Реч светог Јована Шангајског, изговорена у Бриселу 1962. год.
у спомен-цркви
Цару-Мученику Николају II
Убиство цара
Николаја II и његове породице је особено како по кривици руског и других народа (руске империје, нап. прир.), тако и по својим последицама. Оно није почињено одједном, већ је припремано
постепено.
Гнусна клевета пољуљала је лојалност значајног дела руске јавности према цару, па чак и поверење у њега. У вези са тим, вешто изазвана настала побуна није наишла на одговарајући отпор ни од стране тадашње власти ни од стране друштва. Њихова малодушност, кукавичлук, предаја и издаја били су пројављени у свој пуноћи. Многи су пожурили да траже наклоност и поверење од злочинаца који су дошли на власт. „Народ је ћутао“ у почетку, а затим је брзо почео да се користи новонасталим околностима. Свако је покушавао да оствари своју корист, газећи Божје заповести и људске законе. Ништа није јавно учињено да би се заштитио Господар и престо. Вест о лишавању слободе Цара и његове Породице ћутке је прихваћена. Само су од стране малобројних тајно узношени молитве и уздаси оних који нису подлегли општем искушењу и који су разумели злочинаштво тих дешавања. Стога се Цар нашао потпуно у рукама својих тамничара и нове револуционарне владе, која је знала да може да ради шта год хоће.
Убиство је легло
на савести и душу целог народа. Сви су били криви у једној или другој мери:
неки директном побуном, неки њеним припремањем, неки предајом и издајом, неки
оправдавањем онога што се догодило или коришћењем тога за своју корист. Убиство
Цара-Мученика је директна последица свега тога.
Крв његова лежи на
нама и на нашој деци. Не само на садашњој генерацији, већ и на новим, јер ће оне
бити одгајане у саосећању са злочинима и у настројењу која су довела до
цареубиства.
Само потпуни
духовни раскид са њима, признање њихове злочиначке и грешне природе и покајање
за себе и за своје претке ослободиће Русију од греха који лежи на њој.
Спомен-храм позива
на ово, говори нам о томе.
Овај храм је
свећа свих Руса у иностранству за Сверуског Цара-Мученика, за Царску породицу и
за све оне који су страдали током година тешких времена. У њему се свакодневно
узносе молитве за њих. Овај храм духовно уједињује све оне који су одани сећању
на Цара-Мученика и верни нашој страдалној Отаџбини и симболичан је надгробни
споменик Царској породици и свима који су за њих пострадали. Тако ће остати све
док се, милошћу Божјом, над језивом јекатеринбуршким јамом не подигне
величанствени храм у име целог руског народа.
Нема коментара:
Постави коментар