Руски монаси - зилоти са Каруље

Непознати свету, руски зилоти још увек постоје на Светој Гори, чак и након што су руски манастири остали скоро потпуно празни. Њихов центар је Каруља, подручје са пустињачким келијама, изграђеним, а понекад издубљеним, у најстрмијим светогорским литицама. Духовно, они потичу од светог старца схи-јеромонаха Теодосија, који се упокојио 1937. године. Непосредни ученик старца Теодосија, схи-монах Никодим, живи све до данас, са још два друга монаха, у келији свога старца, чувајући непромењеним његово монашко правило и строгост. Будући далеко од света, они увиђају, можда и јасније од оних који живе у свету, богословске и духовне узроке проблема Руске Дијаспоре, и они остају, принципијелно, у општењу једино са Руском Заграничном Црквом, одбијајући да помињу на Литургији било кога из осталих руских „јурисдикција”. 

У недавном писму о. Никодим укратко објашњава како је настао зилотски покрет на Светој Гори у овом столећу:

„Зилоти“: ово име су узели Грци од Светог Апостола Симона Зилота (зилот у преводу са грчког језика значи ревнитељ, нап. прир.). Од 1924-те, чим се нови календар појавио у читавој Грчкој, појавила се и подела на Светој Гори. Четири манастира прихватила су нови календар. За кратко време пронађени су били извесни рукописи – анатеме против новог календара Патријарха Јеремије и Кирила. Након читања тих рукописа три манастира су се вратила на стари календар, али је манастир Ватопед остао у новом календару и oстаје у њему све до данас. Осталих деветнаест манастира, иако нису примили нови календар, нису прекинули (молитвено) општење са новокалендарцима и нису се одвојили од Патријарха новокалендарца, и многи од њих га помињу све до дана данашњег.

Неки од келиота и пустињака Свете Горе почели су да ревнују и одвојили се од Патријарха, преставши да га помињу (на богослужењима), али нису прекинули контакте са манастирима који помињу Патријарха. Део грчких и молдавских пустињака, као и руских житеља Каруље, прекинули су и контакт са оним келиотима који су у молитвеном општењу са тим манастирима, и од оваквог ревновања (=зилотизма) произишао је назив „зилоти”. Има преко 300 оваквих зилота међу монасима Свете Горе.

Владика Акакије као светогорски монах - зилот (1995. г.) на Каруљи, на тераси келије великих стараца Теодосија и Никодима у рукама држи свету лобању блаженог старца Теодосија Каруљског, исту ону коју на слици држи и његов ученик старец Никодим.

Велики старец јеросхимонах Теодосије Каруљски на првобитној тераси своје келије на Каруљи

Владика Акакије као светогорски монах - зилот стоји на тераси келије чувених каруљских стараца исихаста и зилота Теодосија и Никодима

Двојица стараца су постали предводници зилота: схи-монах Калиник, Грк, саветник старца Теодосија; и духовник о. Игњатије, Бугарин; старац о. Теодосија, а такође и мој старац, схи-јеромонах Теодосије Каруљски.

Ова подела на Светој Гори постоји све до данашњих дана (1971.)."

Јеромонах Серафим Роуз, одломак из чланка: Зилоти са Свете Горе - Квасац истинског Православља данашњице, Orthodox Word, 1972.