Прича о сејачу
Чули смо Спаситељеву причу о сејачу (Мт. 13:3-8). Она је многима, наравно, позната. Сејач је посејао своје семе, оно је пало на разна места, и само је оно што је пало на добру земљу донело добар плод. Неко је пало поред пута, као што је рекао Господ, и птице су слетеле и покљуцале га, не остављајући ништа иза себе. То се дешава са духовно непажљивим човеком. Можда чују реч истине, али оно што му се дешава јесте, као што каже руска пословица: „Ушла је на једно ухо, изашла на друго, и ништа није остало у глави.“ Када се он тако лакомислено и олако односи према речи истине, онда, као што је рекао Господ, долази сатана и отима ту реч истине из његове душе потпуно, и он остаје без ичега.
Једно семе, као
што каже прича, пало је на каменито тло, где је одозго била земља. Али та земља
није имала дубину, већ камење. И тако је никло, али пре него што је могло да
донесе плод, сунце га је угрејало, осушило танак слој земље који је прекривао
камење, и оно је пропало не доносећи плод. То су, како је Господ истакао,
превртљиви људи који у почетку изгледају као да прихватају реч истине, чак
изгледа као да желе да живе добрим хришћанским животом, али чим се сусретну са
невољама и тугама, када треба да докажу да су православни, они се повлаче и
напуштају добар живот који су започели, и такође не доносе плод.
Једно семе је
пало, како је Господ рекао, међу трње, међу коров. Изникло је и требало је да
донесе плод, али га је коров угушио. То се дешава са човеком који прихвати реч
истине. Његова душа је привучена њоме, и он, чини се, почиње да живи добрим
хришћанским животом, али светска сујета, све врсте брига и обавеза, посебно
обмана богатства, гуше овај добри плод. Могао је бити добар, али и ова биљка
остаје бесплодна - светска сујета и греси гуше добри плод.
И тако, коначно,
семе које је пало на добру земљу проклијало је, расло, нарасло и донело добар
плод, као што је Господ рекао: једно стоструко, друго шездесетструко, треће
само тридесетструко. Духовни живот човека варира. Па ипак, сва три доносе добар
плод. И рекавши ово, Господ је позвао своје слушаоце да размисле о ономе што су
чули: „Ко има уши да чује, нека чује!“ (Матеј 13:9). Ми често ствари спознајемо
само спољашњим слухом, док наш унутрашњи, духовни слух заправо ништа не чује.
Добро семе се
сеје, и оно је већ било посејано раније. Сам Господ је био његов Први Сејач,
затим Његови апостоли, па њихови наследници – црквени свештенослужитељи. Ово
семе се и даље сеје. Али не можемо а да се не сетимо још једне приче, која
говори како је један земљорадник посејао добро семе на њиви, а онда је ноћу
дошао његов непријатељ и посејао лоше семе – коровско, безвредно, штетно семе
(Мт. 13:24–30).
Управо је то
садашње поље живота: добро семе је посејано, али колико се сада сеје лошег
семена! И ово лоше семе, баш као и коров, може потпуно да угуши добро семе.
Зато чувајте Реч Божију, када је чујете или читате, примите је у своју душу са
страхопоштовањем, пажљиво и запамтите да није довољно само да је прихватите,
већ и да се трудите да је примените у свом животу.
Јеванђеље не би
требало да буде обична књига која стоји на полици или на столу, скупљајући
прашину; оно би требало да буде Књига живота за хришћанина. Стога, само они
који слушају или читају Реч Божју и примењују је у пракси су истински хришћани.
Имајте на уму да је Господ Исус Христос, пре краја свог земаљског живота,
рекао: „Ко не слуша речи моје, имаће свог судију у последњи дан Страшног Суда –
реч коју Сам говорио, она ће му судити у последњи дан“ (Јн. 12:48). И ова Реч
је у Јеванђељу. И ако човек није ни отворио Јеванђеље, на Страшном суду неће
имати добар одговор. Запамтите ово, љубљени, читајте Свето Јеванђеље и трудите
се да управљате своје животе по Јеванђељу. Амин.
Извор: Проповеди и поуке Високопреосвећеног митрополита Филарета, Првојерарха Руске Заграничне Цркве, Издање Комитета руске православне омладине при РЗЦ, 1981.год. Valley Cottage, САД
Превод са руског, манастир Утешитељево
Нема коментара:
Постави коментар