српска Истински Православна Црква сматра се неодвојивим делом Српске Православне Цркве и њеним канонским наследником након што су архијереји Београдксе патријаршије отпали од Православне вере, сарадњом са безбожном комунистичком влашћу (сергијанизам), уласком у општење са новокалендарским расколницима (и новопасхалцима), прихватањем свејереси екуменизма (религија Антихриста) речју и делом, органским чланством у Светском савету цркава, које подразумева активно учешће у екуменистичким молитвама и богослужењима са јеретицима и другим нехришћанским религијама, огрешујући се на такав начин о Правила Светих Aпостола, Васељенских и Помесних Сабора и Светих Oтаца. Богохулним исповедањем да православни хришћани верују у истог Бога са богопроклетим Јудејцима и богомрским Мухамеданцима, што представља дрско одрицање од Сина Божијег Исуса Христа.

уторак, 14. мај 2019.

То не! Ја нисам јеретик!



Догађај из живота Авве Агатона
Једном приликом дођоше му у посету неколико браће да дознаду, дали је он заиста тако смирен и трпељив, као што о њему други говораху. Због тога га подвргоше искушавању овако:
Оче Агатоне, ми смо чули да си ти горд, поносит, да презиреш друге и да си блудник?
Тако је, нажалост, рече Агатон.
Браћа: Чули смо да радо оговараш друге?
Агатон: Признајем на себи све те пороке, и не могу се ничим оправдати.
При овим речима он ничице паде пред ноге њихове са речима: Молим вас, браћо моја, молите се Господу Исусу Христу за мене, оптерећеног небројеним гресима, да би ми их Господ Преблаги опростио.
Браћа: Оче, Агатоне, чули смо да си ти јеретик.
Агатон живо: То не! Ја нисам јеретик. Тај грех веома је мрзак мојој души.
Тада му се браћа поклонише до земље и рекоше: Оче, молимо те, кажи нам зашто се ти ни мало не збуни и не узнемири за оне страшне пороке и грехе, а при речи јеретик сав си се узбунио и одбио си то од себе?
Агатон: Прва окривљавања да сам грешан, примио сам да смиравам самога себе, а у једно исто време, да ви имате о мени мишљења као о грешнику. Међутим, окривљавање да сам јеретик не могах примити на себе, зато што је јерес отуђење од Бога. Јеретик се одлучава од Живога и Истинитога Бога и ставља се у друштво ђавола. А ја никако не волим да будем одлучен од Господа мога.

Отачник

1 коментар:

Ljubiša K ostić је рекао...

Ово је веома поучно. На овај начин, ми сами можемо да расудимо, ко је и какв је ко од нас.
По овоме испада, да сви који су верници и боре се противу греха, неће се наљутити, ако му се каже на неки грех, јер жели да се исправи и у чистоћи Богу да служ.
Насупрот овима великим и смиреним верницима, појављују се и лажни верници. Код њих, ако се укаже на неки грех, они су одмах ту да се љуте, јер их клеветамо.
Ко је ту који чини љутњу, лажним верницима? Па нико други него сотона, који се бори да своју жртву, преко љутње да за себе задржи. Љутња је дело сотоне, који преко гордости, не дозвољава грешнику да увиди свој грех и да се покаје.
Љубиша.