У данашњем Јеванђељу, љубљена браћо и сестре, сам Господ наш Исус Христос приказује видљиву неједнакост људских срећа и живота у овом земаљском животу, и одговарајућу неједнакост њихове судбине у бескрајном загробном животу. Ради се о богаташу, чије име није поменуто, и сиромаху по имену Лазар. Ко је овај несрећни богаташ, овај раскошни весељак, који је наследио вечне муке? Судећи по томе што Аврама назива својим оцем и да су он и његова браћа били упознати са списима Мојсија и пророка, мора се претпоставити да је богаташ био јеврејског порекла и закона, потомак Аврама.
Који је био његов
грех, његова кривица, због које је отишао у пакао? Јеванђеље каже да је био
богат; Али, без сумње, није његово богатство узроковало страшне муке које
богаташ трпи у паклу. Аврам је био веома богат човек у своје време, али његово
богатство га није спречило да буде Божји пријатељ, јер је био домаћин и
гостољубив домаћин, и био је веран и послушан Богу у свему. Даље се о богаташу
каже да се облачио у скерлет и свилу – што значи, на заиста краљевски начин. Изгледа да ни то није била нека његова
посебна кривица. Даље се каже да се свакодневно раскошно гозбио – што значи да
је јео, пио и веселио се са својим пријатељима и ласкавцима. Али чак и у нашим
просвећеним временима, гозбе и скупе вечере су честе, али они који их
организују не сматрају да тешко греше и да ће завршити у паклу, посебно ако
занемарују сиромашне.
Хајде да
наставимо да тражимо кривицу богатог весељака. Шта каже Јеванђеље? Био је један
сиромах по имену Лазар, који је лежао на капији богаташа, прекривен чиревима,
желећи да се храни мрвицама које су падале са богаташевог стола. Пси су
долазили и лизали са њега гној. То је права кривица богаташа, која га је и у
учинила одговорним за његову луксузну одећу и за његове свакодневне раскошне
гозбе: та кривица, његова огрубелост срца и недостатак саосећања према
сиромашнима, произилазила је из његових страсти за луксузом и расипништвом, за
беспосленим и радосним животом.
На самој капији
његове куће лежи сиромашни Лазар, прекривен ранама, чији је изглед и положај
сам по себи требало да надахне саосећање и милост. Али богаташ, видевши га, као
да га не примећује и према њему не показује ни најмање саосећање: он је
заокупљен својим гозбама. Пси су саосећајнији – долазе и лижу Лазареве ране.
Лазар је желео да се храни мрвицама са богаташевог стола – што значи да није
добио ништа од богатог оброка. Управо због те огрубелости и немилосрдности
богаташ је послат у пакао после смрти; али Лазар је, због своје патње, свог
стрпљења без роптања, због свог сиромаштва и лишавања, сматран достојним
Аврамовог наручја, вечног упокојења и блаженства.
Чему нас учи овај
приказ богатог и сиромашног? Прво, поука да богатство и сиромаштво, здравље и
болест, радост и туга – све те ствари брзо пролазе и нестају, али дела људска,
њихови пороци и врлине, не умиру, већ прелазе са њима у вечност, и тамо ће бити
или оправдани или осуђени пред Судијом. Зато, љубљена браћо и сестре, не будимо
огрубелог срца или немилосрдни према сиромашнима када смо и сами добростојећи.
Немојмо постати арогантни у свом богатству и благостању, већ делимо са
сиромашнима према својим могућностима, јер, ако нам понестане добрих дела, они
ће нас примити у своје вечне домове, по речима нашег Спаситеља.
Видите како су
се, након смрти Лазара и богаташа, судбина и стање обојице изненада променили! Сиромах
је умро и анђели су га однели у Аврамово наручје. Каква част, каква љубав према
њему од стране небеских бића! Њега небески анђели, ови верни пријатељи оних
који су верни Богу, носе и прате у рај, као свог суграђанина. Богаташ такође умире
и бива сахрањен; И у паклу, у мукама, подиже очи и угледа Аврама из даљине и
Лазара у његовом наручију. Какав призор! Лазар, просјак, болестан, некада
презиран од богатих, сада је на месту светлости, свежине и блаженства, док је
сам богаташ у паклу, у мукама.
Тада богаташ
тражи од Аврама да пошаље Лазара да умочи врх његовог прста у воду и охлади му
језик, тај сластољубиви језик, који сада страшно гори и сув је. Али чак је и то
богаташу ускраћено, јер је богаташ примио своје добро у животу, док је Лазар
примио зло. Сходно томе, примио је оно за шта је живео; уживао је у ономе што
је сматрао својим добром, али за вечност није ништа припремио, никаква добра
дела. Лазар је, међутим, кроз погружење у своје болести и лишавања, очишћен од
својих грехова и претрпевши казну за њих у самим тим болестима и лишавањима.
Стога, каже Аврам, он се овде теши, док ти патиш. Тако се улоге њих двојице
изненада обрћу, и то одмах након смрти обојице. Даље, Аврам износи богаташу још
један разлог зашто Лазар не може да дође к њему — наиме, зато што је између
оних који су затворени у паклу и оних који пребивају у рају успостављена
провалија, заувек непремостива. То је морало погодити богаташа новим ужасом
безнађа у својој нади на милост, и он сада тражи од Аврамa не за себе, већ за своју браћу, да им Аврам
пошаље Лазара да посведочи о стварном постојању пакла и постојању раја — вечног
пребивалишта и места вечне радости. Али бивши богаташ је одбијен и у овом случају, речено
му је да његова браћа треба да слушају Мојсија и пророке, односно да читају и испуњавају
њихова писања. Добра, поучна лекција за све данашње глупе интелектуалце који не
верују у постојање људских душа после смрти, у стварно постојање вечног огња, у
вечност мука за непокајане грешнике и у будуће блаженство.
Размислите
о томе шта је написано у овом јеванђелском учењу и верујте свим срцем свему што
пише. Јер ни једна јота неће проћи од онога што је сама Истина – Христос – рекао,
и све ће се испунити. Амин.
Свети
праведни Иован Кронштатски
Нема коментара:
Постави коментар